Svetski lideri, predstavnici civilnog društva i privrednici razmatraju kako stati na put klimatskim promenama i posledicama koje uzrokuju, na samitu Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promenama "COP29" koji se održava u Azerbejdžanu.
Skup će trajati narednih deset dana.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš poručio je u utorak svetskim liderima da se, kako se izrazio, oduže bi sprečili humanitarne katastrofe izazvane klimatskim promenama i da ističe vreme da se ograniči destruktivni porast globalnih temperatura.
„Svet mora da se oduži, ili će čovečanstvo platiti cenu. Zvuk koji čujete je sat koji otkucava. U poslednjem smo odbrojavanju da ograničimo porast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa i vreme nije na našoj strani“, rekao je Gutereš u govoru.
Naučnici kažu da dokazi pokazuju da se globalno zagrevanje i njegovi uticaji odvijaju brže nego što se očekivalo i da je svet možda već dostigao 1,5 stepena Celzijusa iznad prosečne preindustrijske temperature.
Britanski premijer Kir Starmer rekao je da će ta zemlja smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 81 odsto do 2035. godine i da je to u skladu sa obavezama koje su preuzete u okviru ambicioznih ciljeva postavljenim na ovogodišnjem klimatskom samitu.
Novi cilj je u skladu sa preporukama komiteta saveta za klimu koji je prošlog meseca saopštio da bi cilj trebalo da bude smanjenje emisije štetnih gasova za 78 odsto, u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
Starmer je rekao da britanska javnost neće biti opterećena zbog novog cilja.
"Ono što nećemo da radimo je da počnemo da govorimo ljudima kako da žive svoje živote i da im diktiramo šta da rade", zaključio je britanski premijer.
Britanski premijer Kir Starmer na klimatskom samitu COP29 u Bakuu (AP Photo/Rafiq Maqbool)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kazao da je u aktuelnim geopolitičkim okolnostima neophodno prvo obezbediti mir u svetu i rešiti konflikte na Bliskom istoku i u Ukrajini, kako bi moglo da se pristupi rešavanju problema klimatskih promena.
Vučić je rekao da se Srbija pridružuje globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena, ali i da velike i bogate treba da pomognu siromašnim zemljama.
"Kroz svoje nacionalne strategije i politike, nastavljamo da radimo na smanjenju emisije ugljen-dioksida, promovisanju energetske efikasnosti, zaštiti biodiverziteta i promovisanju zelene energetske tranzicije. Naša baština i nasleđe koje ostavljamo mladima je da stvorimo pravično i održivo društvo i to kažem još jednom vraćajući se na preduslove koji se moraju ispuniti za borbu protiv klimatskih promena - a to su mir, mir, mir i više finansijskih instrumenta koji će biti dostupni siromašnim zemljama", poručio je predsednik Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom obraćanja na klimatskom samitu COP29 u Bakuu (AP Photo/Rafiq Maqbool)
Vučić se na samitu COP29, između ostalih, susreo i sa Aleksandrom Lukašenkom, predsednikom Belorusije - zemlje koja je pod sankcijama Evropske unije (EU) zbog svoje uloge u invaziji Rusije na Ukrajinu i zbog represije nad učesnicima demonstracija posle predsedničkih izbora 2020. čije rezultate zapadne zemlje ne priznaju.
Konferencija UN o klimatskim promenama (COP29) otvorena je u ponedeljak u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu, a njen cilj je napredak u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.
Pošto Svetska meteorološka organizacija UN predviđa da će period od 2015-2024. biti najtoplija decenija ikada zabeležena i dok se ekstremni klimatski događaji pojavljuju širom sveta, razgovori u Bakuu, koji traju do 22. novembra, smatraju se ključnim za postizanje napretka "pre nego što bude kasno."
Ipak, kako piše agencija Rojters - nije trebalo mnogo vremena da dođe do zastoja pošto je odmah počelo sporenje oko dnevnog reda skupa.
Spor je, kako navode, izbio pošto su neke zemlje želele veći fokus na napredak u tranziciji od fosilnih goriva, dok su druge, uglavnom zemlje koje proizvode naftu i gas, želele da ograniče razgovore na sporazum postignut prošle godine i da se uglavnom razmatraju finansije.
Ne propustite: Američka klimatska agencija: Najtopliji jul u istoriji merenjaRazgovori su dodatno opterećeni prošlonedeljnim izborom Donalda Trampa za predsednika SAD, koji se tokom kampanje zalagao za povećanje proizvodnje fosilnih goriva u SAD, koja je već na rekordnom nivou.
Ni američki izaslanik za klimu Džon Podesta nije mogao da sakrije zabrinutost oko toga kako će se nova administracija baviti klimatskim promenama s obzirom na Trampov često navođen cilj da ukloni zemlju iz međunarodnih sporazuma o klimatskoj saradnji.
"Za nas koji smo posvećeni klimatskim akcijama, prošlonedeljni ishod u SAD je očigledno gorko razočaravajući. Ali ono što želim da vam kažem danas je da, iako savezna vlada SAD, pod Donaldom Trampom, može da stavi klimatske akcije u zadnji plan, rad na obuzdavanju klimatskih promena će se nastaviti u SAD", rekao je Podesta na samitu.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u ponedeljak da će imenovati bivšeg Republikanca Lija Zeldina na čelo Agencije za zaštitu životne sredine.
„On će obezbediti pravedne i brze odluke o deregulaciji koje će biti donete na način da se oslobodi moć američkih preduzeća, uz istovremeno održavanje najviših ekoloških standarda, uključujući najčistiji vazduh i vodu na planeti“, rekao je Tramp u objavi na svojoj platformi Truth Social.
Ne propustite: Upozorenje UN: Svet ima još dve godine da se spase od klimatskih promenaZeldin je često glasao protiv zakona o zelenim pitanjima, uključujući meru za zaustavljanje naftnih kompanija u povećanju cena.
Cilj samita COP je da se ograniče emisije ugljen-dioksida (CO2) i da se smanji nivo globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.
Prva konferencija COP održana je u Berlinu 1995. godine i od tada je cilj da se pronađu načini za zaustavljanje klimatskih promena i da se smanji globalno zagrevanje.
Tokom prošlogodišnjeg samita u Dubaiju, države su obećale da će utrostručiti kapacitet obnovljivih izvora energije do 2030. godine.
Na dosadašnjim konferencijama takođe su postignuti dogovori u vezi sa klimatskim promenama, a prvi je Protokol iz Kjota usvojen 1997. godine kojim su se potpisnici obavezali na smanjenje efekata staklene bašte u periodu od 2008. do 2012. godine.
U Parizu je 2015. godine dogovorena i finansijska pomoć za zemlje u razvoju kako bi se prilagodile klimatskim promenama i ublažile njihove posledice, a razvijene zemlje su obećale da će za to izdvojiti 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine sa ciljem povećanja tih sredstava u budućnosti.
Domaćin samita COP30 naredne godine biće Brazil.