Susret zvaničnika Sjedinjenih Država i Rusije u Ženevi nije doprineo približavanju stavova dve strane u vezi sa Ukrajinom i pitanjima evropske bezbednosti - pošto je Moskva ponovila zahteve koje Vašington smatra neispunjivim.
Vendi Šerman, predvodnica američke delegacije i zamenica američkog državnog sekretara, izjavila je nakon razgovora sa predstavnicima delegacije Rusije da su SAD bile nepokolebljive prema bezbednosnim predlozima ruske strane koji nisu bili prihvatljivi.
Šerman je navela i da nisu dozvolili da se, kako se izrazila, treskom zatvara politika otvorenih vrata Severnoatlantske alijanse tokom razgovora sa ruskom stranom u Ženevi.
Ne propustite: SAD i Rusija se pripremaju za razgovore, mali izgledi za napredak"Nećemo se odreći bilateralne saradnje sa suverenim državama koje žele da sarađuju sa Sjedinjenim Državama i nećemo donositi odluke o Ukrajini bez Ukrajine, o Evropi bez Evrope, ili o NATO-u bez NATO-a", naglasila je američka zvaničnica.
Takođe je upozorila da ni jedna zemlja ne može silom da menja granice druge države i zatražila od Rusije da smanji tenzije tako što će vratiti trupe u kasarne.
Ako napusti razgovore, kako je navela Šerman, biće jasno da nikada nije bila ozbiljna u pogledu diplomatije.
Prema njenim rečima, SAD su sa ruskom stranom imale iskrene osmočasovne razgovore i spremne su za ponovni susret kako bi se detaljnije razmatrala bilateralna pitanja.
Sa druge strane, Sergej Rjabkov zamenik ministra spoljnih polova koji je predvodio rusku delegaciju, ocenio je da su razgovori bili kompleksni i veoma profesionalni - istakavši da su potrebni iskorak i kompromisi.
Rjabkov je novinarima, nakon susreta sa američkom delegacijom, rekao da će ruska strana odlučiti da li će nastaviti pregovore nakon ovonedeljnih susreta sa predstavnicima Severnoatlantske alijanse (NATO) i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Ocenio je da između Rusije i Sjedinjenih Država postoji osnova za sporazum, ali kako se izrazio, Vašington ne treba da potcenjuje rizike konfrontacije.
Ne propustite: Zvaničnik: SAD spremne za razmatranje uzajamnog ograničavanja vežbi i razmeštanja raketa"U razgovorima Moskve i Vašingtona nije bilo napretka u razgovorima o odbacivanju mogućeg članstva Ukrajine u NATO-u. Rusija traži čvrste garancije da Ukrajini nikada neće biti omogućeno članstvo u zapadnoj vojnoj alijansi jer bi takav potez značio ugrožavanje ruske nacionalne bezbednosti", rekao je Rjabkov.
Prema njegovim rečima, sudbina dela budućih pregovora zavisi od napretka u vezi sa tim pitanjem.
Ruski zvaničnik je takođe poručio da će odgovor Moskve na neuspeh bezbednosnih razgovora sa SAD biti vojno-tehničke prirode, ali je odbio da precizira o čemu je reč. Naglasio je da je Rusija za sada usredsređena na diplomatiju i da ne želi da razgovara o eventualnim novim vojnim potezima u slučaju prekida pregovora.
Šta je prethodilo susretu?
Zvaničnici dve strane sastali su se nakon napetosti koje je uzrokovalo razmeštanje ruskih trupa na granici sa Ukrajinom tokom prethodnih nedelja.
Susret je održan u sedištu američke diplomatske misije u Ženevi u okolnostima najnarušenijih odnosa Sjedinjenih Država i Rusije od okončanja Hladnog rata pre tri decenije.
Nakon razgovora američkih i ruskih pregovarača održaće se i pregovori Rusije i NATO-a u Briselu, posle čega sledi i sastanak OEBS-a u Beču.
Strah od ruske invazije
Gomilanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom pojačalo je strahove da će Moskva krenuti u ofanzivu na tu zemlju.
Rusija je to negirala i optužila ukrajinske vlasti da planiraju napad kako bi povratile kontrolu nad istočnim delom zemlje, koji kontrolišu ruski separatisti. Kijev to negira.
Američki predsednik Džo Bajden razgovarao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o raspoređivanju ruske vojske na granici sa Ukrajinom i upozorio ga na "ozbiljne posledice", uključujući i ekonomske sankcije, ako Rusija napadne Ukrajinu.
Rusija je već anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. i podržala separatiste na istoku Ukrajine, gde već sedam godina besni rat u kojem je poginulo više od 14.000 ljudi. Zapadne zemlje uvele su sankcije Rusiji, ali to nije promenilo kurs Moskve.
Ruski bezbednosni zahtevi
Putin je mogućnost da se Ukrajina učlani u NATO nazvao "crvenom linijom". Kremlj zahteva od Vašingtona i saveznika da garantuju da se Ukrajina, Gruzija i šest bivših sovjetskih republika neće pridružiti NATO-u.
Moskva takođe zahteva da SAD i saveznici obećaju da neće izvoditi vojne vežbe u Ukrajini i bivšim sovjetskim republikama.
Ne propustite: Bajden Ukrajini: SAD i saveznici će "reagovati odlučno" ako Rusija nastavi invazijuKremlj je predstavio nacrt sporazuma sa SAD i NATO, prema kojem se alijansa obavezuje da neće rasporediti vojsku tamo gde nije bila pre 1997, pre nego što je NATO izrazio nameru da priključi bivše sovjetske republike.
Reakcija SAD i NATO-a
SAD i njene saveznice su odbijale da prihvate zahtev da NATO garantuje da neće primiti u članstvo Ukrajinu i ostale zemlje, uz ocenu da se nove članice primaju na osnovu određenih kriterijuma i da nijedna zemlja van alijanse nema pravo veta.
Ukrajina i Gruzija još nisu spremne da postanu članice, niti za to ima izgleda u bliskoj budućnosti, ali zapadne zemlje traže da mogućnost ostane otvorena. NATO je još 2008. izrazio nameru da priključi dve zemlje, ali nije dat nikakav rok za to.
Iako su američki saveznici odbili da se pregovara o proširenju NATO-a, Vašington poručuje da je spreman da razgovara o kontroli naoružanja, jačanju poverenja, većoj transparentnosti i smanjenju rizika - ako Rusija zauzme konstruktivan stav.
Zvaničnici SAD kažu da su spremni da razgovaraju o tome da ubuduće Amerika ne postavlja rakete u Ukrajini i da se ograniči domet vojnih vežbi SAD i NATO u Istočnoj Evropi, ukoliko se Rusija povuče iz Ukrajine.
Ne propustite: Bajden tražio od Putina da smanji tenzije sa UkrajinomMoskva za sada odbija zahtev da povuče vojsku sa granice sa Ukrajinom uz obrazloženje da "može da raspoređuje vojsku gde želi na svojoj teritoriji" i da je to odgovor na neprijateljske poteze NATO-a.
Vremenska ograničenja
Putin je pregovore sa SAD ocenio kao "pozitivan korak", ali i rekao da želi brze rezultate.
Upitan da li će Rusija garantovati da neće napasti Ukrajinu, Putin je odgovorio da "Zapad prvo mora da da Rusiji garancije i to odmah".
Zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Riabkov, koji predvodi rusku delegaciju u Ženevi, rekao je da je zahtev da se NATO ne šiti "suštinski" i da će razgovori biti besmisleni ako SAD to odbiju.
"Odlazimo na pregovore sa precizno definisanim zadatkom, koji treba da ispunimo po unaped definisanim uslovima".
Upozorio je da Rusija neće praviti ustupke pod pritiskom i da će pregovori biti okončani posle prve runde ako SAD i saveznici ne budu hteli da sarađuju.
Zbog ovakvog stava, SAD sumnjaju da Moskva ne želi ni da pregovara, već da propast pregovora upotrebi kao opravdanje za agresiju.
"Vojno-tehničke mere"
Moskva negira da planira invaziju na Ukrajinu, ali je Putin upozorio da će biti primoran da preduzme odrećene "vojno-tehničke mere" ako Zapad ne odgovori pozitivno na zahteve.
Nije rekao šta bi konkretno to podrazumevalo, ali je rekao da su opcije brojne i da će zavisiti od toga šta kažu vojni eksperti.
Putin je istakao da nova hipersonična krstareća raketa Zikron, koja je testirana krajem decembra, može da pogodi sa razdaljine od 1.000 kilometara i da Rusiji daje mogućnost da odgovori ako NATO iskoristi Ukrajinu za raspoređivanje svojih raketa.
"I treba mi pet minuta da pozovem one koji za to izdaju naređenje", rekao je Putin.