Konferencija BBC-a: Balkan bio stecište lažnih vesti i pre interneta

Političari su ti koji najviše kreiraju lažne vesti, direktno ili preko medija koje kontrolišu, kako bi izbegli posrednike, odnosno novinare koji proveravaju istinitost plasiranih informacijama. Glavni razlog za to je želja da se održi popularnost u biračkom telu, a odgovor profesionalnih i objektivnih medija na opasnost lažnih vesti mora biti istina, rečeno je između ostalog na konferenciji "Lažne vesti i situacija u regionu", koju je u Beogradu organizovala redakcija BBC-a na srpskom jeziku.

"Balkan je zapravo začetnik lažnih vesti, jer i pre vremena interneta ovde su informacije uvek bile neproveravane u cilju propagande ili nečijih interesa, bilo političkih, bilo poslovnih. Naravno, sa pojavom interneta to se sve iskomplikovalo", rekla je za Glas Amerike Aleksandra Nikšić, glavna urednica BBC-a na srpskom jeziku.

Aleksandra Nikšić: Balkan bio stecište lažnih vesti i pre interneta

Ona smatra da je problem i to što profesionalni novinari ne proveravaju dovoljno ono što bi trebalo da provere, a kao poslednji sporni slučaj pomenula je nedavno širenje lažne vesti da je u Haškom tribunalu preminuo bivši vojni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić. "To zaista nije moglo tek tako da se čuje i svi treba da smo svesni da je to trebalo malo bolje proveriti, a ne gurati odmah na društvene mreže".

Ne propustite: "Poštovanje zakona ključno za slobodu medija"

Odgovarajući na pitanje koliko mediji koji se drže standarda profesije i ne objavljuju lažne vesti zapravo imaju šanse da pariraju medijima koji ne prežu od objavljivanja laži, Nikšić kaže da svi mediji koji se bave novinarstvom zasnovanom na činjenicama gube bitku u brojnosti publike, i brzini prenošenja vesti, ali da ne smeju da gube bitku u tačnosti.

"Nažalost, stvari poput koronavirusa moraju da se dogode da bi se publika opredelila za tačan i istinit vid informacija", kaže ona podsećajući da je to glavna tema na portalu koji uređuje.

Fran Ansvort, direktorka BBC njuza rekla je u izjavi za Glas Amerike da je bavljenje lažnim vestima veoma važno za medijske kuće koje su opredeljene da ljudima obezbeđuju istinite informacije i da to postaje sve teže u eri društvenih mreža, zato što "postoji toliko mnogo dezinformacija, toliko glasina, toliko laži".

"Zbog toga, posao medija koji obavljaju posao javnog servisa, kao i onih koji su jednostavno opredeljeni prenošenju istine, ne može biti da jure za svim tim, jer to ne može biti urađeno, nego da jednostavno predstavljaju servis za koji ljudi znaju da mogu da mu veruju, ali i da se dospe do ljudi u modernom medijskom okruženju", rekla je ona.

Ne propustite: Političari su najveći izvor lažnih vesti

Ansvort je rekla da nažalost nailazimo na potvrdu teze da postoje ljudi koji zapravo ne žele istinu, već samo potvrdu svojih prethodnih uverenja, ali je naglasila da ne veruje da je to većina publike širom sveta.

"Većina ljudi želi činjenice. Vidimo to sad, kada živimo u vremenu koronavirusa, koji može postati pandemija, što pokazuje koliko su važne činjenice i servisi koji su opredeljeni objavljivanju proverenih informacija. Mislim da je publika takođe toga svesna", rekla je ona za Glas Amerike.

Političari glavni proizvođači lažnih vesti

Predstavnici redakcija koje se bave proveravanjem istinitosti vesti, odnosno lovom na lažne informacije, rekli su tokom panela da je najveći izazov za njih kako dopreti do građana koji su glavna ciljna grupa vladajuće stranke i predsednika države Aleksandra Vučića.

Kao primer, navedena je nedavna lažna vest, koju je u Srbiji prva prenela državna agenicja Tanjug, da je britanski ugledni list "Fajnenšel tajms" objavio tekst o ekonomskim postignućima Srbije, izostavljajući podatak da je reč o plaćenom oglasu ministra finansija u Vladi Srbije Siniše Malog, što je u originalnom tekstu bilo vidno naznačeno.

Konferencija "Lažne vesti i situacija u regionu", u organizaciji redakcije BBC-a na srpskom jeziku, u Beogradu, 26. februara 2020. (Foto: Veljko Popović, VoA)

Urednica portala Raskrinkavanje Vesna Radojević, rekla je da "živimo u paradoksu" jer digitalni mediji moraju da izađu u "offline" svet i nastupe na televizijama, ako žele da dođu do građana koji gledaju televizije sa nacionalnom frecencijom, "što se naravno neće desiti", dok je Milena Popović, glavna urednica Istinomera, ocenila da profesionalni norinari moraju da nađu način kako da dođu i do ljudi koji su čitaoci provladinih tabloida, "ako treba i na vrata da im kucamo i da im čitamo, jer to su naši građani”, poručila je Popović.

U Srbiji, prema njenoj oceni, funkcioniše čitava industrija stvaranja pralelne realnosti, koju čine politički akteri na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Politički akteri prvi iznose netačne informacije, mediji to slepo proprate i na kraju, "što je najopasnije", institucije učestvuju u fabrikovanju realnosti, rekla je ona.

Ne propustite: Botovi lažnim vestima menjaju politički diskurs

Vildana Salimbegović, glavna urednica Oslobođenja iz Sarajeva, rekla je da njena readkcija uvek daje prednosti pouzdanosti informacija i pisanju istine, nasuprot brzini i jurnjavi za "brojem klikova" na portalu lista.

Ona je, govoreći o izbornim kampanjama, rekla da sa kampanjom u BiH počinje i "bildovanje" nacionalnih strasti, lažnih vesti, čime se gradi "piramida vesti od kojih nema odbrane". U BIH su, prema njenim rečima, političari davno shvatili da su ekonomski pritisci savršeni. Oni finansiraju svoje medije, prave ih, kupuju, dodala je ona.

Izvršna direktorka podgoričkih Vijesti Marijana Bojanić ocenila je da javni servis u Crnoj Gori ne obavlja funkciju javnog servisa, pa su TV Vjesti te koje neformalno obavljaju taj posao.

Javni servis nije javni servis jer se od novca poreskih obveznika ne prave emisije koje su nužne i neophodne, rekla je ona i navela da su Vijesti jedan od retkih portala koji je najčitaniji u zemlji, iako nema ništa od vesti sa estrade, ili iz rijaliti programa, što donosi klikove.

Glavni urednik prištinske Kohe Agron Bajrami istakao je da lažne vesti kreiraju uglavnom političari, direktno ili indirektno putem svojih medija.

Upitan o situaciji u kojoj političari kreiraju lažne vesti, kao u slučaju objave predsednika Hašima Tačija da je Jamajka priznala Kosovo, Bajrami je rekao da oni ne veruju predsedniku Kosova, ali da ipak veruje da je ni Tači nije znao da je u pitanju lažna informacija.

Političari proizvode lažne vesti, zarad više glasova, napada na protivnike ili da bi sebi kreirali bolji imidž. To čine preko društvenih mreža kako bi izbegli posrednika, odnosno nas, novinare i medije, jer mi proveravamo činjenice, rekao je Bajrami.