Deluje da se krize na Kosovu učestalo događaju u momentima unutrašnjih izazova i problema sa kojima se suočavaju vlasti u Beogradu i Prištini, kažu neki od stručnjaka koji su govorili za Glas Amerike.
U tom kontekstu, kriza izazvana napadom na kanal Ibar - Lepenac na severu Kosova, mogla bi da koristi vlastima i Srbije i Kosova, dodaju analitičari.
Kosovske vlasti i premijer Aljbin Kurti tvrde da postoje indicije da je u napad umešana i da ga je usmeravala Srbija. S druge strane, predsednik Aleksandar Vučić i drugi zvaničnici optužbe odbacuju - označavajući ih pojmom hibridnih napada.
Fatmir Šeholi, direktor nevladinog Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, smatra da je u vezi sa tim incidentom potrebna međunarodna istraga koju bi vodio NATO.
Uveren je da u vezi sa tim slučajem ne treba verovati ni Beogradu, ni Prištini.
“Kad god je bio u krizi Vučić, Kurti kao da mu pomaže, kad god je u krizi Kurti, pljuju se međusobno, kao da su ne znam šta. Zato je izjava američkog ambasadora veoma važna. Tako da s obzirom da niko nikome više ne veruje, ovde je potrebna međunarodna NATO istraga", smatra Šeholi.
Your browser doesn’t support HTML5
Hovenijer o istrazi napada na kanal na Kosovu
Šeholi navodi da najnovija kriza na severu Kosova, u političkom smislu odgovara i premijeru Kosova Kurtiju zbog, kako kaže, pada rejtinga i predstojećih izbora, ali i predsedniku Srbije Vučiću zbog protesta u vezi sa tragedijom u Novom Sadu.
Predsednik Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković kaže da najnovija kriza na Kosovu najmanje odgovara građanima, ali da zbog unutrašnjih problema korist od napada na kanal Ibar - Lepenac mogu da imaju vlasti i u Beogradu i u Prištini.
“Neverovatno je da se ovo dešava uvek kada su neki teški problemi, događaji ili na Kosovu ili u centralnoj Srbiji. Ovde odgovor na to pitanje treba da da međunarodna zajednica, ona je najodgovornija”, navodi Trajković za Glas Amerike.
Ne propustite: Napad na kanal Ibar - Lepenac ugrozio snabdevanje Kosova vodom i strujom, uhapšeno 8 osumnjičenihTrajković kaže da formalni “dogovor” između Beograda i Prištine o izazivanju brojnih kriza na Kosovu najverovatnije ne postoji, ali da iza njih stoje, kako ih naziva, centri moći.
Glas Amerike: Koji su to centri moći?
Trajković: Ne znam da li su politički ili bezbednosni, ja stvarno nemam argumente da bih o tome govorio, ali činjenica da niko pametan ne može da objasni sve ovo što se dešava.
Analitičar Fadilj Ljepaja navodi da najnovija kriza na severu Kosova najmanje odgovara građanima Kosova, Srbima i Albancima, posebno onima na severu Kosova, ali da ne odgovara ni vlastima u Srbiji, niti na Kosovu:
“Ne verujem ni da zvanične vlasti u Srbiji ili na Kosovu stoje iza takvih stvari, iako ne isključujem mogućnost da određene grupe unutar bezbednosnih snaga u Srbiji, u službi, mogu da budu uključene u neku organizaciju tamo na severu."
Ljepaja kaže da je pozitivna Vučićeva izjava da je spreman da sarađuje sa institucijama Kosova da se otkriju zločinci, dodajući da je odgovornost predsednika Srbije i mnogo veća - da spreči bilo kakve upade i onemogući bilo kakave akcije Srbije na severu Kosova.
Prema njegovim rečima, potrebno je sprovesti detaljnu istragu u vezi sa napadom na kanal Ibar - Lepenac, a slične situacije se ne smeju tolerisati, jer mogu imati ozbiljne posledice po čitav region.
“Oni koji žele nasilno da promene granice, njima odgovaraju takve krize ne samo ovde nego i ako se bude tako tolerisalo, to će da pukne i u Bosni i u regionu i dolazi ono poznato ’jovo nanovo’ i bojim se da će to ispasti loše za sve građane u region”, rekao je Ljepaja.
Ne propustite: Kurti: Kosovska policija i srpsko stanovništvo sarađuju veoma dobroNapad eksplozivom na kanal Ibar - Lepenac u selu Varage u opštini Zubin Potok dogodio se u noći između petka i subote, posle čega je prekinuto vodosnabdevanje u pojedinim delovima Kosova, a bio je ugrožen i rad kosovskih termoelektrana čije se turbine hlade vodom iz ovog kanala.
Premijer Kosova Kurti ocenio je tada da se radi o terorističkom napadu i za to je optužio zvanični Beograd. Zvaničnici Srbije odbacili su te optužbe, navodeći da je jedan od ciljeva Prištine bio da se na sever Kosova pošalju pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga.
U međuvremenu, KFOR je potvrdio da je Priština posle eksplozije zatražila ovlašćenje da se Kosovskim bezbednosnim snagama omogući da odu na sever Kosova, ali da je taj zahtev odbijen.