Ruski i srpski narativi o Kosovu, koji ga prikazuju kao „neuspešnu i nestabilnu državu“, predstavljaju ozbiljnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Kosova. Te kampanje podrivaju međunarodni legitimitet Kosova, pogoršavaju unutrašnje tenzije, posebno u srpskim sredinama i usporavaju evroatlantske integracije. Takođe, destabilizuju region, povećavaju uticaj Rusije i Srbije, te ograničavaju napredak Kosova prema Zapadu.
Ti zaključci predstavljeni su na konferenciji "Uticaj stranih aktera na nacionalnu bezbednost Kosova“, koju je organizovao Kosovski centar za bezbednosne studije (KKSS) i Fondacija Konrad Adenauer Štiftung.
Tokom konferencije predstavljen je izveštaj "Kosovo u diskursu ruske spoljne politike“, u kojem su detaljno analizirani ruski narativi o Kosovu.
Jeta Ljošaj, autorka izvešataja, istakla je da Rusija koristi medije i saradnju sa Srbijom, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu i političare, kako bi podrila međunarodno priznanje Kosova i otežala normalizaciju odnosa sa Srbijom.
"U poslednjih 20 godina Kosovo je bilo meta ruskih napada, posebno sada sa razvojem situacije na severu Kosova. Ono što najviše šteti Kosovu jeste to što Rusija želi da razbije međunarodni konsenzus o nezavisnosti i državnosti Kosova, i to čini kroz propagandu. Na taj način Rusija ulaže u razne kampanje kako bi predstavila Kosovo kao neuspešnu državu i pokazala da je Zapad podbacio na Kosovu“, istakla je ona.
Ljošaj je navela da je analiza Kosovskog centra za bezbednosne studije pokazala da je Rusija bila informisana o napadu u Banjskoj 24.septembra prošle godine i da kosovke vlasti istražuju i moguće ruske veze sa ovim napadom.
Hajdi Điđa, ekspertkinja za spoljnu politiku Rusije prema Balkanu, istakla je da Kosovo treba da ojača saradnju sa regionalnim partnerima kako bi se razvila zajednička strategija za smanjenje ruskog uticaja. Prema njenim rečima, ostaje da se vidi kako će se nova američka administracija postaviti prema Rusiji, što bi kako je navela moglo imati implikacije na situaciju u Ukrajini i na Balkanu.
"Moramo se više fokusirati na ekonomsko i političko partnerstvo sa EU i našim saveznicima. Predložila sam da Kosovo treba da ojača savez sa balkanskim partnerima. Snažno podržavam jačanje odnosa sa Albanijom radi zajedničke strategije za minimiziranje uticaja Rusije u našim zemljama,“ rekla je Điđa.
Ljuljzim Peci, direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj (KIPRED), ukazao je na potrebu koordinacije kosovskih institucija u borbi protiv ruskih dezinformacija. On je dodao da Kosovo ima potrebne resurse, ali da je ključno formiranje radne grupe koja bi se posvetila ovom problemu.
"Previše smo reaktivni kada je reč o Rusiji i nikada nismo bili proaktivni u pokušaju da se pozabavimo njenim narativom na nivou Ujedinjenih nacija, ali i OEBS-a, čija je Rusija članica. Ove dve organizacije, posebno Ujedinjene nacije i OEBS, izuzetno su važne, ali nemamo strategiju koja bi se bavila pitanjem ruskog narativa“, istakao je Peci.
Ambasador Finske na Kosovu Mati Nisinen koji je takođe učestvovao na konferenciji, istakao je podršku Evropske unije konstruktivnim naporima za dijalog kako bi se ublažile tenzije i promovisala mirna koegzistencija.
On je upozorio da se, kako se Kosovo priprema za izbore u februaru, povećava rizik od polarizacije društva i širenja destabilizujućih i lažnih informacija.
Nisinen je naglasio da “političari moraju pažljivo birati svoje reči kako ne bi dodatno pojačavale” te narative.
