Migracije, politička nestabilnost i nebezbednost - glavni problemi srpske zajednice na Kosovu

Your browser doesn’t support HTML5

Istraživanje pokazuje i pad poverenja Srba u kosovske i međunarodne institucije, kao i to da srpska zajednica sve pesimističnije vidi društveno-političke tokove, bez nade da će se situacija i posle 20 godina poboljšati.

Odlazak mladih, politička nestabilnost i porast osećaja nebezbednosti glavni su problemi srpske zajednice na Kosovu, pokazuju najnoviji rezultati istraživanja "Analiza trendova 2021 - stavovi srpske zajednice na Kosovu", koje je sprovedela nevladina organizacija "Aktiv" iz severne Mitrovice.

Istraživanje pokazuje i pad poverenja Srba u kosovske i međunarodne institucije, kao i to da srpska zajednica sve pesimističnije vidi društveno-političke tokove, bez nade da će se situacija i posle 20 godina poboljšati.

Prema rezultatima istraživanja Srbi na Kosovu se iz godine u godinu osećaju neslobodnije i nebezbednije. Nešto više od polovine ispitanika, 51 odsto smatra da je jedan od najvećih problema Srba na Kosovu odlazak mladih.

Ne propustite: Istraživanja o problemima manjina na Kosovu: Jezik, diskriminacija, međuetničke tenzije

"Taj trend se nastavlja i iz godine u godinu ponavlja i tako je već decenijama unazad i on je svojstven čak i albanskoj zajednici sa možda čak zajedničkim imeniteljem poput ekonomije, ekonomskih pitanja, manjka radnih mesta i tako dalje", rekao je izvršni direktor NVO Aktiv u Severnoj Mitrovici Miodrag Milićević.

Istraživanje pokazuje i da 60 odsto ispitanika ne veruje nijednoj političkoj partiji, niti političaru, kao i da se 70 odsto anketiranih ne oseća slobodno da javno iznese svoje političke stavove, a skoro polovina ispitanika - 47 odsto, ne vidi sebe na Kosovu u narednih pet godina. Rezultati pokazujuni i značajan pad poverenja Srba u kosovske institucije i međunarodne organizacije.

"Srbi su najmanje poverenja ukazali Vladi Kosova, potom EULEKS-u, zatim UNMIK-u i KFOR-u. Ono što je nama rečeno i do čega smo došli kroz ispitivanje stavova jeste pandemija koja je značajno uticala na percepciju i stavove Srba generalno, zato što su prepoznali da Vlada Kosova u momentu kada je trebalo da pruži informacije od javnog značaja i da prepozna pandemiju, ne samo kao globalnu pretnju, već i kao pitanje od javnog interesa i opšteg zdravlja, to nažalost prema manjinskim zajednicama nije najadekvatnije urađeno", kazao je Milićević.

Ne propustite: Istraživanje CRTA: Građane zanimaju Kosovo i lokalne teme, politika umereno, institucije i EU slabo

Komentarišući istraživanje, urednica portala Kossev Tatjana Lazarević kazala je da je krajnje vreme da međunarodni predstavnici, većinska zajednica na Kosovu, ali i Beograd, probaju da ove rezultate čuju i vide.

"Ne trebaju mi brojke da kazem koliko se taj osećaj lične bezbednosti promenio na gore. Ja znam da u Prištini često postoji taj pristup da je osećaj loše bezbednosti prihološka barijera u glavama manjinske zajednice. Molim vas, kako je moguće da postoji ta psihološka barijera o bezbednosti unutar cele jedne etničke zajednice ili bilo koje društvene grupe. Ono što trenutno obeležava stanje srpske zajednice prema mom dubokom uverenju, a što sam pročitala i u samom izveštaju jeste pod jedan apatija i pod dva osećaj nebezbednosti. To je tako porazna dijagnoza", kazala je Tatjana Lazarević.

Ne propustite: Konfuzija, etnička distanca, podele – šta misle građani o kosovskom pitanju

Zamenica premijera Kosova iz redova bošnjačke zajednice Emilija Redžepi, kaže da pored institucija i sve zajednice na Kosovu moraju da rade na izgradnji poverenja.

"To nije pitanje samo za Srbe to je pitanje za sve nas, to je pitanje za sve građane koji žive u ovoj državi. Dok god ne razmišljamo kosovski i dok god se delimo na etničke grupacije kao Albanci, Srbi, Bošnjaci, Turci i ostali koji žive i dok god ne razmišljamo u duhu poštovanja svoje države, u onoj u kojoj živimo, imaćemo ovakvih predrasuda jedni o drugima", rekla je Emilja Redžepi.

“Analiza trendova 2021- stavovi srpske zajednice na Kosovu” bavi se životom i problemima sa kojima se suočavaju Srbi na Kosovu i prati promene u javnom mnjenju srpske zajednice. Istraživanje je sprovedeno u svih 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu. Na predstavljanje analize kako tvrde organizatori bili su pozvani i predstavnici Srpske liste, ali se nisu odazvali pozivu.

Ne propustite: SAD uvele sankcije Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću