Kosovo je ostvarilo ograničeni napredak u reformama vezanim za članstvo u EU, navodi se u izveštaju Evropske Komisije o napretku Kosova.
Hoti o izveštaju EK: Kosovo ispunjava sve uslove vizne liberalizacije
Premijer Kosova Avdulah Hoti rekao je da izveštaj Evropske Komisije o napretku Kosova pokazuje da Kosovo ispunjava sve uslove za liberalizaciju viznog režima.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom Kancelarije EU na Kosovu Tomašom Sunjokom, premijer Kosova Avdulah Hoti rekao je da izveštaj EU o Kosovu pokazuje da je Kosovo postiglo određeni napredak.
“Izveštaj s pravom kaže da je Kosovo ispunilo sve uslove za liberalizaciju viznog režima. Ono što sada kao Vlada radimo, je da se zalažemo da ti uslovi ostanu ispunjeni i drago mi je da je izveštaj to evidentirao”, rekao je Hoti.
Hoti je naglasio da se Vlada na čijem je čelu pokazala kao pouzdan evropski partner, kao i za odnose sa regionom. On je istako da kriminal i korupcija ostaju problem, ali da je Vlada na čijem je čelu od pre četiri meseca,pokazala odlučnost u rešavanju ovih problema.
“Mogu da kažem da tokom ova četiri meseca upravljanja, korupcija više nije tema u javnosti. Naročito smo poslednjih nedelja videli snažne akcije policije, koje nisu viđene zadnjih deset godina u oblasti organizovanog kriminala, koje su dale rezultate, koje prethodne vlade nisu mogle da završe”, kazao je Hoti.
Ljudska prava se, prema rečima Hotija, poštuju u celini - uključujući i slobodu medija, ali se složio sa navodima iz izveštaja Evropske komisije kad je u pitanju Javni servis Kosova - Radio televizija Kosova.
“Delim zabrinutost Evropske Komisije o našem Javnom servisu Kosova (RTK) o uplivu politike u našem javnom servisu”, naveo je Hoti.
Šef Kancelarije EU u Prištini Tomaš Sunjok rekao je da je Kosovo u najnovijem izveštaju dobilo jasne smernice za budući rad.
“Izveštaj daje smernice za narednih 12 meseci institucijama da pod hitno pokažu spremnost za određenim napretkom. Nema spora da je pandemija Kovida 19 oslabila političke i druge reforme, ali svi politički akrteri treba da nađu način kako da se krene napred”, rekao je Sunjok.
Sunjok se osvrnuo i na sveobuhvatan Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan koji je danas usvojila Evropska Komisija, čiji je cilj da se podstakne dugoročni oporavak regiona, zelena i digitalna tranzicija, ekonomska regionalna saradnja, ekonomski rast i podrže reforme koje su potrebne za dalje napredovanje na putu ka Evropskoj Uniji.
“Namera je da taj ekonomski oporavak bude dogotrajan preko transformacije zelene reforme, kojom se zahteva približavanje tržištu Evropske Unije, otvaranje novih radnih mesta i održivog ekonomskog razvoja. Glavna ambicija je povećanje ekonomskog rasta i to se može postići samo jakom posvećenošću Kosova prema sprovođenju reformi,prema vrednostima EU. Sa Vladom Kosova zajedno radimo na novoj agenda ekonomskih reformi na Kosovu koja će biti proširena reforma koja se odnosi na održivi razvoj i biće usredsređena na socio ekonomski oporavak od pandemije Kovida 19”, kazao je Sunjok.
U najnovijem izveštaju Evropske Komisije o napretku Kosova koji je objavljen danas navodi se da je Kosovo ostvarilo ograničeni napredak u reformama vezanim za evrointegracije. Institucijama je poručeno da moraju udvostručiti napore kako bi Kosovo napredovalo na evopskom putu.
U delu izveštaja koji se odnosi na normalizaciju odnosa sa Srbijom navodi se da je dijalog koji pomaže EU nastavljen održavanjem sastanaka na visokom nivou 12. i 16. jula, i 7. septembra 2020. godine.
“U Briselu je održano više sastanaka na nivou stručnjaka. Kosovo mora da uloži dodatne značajne napore i da doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Srbijom. Takav sporazum je hitno potreban i od presudnog značaja da bi Kosovo i Srbija mogli da ostvare napredak svako na svom evropskom putu", ukazano je u izveštaju.
Ne propustite: "Razgovori u Briselu potvrdili svu složenost i osetljivost kosovskog pitanja"Kada je reč o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, podseća se da je Kosovo nastavilo da učestvuje u većini regionalnih foruma.
“Vlada Kosova je aprila 2020. godine ukinula takse uvedene još novembra 2018. god. na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a mere reciprociteta su ukinute 6. juna. Ovo je omogućilo vraćanje trgovine sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, kao i nastavak dijaloga između Beograda i Prištine koji pomaže EU", navedeno je u dokumentu.
Evropska Komisija u svom izveštaju delimično pohvaljuje organizaciju poslednjih parlamentarnih izbora na Kosovu održanih oktobra prošle godine, navodeći da je izborni proces bio uglavnom transparentan, ali da su u procesu brojanja glasova zabeleženi propusti.
“Kampanja je bila konkurentna, izuzev u sredinama sa kosovskim Srbima u kojima je kampanjsko okruženje obeleženo zastrašivanjem kandidata i pristalica koji nisu bili ispred Srpske liste. Nedostaci u izbornom procesu koji se iznova javljaju moraju da se hitno otklone, u skladu sa preporukama nekoliko misija EU za posmatranje izbora", ističe se u izveštaju.
Ne propustite: "Očekuje se da nove vlasti Kosova pokažu posvećenost dijalogu Beograda i Prištine"Tokom perioda koji obuhvata izveštaj - ostvaren je ograničeni napredak u povećanju transparentnosti u javnoj upravi i postupcima javne nabavke.
Takođe, navedeno je da se pravosudni sistem Kosova nalazi u ranoj fazi pripreme. Postignut je, ukazano je u izveštaju, određeni napredak sa delimičnom primenom zakona u vezi sa vladavinom prava, uključujući Zakon o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca i Zakon o posredovanju.
Navodi se međutim da je pravosuđe i dalje podložno nepropisnom političkom uticaju.
“Primena pravde je i dalje spora i neefikasna, a institucije vladavine prava moraju da ulože održive napore u izgradnju svojih kapaciteta. Pandemija Kovid 19 je ograničila održavanje sudskih ročišta na Kosovu”, primećuje u izveštaju Evropska komisija.
Ne propustite: Evropska predstavnica na Kosovu: Status kandidata za EU treba zaslužitiKosovo je kako se navodi ostvarilo ograničeni napredak u borbi protiv korupcije, uključujući istragu i procesuiranje slučajeva visokog profila, oduzimanje imovine, kao i kroz stvaranje posebnih odeljenja za slučajeve u vezi sa korupcijom na visokom nivou (i organizovanim kriminalom) u sudovima.
“Pravosnažno oduzimanje imovine i opšti kapacitet za procesuiranje, uključujući u pogledu pomoćnog osoblja, i dalje su ograničeni. Korupcija je široko rasprostranjena i još uvek predstavlja povod za ozbiljnu zabrinutost. Postoji potreba za jakom političkom voljom da se delotvorno reše problemi korupcije, kao i robusnom krivičnopravnom reakcijom na korupciju visokog profila. Usvajanje revidiranog Zakonika o krivičnom postupku i dalje je na čekanju, dok je revizija zakona o finansiranju političkih stranaka odložena”, upozorava EK.
Kada je reč o borbri protiv organizovanog kriminala, napredak je takođe ograničen.
“Još postoji malo finansijskih istraga, pravosnažno oduzete imovine i pravosnažnih osuda. Potrebne su mere da bi se strogo obezbedilo da nema političkog mešanja u operativne aktivnosti organa za sprovođenje zakona i tužilaštva. Situacija na severu Kosova u vezi sa organizovanim kriminalom i dalje predstavlja izazov za agencije za sprovođenje zakona”, navodi se u izveštaju.
U delu dokumenta koji se odnosi na zaštitu ljudskih i osnovnih prava napominje se da je potrebno da se uradi više da bi se garantovala prava manjinama, uključujući Rome i Aškalije, kao i raseljena lica, da bi se obezbedilo da u praksi postoji rodna ravnopravnost i da bi se unapredila zaštita kulturne baštine.
“Kosovo poseduje određeni nivo pripreme u vezi sa slobodom izražavanja, koja je otelotvorena u Ustavu. Kosovo ima koristi od pluralističkog i živopisnog medijskog okruženja. Institucije vladavine prava moraju da nastave sa naporima u smislu propraćivanja pretnji i napada na novinare. Jani servis je i dalje podložan političkom uticaju, a i dalje je potrebno pronaći održivo rešenje za njegovo finansiranje", ukazano je u delu dokumenta koji se odnosi na medijske slobode.
Ne propustite: Nekažnjivost kršenja ljudskih prava problem u Srbiji, Crnoj Gori i na KosovuNotirano je i da su kosovske vlasti ostvarile napredak u upravljanju i redovnom migracijom i mešovitim migracionim tokovima. Ukazano je i da je Kosovo aktiviralo vanredni plan zbog priliva azilanata i migranata. Primećeno je da bi napori u tom smislu trebalo da se nastave i nadovezuju.
Kada je reč o ekonomskim kriterijumima - u izveštaju je ukazano da je Kosovo u ranoj fazi i ostvarilo ograničeni napredak u razvoju funkcionišuće tržišne ekonomije.
“Ekonomski rast nastavljen je u 2019. godini, ali teško stanje na tržištu rada i nepostojanje ekonomske diversifikacije i dalje predstavljaju izazov. Iako se vlada pridržavala fiskalnog pravila 2019. godine, sastav javne potrošnje se dodatno pogoršao. Smanjena kapitalna potrošnja, sve veći pritisci u vezi sa socijalnim davanjima koja nisu usmerena na siromaštvo i povećanje zarada javnih službenika predstavlja rizik po javne finansije i narušava razvoj privatnog sektora”, upozorava u dokumentu EK.
Poslovno okruženje, kako je precizirano, zabeležilo je ograničeni napredak.
“Razvoj privatnog sektora i dalje je ograničen široko rasprostranjenom neformalnom ekonomijom, sporim i neefikasnim pravosuđem, velikim prisustvom korupcije i opšte slabom vladavinom prava", piše u dokumentu.
Ekonomski izgledi Kosova su, kako se navodi u izveštaju, počeli brzo da se pogoršavaju u proleće 2020. godine, pošto su mere karantina zbog pandemije Kovida 19 ometale finansijske tokove sa dijasporom.
Ne propustite: Kosovu potreban hitan paket državne ekonomske pomoćiTakođe, kvalitet obrazovanja upozorava EK, i dalje daje povod za zabrinutost.
Osim toga, Kosovo je napredovalo u unapređenju putne infrastrukture ali, primećeno je, da postoji veliki infrastrukturni jaz u železničkoj i energetskoj infrastrukturi.
"Iako se ulaganja u obnovljivu energiju postepeno povećavaju, Kosovo i dalje prvenstveno zavisi od sistema za proizvodnju energije koji su zasnovani na uglju, zastareli i nepouzdani", ocenjeno je u izveštaju.
Evropska komisija notirala je i da je Kosovo ostvarilo određeni napredak u pogledu digitalizacije ekonomije. Takođe, ukazano je da sektorska struktura ekonomije prelazi na aktivnosti kojima se ne trguje, što stvara teret za konkurentnost i rast izvoza robe.
Ne propustite: Da li je moguće društvo bez mržnje: Saosećanje umesto prezira"Kada je reč o usklađenostima sa evropskim standardima, zakoni ispunjavaju te kriterijume u određenim oblastima, ali je sprovođenje često slabo. Dobar napredak ostvaren je u oblasti oporezivanja, uključujući u pogledu naplate prihoda. Određeni napredak ostvaren je u oblasti slobodnog kretanja robe, usluga i kapitala, kao i finansijskih usluga, javne nabavke i konkurencije", zaključeno je u izveštaju o napretku Kosova u izveštaju Evropske komisije.