Dvojica uticajnih demokratskih senatora pozivaju administraciju predsednika Džoa Bajdena da promeni kurs i podrži uspostavljanje specijalnog tribunala, uz podršku UN-a, koji će ruske lidere pozvati na odgovornost za invaziju na Ukrajinu.
Demokrate Ben Kardin i Tim Kejn, istaknuti članovi Senatskog odbora za spoljne odnose, predstavili su u sredu rezoluciju u kojoj se administracija poziva da "koristi svoj glas i u međunarodnim institucijama glasa da podrži uspostavljanje specijalnog međunarodnog krivičnog suda koji će pozvati na odgovornost lidere Ruske federacije koji su predvodili i podržali agresiju na Ukrajinu".
Rezolucija podržava dugogodišnji zahtev Ukrajine za osnivanjem Posebnog tribunala za ruski "zločin agresije". Generalna skupština UN-a bi morala da odobri predloženi tribunal, a Ukrajina i Ujedinjene nacije bi pregovarali o uslovima.
Drugačiji tretman
Zločin agresije – definisan kao "planiranje, priprema, inicijacija ili izvršenje“ čina agresije, kao što je oružana invazija – razlikuje se od ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti ili genocida.
Međunarodni krivični sud može da procesuira te druge zločine, ali ne i zločin agresije. Njegova nadležnost nad tim zločinom odnosi se samo na zemlje koje su ratifikovale Rimski statut kojim je uspostavljen sud. Rusija, kao i Sjedinjene Države, nisu strane u tom sporazumu.
Međunarodni krivični sud u Hagu, Holandija, 31. mart 2021.(Foto: AP/Peter Dejong)
Zato Ukrajina i njeni saveznici insistiraju na alternativnom mehanizmu prema kojem bi ruski lideri bili odgovorni.
Bajdenova administracija predložila je u martu "internacionalizovani tribunal" unutar ukrajinskog pravosudnog sistema, ali sa spoljnom podrškom.
Međunarodni elementi
"Zamišljamo da takav sud ima značajne međunarodne elemente — u obliku materijalnog prava, osoblja, izvora informacija i strukture", izjavila je Bet van Šak, najviša diplomatkinja Stejt departmenta za globalno krivično pravosuđe, najavljujući podršku administracije.
Sud bi u početku mogao da funkcioniše van Ukrajine, negde drugde u Evropi, rekla je ona.
Američki plan ima podršku G7 zemalja, ali se suočava sa protivljenjem ukrajinskih zvaničnika koji kažu da bi sprovođenje tog plana zahtevalo ustavni amandman, koji nije praktično rešenje tokom rata.
Ukrajinski zvaničnici kažu da bi sud u stilu Nirnberškog suda, kojeg podržavaju Ujedinjene nacije, zatvorio "jaz u odgovornosti" u međunarodnom pravu i da bi, za razliku od suda sa sedištem u Ukrajini, uživao međunarodni legitimitet. Prošlog meseca, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ponovio je svoj poziv za takvu inicijativu, koju podržava nekoliko malih evropskih zemalja.
Ne propustite: Zelenski želi da se sudi Putinu, SAD odbacuju ruske optužbe o napadu dronom"Ako želimo istinsku pravdu, ne treba da tražimo izgovore i ne treba da se pozivamo na nedostatke sadašnjeg međunarodnog zakona, nego da donosimo odvažne odluke koje će ispraviti nedostatke tih normi“, rekao je Zelenski u govoru u Hagu prošlog meseca.
Međunarodni krivični sud je u martu izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, optužujući ga za nasilno deportovanje stotina ukrajinske dece u Rusiju. Ali nalog se odnosio na Putinovo učešće u navodnim ratnim zločinima, a ne za zločin agresije.
Rusija je odbacila nalog za hapšenje i dovela u pitanje legitimitet specijalnog suda.
Pravni stručnjaci kažu da američki plan zavisi od ukrajinske podrške. Takođe kažu da će Putin i njegov bliski krug izbeći krivično gonjenje sve dok ostaju na vlasti.
"Zabrinuta sam da podrškom ovakvom hibridnom modelu Sjedinjene Države šalju poruku da im je stalo do odgovornosti za agresiju ali na način koji štiti arhitekte zločina“, kaže Rebeka Hamilton, vanredna profesorka prava na Američkom univerzitetu u Vašingtonu.
Portparol Stejt departmenta rekao je da oni ne komentarišu predložene zakone ili rezolucije i uputio Glas Amerike na izjave Bet Van Šak.
"Kao što je ambasadorka Van Šak rekla: "Nema mira bez pravde u Ukrajini. Pravde za milione ljudi kojima su životi poremećeni i uništeni, kao rezultat besmislenog, neisprovociranog i ilegalnog rata za teritorijalno osvajanje kojeg je pokrenuo Vladimir Putin “, naveo je portparol.
Poslednji put je zločin agresije procesuiran 1940-ih, kada je nemačkim i japanskim liderima suđeno u Nirnbergu i Tokiju za ono što je Međunarodni vojni sud nazvao "najvišim međunarodnim zločinom."
Na saslušanju u Senatu u sredu, senator Kardin je kritikovao plan Bajdenove administracije. Sud sa sedištem u Ukrajini, rekao je Kardin, suočiće se sa pitanjima o "percepciji nepristranosti" i potencijalnim zahtevima za imunitet ruskih zvaničnika.
Prema međunarodnom pravu, ni jedan nacionalni sud ne može da tuži šefa druge države ili slične zvaničnike.
"Ne znam kako biste to prevazišli metodom koju planirate“, rekao je Kardin u obraćanju Van Šak, referirajući se na nepristrasnost suda.
Ne propustite: Ukrajinski tužilac kaže da ruski zločini uključuju silovanje, davljenje vodom...Prepreke
Van Šak je odgovorila da je administracija izabrala hibridni model jer bi se sud koji podržava UN suočio sa sopstvenim pravnim i praktičnim preprekama.
Legalno, Generalna skupština UN-a možda neće imati ovlašćenje da osnuje sud sa nadležnošću nad ruskim liderima.
Praktično, "postoje ozbiljne zabrinutosti oko toga da li imamo glasove u Generalnoj skupštini za osnivanje tela takve prirode“, rekla je ona.
Međutim, Kardin je uzvratio, pozivajući administraciju da zatraži međunarodnu podršku.
"To ne može da bude napor jedino SAD“, rekao je Kardin. "To mora da bude kolektivna akcija. Mora da se radi na tome to pre glasanja."
Portparolka senatora Kardina rekla je da bi i drugi senatori mogli da se pridruže kao kosponzori rezolucije, ali su je do sada potpisali samo Kardin i Kejn. Ona je u imejlu Glasu Amerike navela da nema određenog datuma za glasanje o rezoluciji.
Rebeka Hamilton, bivša advokatkinja u tužilaštvu Međunarodnog krivičnog suda, u intervjuu Glasu Amerike je rekla da je Kardin-Kejnova rezolucija značajna jer je to " snažan signal da Kongres želi da ide u drugom pravcu od onog koji predlaže administracija."
"Mislim da bi takođe moglo biti značajno za zagovornike međunarodnog suda, van SAD, a posebno za Ukrajinu, da čuju da postoje delovi američkog sistema koji bi barem podržali istinski međunarodni tribunal“, zaključila je Hamilton.