Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da je tokom ove godine prikupljen veliki broj materijala, koji prema njegovim rečima, dokumentuje zločine Srbije počinjene tokom sukoba na Kosovu. On je povodom godišnjice rada Instituta za ratne zločine na Kosovu rekao da se ovi materijali prikupljaju kako bi služili sećanju i budućim generacijama, kao i zadovoljenju pravde.
“Tokom ove godine prikupljeno je oko 190 metara fizičkog arhivskog materijala i oko 15 terabajta digitalnog materijala, video, audio, fotografija, koji dokumentuju zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Ove informacije, prikupljene u ovom periodu, prikupljene su iz 67 različitih izvora, odnosno organizacija, institucija, kolekcionara, koji su dostavili dokaze kojima su raspolagali”, rekao je Kurti.
Ne propustite: Ruski mediji umanjuju pretnje kojima su kosovski Albanci bili izloženi uoči NATO intervencije 1999.On je podsetio da je u popisu stanovništva koji je održan ove godine prvi put uključen i upitnik koji se odnosi na štetu počinjenu tokom ratnih sukoba 1998. i 1999. Godine.
“Građani su prijavili ekonomsku štetu, uništenu imovinu, kao i štetu ubijenim, nestalim, povređenim ili zatvorenim članovima porodica”.
Kurti je istakao da “Srbija i dalje odbija da se izvini za zločine koje je počinila”.
“Dok porodice i dalje traže posmrtne ostatke svojih najmilijih, Srbija odbija da se izvini, pa čak i da prizna svoju genocidnu prošlost. Dok ona nastavlja da negira genocid i glorifikuje nasilje, politički potomci Miloševića i njegovog režima, koji i danas vode Srbiju, oživljavaju njene ekspanzionističke i hegemonističke ambicije”, naveo je Kurti.
ARHIVA: Britanski i holandski forenzičari vode istragu u selu Mala Kruša 24. jula 1999. (Foto: APo/Pier Paolo Cito)
Direktor Instituta za ratne zločine Atdhe Hetemi istakao je da jednogodišnji izveštaj, ovog Instituta, odražava napore da se dokumentuju istrage ratnih zločina.
„Od osnivanja Instituta sledili smo otvoren i sveobuhvatan pristup. Jednogodišnji izveštaj koji će biti predstavljen odražava naše napore da dokumentujemo i istražujemo ratne zločine”, rekao je Hetemi.
Tokom uvodnih izlaganja premijera i direktora Instituta za ratne zločine, nije bio obezbeđen prevod na srpski jezik. Detalji izveštaja predstavljeni su iza zatvorenih vrata, jer je, prema rečima Atdhea Hetemija, protokol zahtevao takav pristup.