Iskusni politički strateg u svojoj kancelariji u Kentakiju istražuje mnoge državne službenike za koje se sumnja da su neprijateljski raspoloženi prema politici republikanca Donalda Trampa, što je krajnje neobičan i potencijalno zatrašujuć korak, koji se uklapa sa pripremama konzervativaca za Belu kuću.
Tom Džons i njegova Američka fondacija za odgovornost kopaju po prošlosti, objavama na društvenim mrežama i komentarima ključnih visokih državnih službenika, počevši od Sekretarijata za unutrašnju bezbednost. Delimično se oslanjaju i na informacije svojih konzervativnih kontakata, ali i radnika u državnoj upravi. Ovaj projekat, koji mnoge brine, pripremaju i da objave na internetu.
Uz donaciju od 100.000 dolara od Heritidž fodacije, cilj je da se ovog leta objavi 100 imena državnih službenika kako bi se prikazalo ko bi mogao stajati na putu Trampovoj agendi za drugi mandat - i ko je zreo za istragu, prekvalifikaciju, primenu radnog mesta ili otkaz.
"Moramo da znamo ko su ti ljudi i šta rade“, rekao je Džons, nekadašnji pomoćnik republikanskih senatora na Kapitol Hilu.
Koncept sastavljanja i objavljivanja lista vladinih službenika pokazuje koliko daleko su Trampovi saradnici spremni da idu kako bi osigurali da niko ili ništa neće blokirati njegove planove u potencijalnom drugom mandatu.
Džonsov projekat "Suverenost 2025" sledi Heritidžov "Projekat 2025" koji postavlja temelje, pravila, predloge kao i ko su ljudi spremni za moguće pozicije u Beloj kući.
Njegov projekat se fokusira na najviše vladine zvaničnike koji nisu postavljeni unutar političke strukture, zaprepastio je stručnjake za demokratiju i šokirao zaposlene u državnoj upravi, koji su ga oporedili sa strahom od makartizma.
Žaklin Sajmon, direktorka u Američkoj federaciji državnih službenika, rekla je da je jezik koji se koristi, kao u saopštenju Heritidž fondacije u kojem se hvali grupa zbog otkrivanja "antiameričkih loših ljudi" , šokantan.
Državni službenici su često bivši vojnici i od njih se traži da polože zakletvu da će raditi za vladu, to nije test lojalnosti predsedniku, rekla je ona, ali i drugi poznavaoci prilika.
„Čini se kao da je njihov cilj da pokušaju da plaše zaposlene u i da seju strah“, rekla je Sajmon, čiji sindikat podržava predsednika Džoa Bajdena.
Dok se Tramp, koji je osuđen za krivična dela i koga federalna optužnica u četiri tačke optužuje da radi na poništavanju svog poraza na izborima 2020, najverobatnije će imati revanš sa Bajdenom ove jeseni, ekstremno desničarski konzervativci su obećali da će da razbiju ono što nazivaju birokratijom "duboke države".
Your browser doesn’t support HTML5
Da li će Tramp ići u zatvor?
Trampova kampanja je navela da organizacije ne govore u ime bivšeg predsednika, koji sam postavlja političke prioritete. Konzervativci smatraju da zaposleni u federalnoj upravi prekoračuju svoja ovlašćenja kako bi postali centar moći koji može da pokreće ili osujeti predsednikov dnevni red. Naročito tokom Trampove administracije, vladini zvaničnici su bili na udaru Bele kuće i republikanaca na Kapitol Hilu, pošto je njegov kabinet često iznosio primedbe na neke od njegovih jednostranih ili čak nezakonitih predloga.
Predsednik Heritidž fondacije Kevin Roberts rekao je da je korišćenje vlade kao oružja bilo moguće samo zbog duboke države levičarskih birokrata. Kaže da je ponosan što podržava rad radnika Američke fondacije za odgovornost u "borbi da našu vladu pozovu na odgovornost i iz nje izbace loše ljude“.
U federalnoj vladi radi oko 2,2 miliona ljudi, a oko 4.000 pozicija se imenuje po političkoj liniji koji se rutinski menjaju iz jedne predsedničke administracije u drugu. Većina su profesionalci, od ljudi koji rade na grobljima Uprave za veterane do ekonomista u Birou za statistiku rada.
Javno sastavljanje lista nekima liči na eru Džozefa Makartija, senatora koji je tokom Hladnog rata vodio iscrpljujuća saslušanja osumnjičenih simpatizera komunista. Saslušanja je organizovao Roj Kon, koji je postao osoba od poverenja mlađem Trampu.
Skaj Periman, izvršna direktorka grupe Demokratija napred, rekla je da je to duboko uznemirujuće i podseća na mračnije delove američke istorije.
"Javno prozivanje državnih službenika je taktika zastrašivanja i deo je šire agende osvete na ovim izborima. Oni žele da potkopaju našu demokratiju, oni žele da potkopaju način na koji naša vlada radi za ljude", navela je Periman,
Džons ismeva poređenja sa makartizmom kao besmislicu. On je nekad radio kod tadašnjeg senatora Džima Deminta, konzervativnog republikaca iz Južne Karoline koji je kasnije vodio Heritidž, a sada vodi Institut za konzervativnu politiku, na čijoj se adresi nalazi Američka fondacija za odgovornost.
Džons je takođe radio za senatora Rona Džonsona, iz Viskonsina, i obezbedio istraživanje opozicije za predsedničku kandidaturu senatora iz Teksasa Teda Kruza 2016. Sa šestoro istraživača, Džonsov tim radi širom zemlje, proučavajući informacije o federalnim radnicima u sektorima unutrašnje bezbednosti, Stejt departmenta i drugih agencija koje se bave imigracijom i graničnim pitanjima. Njihov fokus je na najvišim državnim službenicima koji su u najvišim platnim razredima i onima na višim izvršnim pozicijama koji bi mogli da blokiraju Trampove planovima za strožiji režim na granici i više deportacija.
Ne propustite: Republikanci podeljeni po pitanju da li će Tramp biti diktator„Mislim da je važno da sledeća administracija zna ko su ti ljudi“, rekao je Džons. On je odbacio rizike koji bi mogli biti uključeni u javno objavljivanje imena, informacije o platama i drugih detalja federalnih radnika koji imaju određeni nivo privatnosti ili ideju da bi rad njegove grupe mogao dovesti u pitanje egzistenciju zaposlenih.
„Ne možete da kreirate politiku, a zatim kažete: ’Hej, nemoj da me ispituješ“, rekao je.
On priznaje da je deo posla često samo osećaj ili instinkt u vezi sa nekim da bi eventualno pokušavali da blokiraju konzervativnu agendu.
„Pratimo da li ima pogrešnih ljudi koji su, znate, otvoreno neprijateljski nastrojeni prema naporima da se osigura južna granica?‘“, rekao je on.
Njegova sopstvena grupa bila je pod lupom dok je prvo ispitivala Bajdenove kandidate. Bajdenova administracija je inače izdala pravilo koje bi otežalo otpuštanje radnika. Nova administracija bi mogla da naloži Kancelariji za upravljanje kadrovima da poništi uredbu, ali bi proces potrajao i bio bi otvoren za pravne izazove.