Hiljadu dana rata: Ukrajina prvi put američkim raketama gađala Rusiju, Putin menja nuklearnu doktrinu

Skrinšot video snimka koji je objavio Telegram kanal povezan sa ukrajinskom vojskom 19. novembra 2024. Kanal tvrdi da su na snimku rakete ATACMS ispaljene iz Ukrajine Asošijeted pres ne može da potvrdi datum i lokaciju kada je video snimljen. (Foto: Lachen Pyshe Telegram via AP)

Predsednik Rusije Vladimir Putin zvanično je u utorak snizio prag za korišćenje nuklearnog oružja, pošto je predsednik SAD Džo Bajden dozvolio Ukrajini da gađa ciljeve unutar ruske teritorije raketama većeg dometa, koje je isporučila Amerika.

Nova doktrina dozvoljava potencijalni nuklearni odgovor Moskve čak i na konvencionalni napad na Rusiju od strane bilo koje nacije koju podržava nuklearna sila.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je Ukrajina ispalila šest raketa američke proizvodnje ATACMS rano u utorak na vojni objekat u ruskoj oblasti Brijanska koja se graniči sa Ukrajinom, dodajući da je protivvazdušna odbrana oborila pet raketa i oštetila još jednu.

Jedan američki zvaničnik rekao je da je Rusija presresla dve od osam raketa i da je izvršen napad na lokaciju za zalihe municije.

Dok doktrina predviđa mogući nuklearni odgovor Rusije na takav konvencionalni udar, ona je široko formulisana da bi Putinove opcije bile otvorene

Your browser doesn’t support HTML5

Jedna ukrajinska porodica i hiljadu dana rata

Ukrajina je saopštila da je pogodila oblast Brijanska sa više projektila, a zvaničnik iz Kijeva koji je želeo da ostane anoniman kazao je za agenciju AFP da su prvi put upotrebljene rakete dugog dometa ATACMS.

"Napad na Brijansk izveden je projektilima ATACMS", rekao je izvor AFP-a, dok je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbio da komentariše napad.

Napad ovim oružjem došao je nekoliko dana nakon što je američki predsednik Džo Bajden ublažio ograničenja nametnuta Ukrajini na korišćenje oružja američke proizvodnje u ratu koji je danas ušao u 1.000. dan trajanja. Ograničenje se najviše odnosilo na upotrebu raketa dugog dometa za gađanje ciljeva dublje u ruskoj teritoriji.

Ukrajinski generalštab saopštio je da se u gađanom području čulo više eksplozija i detonacija. U saopštenju koje su prenele ruske novinske agencije, ministarstvo odbrane u Moskvi je saopštilo da je vojska oborila pet raketa ATACMS i oštetila još jednu.

Fragmenti su pali na teritoriju vojnog objekta, saopštilo je ministarstvo ne dajući detalje o nameni objekta. Ostaci koji su pali izazvali su požar, ali nisu naneli štetu ili žrtve, navodi se u saopštenju.

Grafika komponenata američkog raketnog sistema ATACMS dugog dometa.

Ranije u utorak, ukrajinski zvaničnici su izvestili o trećem ruskom udaru u tri dana na civilnu stambenu oblast u Ukrajini u kojem je poginulo najmanje 12 ljudi, uključujući dete.

Dron Šahed u severnoj oblasti Sumi u ponedeljak uveče pogodio je spavaonicu jedne obrazovne ustanove u gradu Gluhiv i ranio 11 ljudi, uključujući dvoje dece, saopštile su vlasti, dodajući da bi još ljudi moglo biti zarobljeno pod ruševinama.

Ukrajinski civili su tokom rata više puta bili mete ruskih dronova i projektilima, dok je na bojnom polju pod teškim ruskim pritiskom na mestima na liniji fronta od oko 1.000 kilometara, gde je njena vojska tanko razvučena protiv brojčano nadmoćnijeg protivnika.

Ne propustite: Bajden odobrio Ukrajini upotrebu raketa dugog dometa, Rusija najavila "adekvatan" odgovor

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je serija vazdušnih udara dokazala da ruski predsednik Vladimir Putin nije zainteresovan za okončanje rata.

"Svaki novi napad Rusije samo potvrđuje Putinove prave namere. On želi da se rat nastavi. Razgovori o miru mu nisu interesantni. Moramo silom naterati Rusiju na pravedan mir", rekao je Zelenski.

Iz Pentagona je u utorak saopšteno da je Stejt department odobrio još jednu potencijalnu prodaju vojne opreme Ukrajini vredne 100 miliona dolara, dok je Danska obećala novu donaciju od 138 miliona za razvoj ukrajinske industrije oružja.

Reakcije svetskih zvaničnika na rusku nuklearnu doktrinu

Američki zvaničnici saopštili su da ne iznenađuje to što je Moskva promenila nuklearnu doktrinu i odbacili "neodgovornu retoriku iz Rusije".

Turski predsednik Tajip Erdogan rekao je u utorak da Rusija mora da preduzme korake da se zaštiti, i dodao da NATO treba pažljivo da razmotri rusku izjavu. Erdogan je na konferenciji za novinare u Brazilu posle samita G20 rekao da Turska mora da održava dobre odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom i da će nastaviti da poziva na mir.

Britanski premijer Kir Starmer izjavio da je Rusija kriva za „neodgovornu retoriku” pošto je Putin snizio prag za nuklearni udar.

„Iz Rusije dolazi neodgovorna retorika i to neće odvratiti našu podršku Ukrajini“, rekao je na samitu G20 u Brazilu.