Više hiljada metara ispod površine, na dnu Pacifičkog okeana, nalaze se ogromne naslage metala potrebnih za prelazak na obnovljivu energiju. Rudarske kompanije su spremne da pokupe to potonulo blago, rasuto po oblasti većoj od polovine kontinentalne Amerike. Ali ne zna se mnogo o ekosistemu na velikim dubinama u okeanu i kakav bi uticaj moglo da ima rudarenje tih metala.
Specifično crno kamenje je bogato nekim od najvažnijih minerala na svetu u današnje vreme, uključujući kobalt, mangan i nikl. Kanadska kompanija Metals ih je sakupila sa morskog dna na oko 5 hiljada metara dubine. Kompanija ima pristup do oko 1,6 milijardi tona, kaže direktor Džerard Baron.
“To je dovoljno da se napravi 280 miliona baterija za električna vozila srednje veličine. Dovoljno da elektrifikuje celu američku flotu putničkih vozila", navodi Baron.
Kako se svet udaljava od fosilnih goriva, potražnja za metalima raste. Ispunjenje globalnih ciljeva u pogledu klime zahtevaće otprilike 20 puta više nikla i kobalta do 2040. nego što se trenutno koristi.
“Fokus mora da bude na tome gde možemo da dođemo do zaliha metala koje su bezbedne, ali i sa najmanjim uticajem na ljude i planetu", kaže Baron.
Your browser doesn’t support HTML5
Podvodno rudarenje: Borba protiv klimatskih promena uz štetu okeanu
Procene kažu da tih metala ima više na morskom dnu nego u svim nalazištima na kopnu. Baron dodaje da ta iskopavanja dolaze bez ljudske eksploatacije koja opterećuje iskopavanje kobalta u najvećem proizvođaču, Demokratskoj Republici Kongo ili uništavanja tropskih prašuma koje je primetno u vodećem snabdevaču nikla, Indoneziji.
Međutim, biće posledica za životnu sredinu. Duboko morsko dno je jedna od najekstremnijih sredina na svetu, ali nije beživotno.
Ejdrijen Glover, iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu objašnjava da je ekstremno hladno, ekstremno mračno, vrlo visok pritisak, očigledno, dole na 5.000 metara.
"I vrlo mala dostupnost hrane ali, neverovatno, život pronalazi način", kaže Glover.
Glover predvodi tim istraživača koji proučava život u ambisu. Iako su očito čudne, on kaže da je većinu živih stvari lako prevideti.
"Spustite se na morsko dno i - da budem brutalno iskren - izgleda da tu nema mnogo života. Vidite grumenje, vidite mulj. Tek kada prosejete taj mulj na fino sito, podignete grumenje i pogledate kroz mikroskop, otkrijete da tu ima dosta biodiverziteta", kaže Glover.
Njegov tim je nedavno identifikovao više od 5.000 do sada nikada viđenih bioloških vrsta. Na koji način se svi uklapaju u ekosistem okeana je velika nepoznanica. Takođe je nepoznato kako bi buka, svetlo i ostaci od rudarskih operacija uticali na život u okeanu. Međunarodna uprava za morsko dno radi na stvaranju propisa za tu novu industriju. Glover i ostali je savetuju, uključujući i gde da se postave skloništa.
“Slično ribolovu, gde pokušavate da utvrdite koja područja ćete da štitite, a u kojima ćete dozvoliti aktivnosti", objašnjava Glover.
U međuvremenu, ekološke grupe pozivaju na moratorijum, zajedno sa više od 20 vlada i više od 30 velikih kompanija. Ali kompanija Metals navela je da planira da podnese zahtev za rudarenje krajem sledeće godine, što će u prvi plan vratiti kontroverze oko rudarenja iz morskih dubina.