Američka svemirska agencija (NASA) započela je svoj program za novo putovanje na Mesec probnim letom potpuno nove rakete i kapsule. Cilj probnog leta je da pošalje praznu kapsulu za posadu u udaljenu lunarnu orbitu, 50 godina posle NASA-inih slavnih misija Apolo (Apolon).
Projekat je kasnio godinama i prekoračio budžet za više milijardi dolara. Cena probnog leta: više od 4 milijarde dolara. Pregled nove rakete i kapsule, deo NASA-inog programa Artemis (Artemida), nazvan je po Apolonovoj mitološkoj sestri bliznakinji.
Snaga rakete
Visoka 98 metara, nova raketa je kraća i manje širine od raketa Saturn V koje su katapultirale astronaute Apola 24 na Mesec pre pola veka. Ali je moćnija, ima 4 miliona kilograma potiska. Zove se Spejs lonč sistem raketa, skraćeno SLS, ali razmatra se neko manje nezgrapno ime. Za razliku od glatkog tela Saturna V, nova raketa ima par bočnih pojačivača preoblikovanih od NASA-inih spejs šatlova. Pojačivači se odvajaju posle dva minuta, baš kao i pojačivači šatla. Osnova nastavlja da gori pre nego što se sruši u Pacifik. Manje od dva sata posle poletanja, gornji deo šalje kapsulu Orion brzo ka Mesecu.
Sletanje na Mesec
NASA-ina visokotehnološka, automatizovana kapsula Orion nazvana je po sazvežđu, jednom od najsjajnijih na noćnom nebu. Visoka je 3 metra, prostranija je od kapsule Apola, u kojoj sede četiri astronauta, umesto tri. Za probni let, lutka prirodne veličine u narandžastom odelu za letenje zauzima sedište komandanta, opremljeno senzorima za vibracije i ubrzanje. Druge dve lutke napravljene od materijala koji simulira ljudsko tkivo - glave i ženski torzo, ali bez udova - mere kosmičko zračenje, jedan od najvećih rizika svemirskih letova. Za razliku od rakete, Orion je bio lansiran ranije, napravio je dva kruga oko Zemlje 2014. Za probni let, servisni modul Evropske svemirske agencije bio je pričvršćenda bi se obezbedio pogon i solarna energija, preko četiri krila.
Poređenje SLS, Saturna V i šatla
Plan leta
Planirano je da Orionov let traje 25 dana od poletanja sa Floride do pada u Pacifik, otprilike isto koliko i putovanja astronauta. Potrebno je skoro nedelju dana da se stigne na Mesec. Posle bliskog okretanja oko Meseca, kapsula ulazi u daleku orbitu sa udaljenom tačkom od blizu 64 hiljade kilometara. Time bi Orion bio udaljen oko 435 hiljada kilometara od Zemlje, što je dalje nego što je Apolo dosegao. Veliki test dolazi na kraju misije, jer Orion ulazi u atmosferu brzinom od 40.000 kilometara na sat, na putu do pada u Pacifik. Toplotni štit koristi isti materijal kao i Apolo kapsula da izdrži temperaturu ponovnog ulaska od 2.750 stepeni Celzijusa. Ali napredni dizajn predviđa da izdrži i brži i topliji povratak budućih posada sa Marsa.
NASA-ina raketa poletela je iz svemirskog centra Kenedi na Floridi.
Autostoperi
Pored tri testne lutke, probni let uključuje i niz slepih putnika za istraživanje dubokog svemira. Deset satelita veličine kutije za cipele iskočiće dok Orion juri ka mesecu. NASA očekuje da će neki pasti, s obzirom na nisku cenu i visok rizik tih mini satelita. Kao omaž povratku u budućnost, Orion nosi nekoliko komadića mesečevog kamenja koje su sakupili Nil Armstrong i Baz Oldrin iz Apola 11 1969. godine, kao i strelicu jednog od njihovih raketnih motora, spasenih iz mora pre više decenija.
Apolo u odnosu na Artemis
Više od 50 godina kasnije, Apolo se i dalje smatra najvećim dostignućem NASA-e. Koristeći tehnologiju iz 1960-ih, NASA-i je trebalo samo osam godina od lansiranja svog prvog astronauta Alana Šeparda do sletanja Armstronga i Oldrina na Mesec. Nasuprot tome, Artemis se odugovlačio više od jedne decenije, uprkos tome što se gradio na kratkotrajnom programu istraživanja Meseca, pod nazivom Konstelejšn.
ARHIVA- Kombinacija fotografija prikazuje raketu Saturn V sa svemirskom letelicom Apolo 12 na lansirnoj rampi u svemirskom centru Kenedi 1969. godine, levo, i novu raketu za program Artemis sa svemirskom letelicom Orion u Svemirskom centru Kenedi u Kejp Kanaveralu, Florida, 18. marta 2022.
Šta je sledeće
Ima još mnogo toga da se uradi pre nego što astronauti ponovo stupe na Mesec. Drugi probni let će poslati četiri astronauta oko Meseca i nazad, možda već 2024. Godinu dana kasnije, NASA namerava da pošalje još četiri, od kojih će dva sleteti na južni pol Meseca. Orion ne poseduje sopstveni lunarni lender kao što je to uradila svemirska letelica Apolo, tako da je NASA angažovala kompaniju Spejseks, u vlasništvu Ilona Maska, koja će da obezbedi svoju letelicu Staršip za prvo sletanje Artemisa na Mesec.
Druge dve privatne kompanije razvijaju odela za hodanje po mesecu. Starpšip naučnofantastičnog izgleda povezao bi se sa Orionom na Mesecu i odveo par astronauta na površinu i nazad, u kapsulu, za vožnju kući. Do sada je Staršip uzleteo samo 10 kilometara.