Mnogi se i dalje pitaju koliko bi ovaj svet bio drugačiji da je 35. američki predsednik živeo duže...
Petak, 22. novembar, označava pedesetu godišnjicu jednog od najtraumatičnijih događaja u američkoj istoriji, ubistvo predsednika Džona Kenedija u Dalasu. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Kenedi uživa trajnu popularnost, i da mnoge Amerikance i dalje inspirišu njegovi ideali i nada koju njegovo nasleđe predstavlja.
Istraživanje svemira bilo je značajan deo programa Džona Kenedija nazvanog “nova granica”.
Rani uspeh svemirskih misija letelica sa posadom “Merkur”, za vreme Kenedijevog mandata, otvorio je put za sletanje na Mesec kasnije iste decenije. I danas je to jedno od glavnih dostignuća predsednika Kenedija.
Ketlin Kenedi Taunsend je najstarije dete Roberta Kenedija i bratanica predsednika Kenedija.
“Za njega, poenta nije bila u tome 'šta zemlja može da učini za vas'. Poenta je bila – treba to uraditi zato što je teško, baš zato što je komplikovano. Otići ćemo na Mesec zato što je teško i zato što ćemo uložiti toliko energije. Ali kada to uradimo, to će nas učiniti boljom nacijom”.
“Suočeni smo, pre svega, sa jednim moralnim pitanjem. Ono je staro kao Biblija i jasno kao američki Ustav. Srž tog pitanja je da li će svim Amerikancima biti data jednaka prava i jednake mogućnosti”.
Senator Haris Voford bio je Kenedijev savetnik za građanska prava
“Ne znamo koju je veličinu on mogao da dosegne. Izgubili smo nekoga ko je, po mom mišljenju, bio na putu da postane veliki predsednik, u vreme kada nam je to bilo potrebno”.
Mnogi se i dalje pitaju koliko bi ovaj svet bio drugačiji da je Džon Kenedi živeo duže.
“Zaista je tužno. Naša zemlja je mnogo izgubila u novembru 1963, i zatim kada je moj otac ubijen. Mislim da bismo bili mnogo bolja zemlja da su oni poživeli. Nisam pristalica uverenja da se iz tragedije izrodi nešto dobro. Mislim da je taj događaj doneo mnogo bola, mnogo loših stvari ovoj zemlji”, kaže bratanica predsednika Kenedija Ketlin Kenedi Taunsend.
Nekoliko meseci pre nego što je ubijen, predsednik Kenedi je proveo nekoliko dana u domovini svojih predaka, Irskoj.
“Posle posete Berlinu, predsednik Kenedi je otišao u Irsku, i rekao da su to bila najsrećnija četiri dana njegovog života. Kada je ubijen, u džepu je nosio brojanicu, i Džeki je tu brojanicu poslala narodu Irske, vratila ju je u rodni grad njegovog dede, jer je znala koliko je on verovao da su njegove vrednosti potekle iz iskustva irskih doseljenika”, dodaje Ketlin Kenedi Taunsend.
Reči Džona Kenedija i dalje odzvanjaju iz prošlosti, a vatra na njegovom grobu nastavlja da gori, kao svetionik za one koji nastoje da ovaj svet učine boljim mestom za život.
Istraživanje svemira bilo je značajan deo programa Džona Kenedija nazvanog “nova granica”.
Rani uspeh svemirskih misija letelica sa posadom “Merkur”, za vreme Kenedijevog mandata, otvorio je put za sletanje na Mesec kasnije iste decenije. I danas je to jedno od glavnih dostignuća predsednika Kenedija.
Ketlin Kenedi Taunsend je najstarije dete Roberta Kenedija i bratanica predsednika Kenedija.
“Za njega, poenta nije bila u tome 'šta zemlja može da učini za vas'. Poenta je bila – treba to uraditi zato što je teško, baš zato što je komplikovano. Otići ćemo na Mesec zato što je teško i zato što ćemo uložiti toliko energije. Ali kada to uradimo, to će nas učiniti boljom nacijom”.
Džon Kenedi u svojoj kancelariji dok je služio kao senator, avgust 1959.
Jedno od pitanja koje je najviše mučilo Džona Kenedija dok je bio predsednik bilo je pitanje građanskih prava. Nekoliko meseci pre smrti, Kenedi je ponovo uputio apel Kongresu da reaguje.“Suočeni smo, pre svega, sa jednim moralnim pitanjem. Ono je staro kao Biblija i jasno kao američki Ustav. Srž tog pitanja je da li će svim Amerikancima biti data jednaka prava i jednake mogućnosti”.
Senator Haris Voford bio je Kenedijev savetnik za građanska prava
“Ne znamo koju je veličinu on mogao da dosegne. Izgubili smo nekoga ko je, po mom mišljenju, bio na putu da postane veliki predsednik, u vreme kada nam je to bilo potrebno”.
Mnogi se i dalje pitaju koliko bi ovaj svet bio drugačiji da je Džon Kenedi živeo duže.
“Zaista je tužno. Naša zemlja je mnogo izgubila u novembru 1963, i zatim kada je moj otac ubijen. Mislim da bismo bili mnogo bolja zemlja da su oni poživeli. Nisam pristalica uverenja da se iz tragedije izrodi nešto dobro. Mislim da je taj događaj doneo mnogo bola, mnogo loših stvari ovoj zemlji”, kaže bratanica predsednika Kenedija Ketlin Kenedi Taunsend.
"Energija, vera, uverenje koje unosimo u ovaj poduhvat će obasjati našu zemlju i sve koji joj služe, a sjaj te vatre zaista može da obasja svet"Džon F. Kenedi
Nekoliko meseci pre nego što je ubijen, predsednik Kenedi je proveo nekoliko dana u domovini svojih predaka, Irskoj.
“Posle posete Berlinu, predsednik Kenedi je otišao u Irsku, i rekao da su to bila najsrećnija četiri dana njegovog života. Kada je ubijen, u džepu je nosio brojanicu, i Džeki je tu brojanicu poslala narodu Irske, vratila ju je u rodni grad njegovog dede, jer je znala koliko je on verovao da su njegove vrednosti potekle iz iskustva irskih doseljenika”, dodaje Ketlin Kenedi Taunsend.
Reči Džona Kenedija i dalje odzvanjaju iz prošlosti, a vatra na njegovom grobu nastavlja da gori, kao svetionik za one koji nastoje da ovaj svet učine boljim mestom za život.