Dok pristup čistoj pijaćoj vodi postaje sve teži u mnogim delovima sveta, jedna kompanija koristi inovativnu tehnologiju da pomogne u rešavanju tog problema za ugrožene zajednice u Sjedinjenim Državama.
Bezbedna pijaća voda je vitalni resurs, koji je nedostupan za svaku treću osobu širom sveta, navodi Svetska zdravstvena organizacija.
To uključuje više od dva miliona Amerikanaca koji žive bez tekuće vode. Nešto što neprofitna organizacija Digdip pokušava da reši.
“Indijanske porodice imaju 19 puta veću verovatnoću nego bele porodice da nemaju tekuću vodu, a crna i latino domaćinstva imaju dvostruku verovatnoću", ističe direktorka Digdipa, Džuli Vehter.
Pripadnici plemena Navaho žive u najvećem indijanskom rezervatu u zemlji, koji se proteže širom saveznih država Jute, Arizone i Novog Meksika. Četrdeset odsto stanovništva ovde nema tekuću vodu, što znači da ljudi često moraju da putuju do 100 kilometara, do grada i nazad da bi je nabavili.
Da bi pomogli u rešavanju nedostatka vode, kompanija Sors Global postavila je hidropanele za prikupljanje pare iz vazduha i proizvodnju čiste pijaće vode za 500 domova.
Your browser doesn’t support HTML5
Amerikanci koji žive bez tekuće vode
Kodi Fraisen, direktor kompanije “Source Global” objašnjava da hidropaneli njegove kompanije izgledaju skoro kao normalni solarni paneli osim što su malo deblji.
“Ono što rade je da koriste sunčevu svetlost i vazduh da naprave savršenu pijaću vodu. Ako uzmemo jedan panel iz kutije i stavimo ga na zemlju, za 15 minuta, pola sata kasnije, biće to čaša vode."
Svaka hidroploča je nezavisni vodovod. To je životno pitanje plemena Navaho, posebno za starije članove zajednice.
“Neki od njih su rekli da nikad u životu nisu pomislili da će imati pijaću vodu u cevima u svojoj kući. Sada im je na dohvat ruke. Umesto da idemo u Volmart i kupimo vodu za piće. Za mene je blagoslov da vidim ovo", kaže pripadnik plemena Navaho, Džeri Vilijams.
Džuli Vehter iz Digdipa kaže da je za postizanje jednakosti u pristupu vodi u Sjedinjenim Državama potrebna odgovarajuća infrastruktura prilagođena potrebama svake zajednice.
“Stvarnost je da zemlje sa visokim prihodima imaju nevidljive krize sa vodom gde se zajednice unutar njihovih granica koje nemaju tekuću vodu često ignorišu, a to jednostavno nije prihvatljivo", ističe Vehter.
S obzirom da klimatske promene i starenje infrastrukture doprinose pritisku stanovništva na snabdevanje vodom, Vehter kaže da je ono što je potrebno sveobuhvatna, proaktivna pomoć svakoj zajednici koja nema bezbednu pijaću vodu.