Zbog napora da stvori svet bez nuklearnog oružja i zalaganja da ono nikada više ne sme da se upotrebi, ovogodišnja Nobelova nagrada za mir dodeljena je u petak japanskoj organizaciji "Nihon Hidankio", čiji su članovi preživeli napad atomskom bombom na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine.
Masovni pokret, poznat kao hibakuše, neumorno radi na podizanju svesti o katastrofalnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja, saopštio je Nobelov komitet u Oslu.
BREAKING NEWSThe Norwegian Nobel Committee has decided to award the 2024 #NobelPeacePrize to the Japanese organisation Nihon Hidankyo. This grassroots movement of atomic bomb survivors from Hiroshima and Nagasaki, also known as Hibakusha, is receiving the peace prize for its… pic.twitter.com/YVXwnwVBQO
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 11, 2024
"'Hibakuša' nam pomaže da opišemo neopisivo, zamislimo nezamislivo i shvatimo neshvatljiv bol i patnju uzrokovanu nuklearnim oružjem. Odbor želi da prizna ohrabrujuću činjenicu - nijedno nuklearno oružje nije korišćeno u ratu već skoro 80 godina. Napori 'Nihona Hidankioa' i drugih njegovih predstavnika, umnogome su doprineli uspostavljanju nuklearnog tabua", navodi se u obrazloženju komiteta.
Predsedavajući Hidankiovog ogranka u Hirošimi, Tošijuki Mimaki, razveselio se i rasplakao se kada je primio vest.
„Da li je to zaista istina? Neverovatno!”, uzviknuo je Mimaki.
U obrazloženju se dodaje i da je "Nihon Hidankio" dao hiljade iskaza svedoka, izdao rezolucije i javne pozive, kao i da je godišnje slao delegacije u Ujedinjene nacije i druge mirovne konferencije da bi podsetio svet na hitnu potrebu za nuklearnim razoružanjem.
Tošijuki Mimaki, koji je preživeo atomsku bombu u Hirošimi 1945, kopredsedavajući organizacije, na konferenciji za medije posle objave vesti o Nobelovoj nagradi.(Foto: Kyodo/via REUTERS ATTENTION EDITORS)
Mimaki je naveo da je nagrada veliki podsticaj naporima njegove organizacije da pokaže da je ukidanje nuklearnog oružja moguće.
„Nagrada je veliki podsticaj da se podseti svet da se može postići ukidanje nuklearnog oružja i večni mir. Nuklearno oružje treba apsolutno ukinuti", naveo je Mimaki.
"Nobelova nagrada za mir za 2024. ispunjava želju Alfreda Nobela da prizna napore od najveće koristi za čovečanstvo", dodaje se u obrazloženju komiteta.
Sjedinjene Države su 9. avgusta 1945. bacile atomsku bombu na Nagasaki, pri čemu je stradalo 70.000 ljudi, tri dana nakon što je bombardovanje Hirošime ubilo 140.000. Japan se predao 15. avgusta 1945, čime je okončan Drugi svetski rat i njegova skoro poluvekovna agresija širom Azije.
Japanci dele vanredno izdanje novina posle objave o Nobelovoj nagradi za mir (Foto: AP Photo/Shuji Kajiyama)
Nihon Hidankio je formiran 1956. od preživelih žrtava napada i testiranja nuklearnog oružja u Pacifiku.
"Preživeli od atomske bombe iz Hirošime i Nagasakija, takođe poznati kao hibakuše, nesebični su svedoci užasne ljudske cene kojom su ljudi platili nuklearno oružje“, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u čestitki.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napisala je da se senka Hirošime i Nagasakija još nadvija nad svetom.
"Ovo čini rad Nihona Hidankia neprocenjivim. Ova Nobelova nagrada za mir šalje snažnu poruku. Dužni smo da pamtimo. I još veća dužnost da zaštitimo sledeće generacije od užasa nuklearnog rata”, navela je ona na društvenim mrežama.
Razaranje nakon što je bačena atomska bomba na Hirošimu u Japanu 1945. godine.(Foto: Arhiva AP)
Napori da se iskoreni nuklearno oružje i ranije su dobijali priznanja. Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja dobila je nagradu za mir 2017. godine, a 1995. godine Džozef Rotblat i Konferencija o nauci Pagvaša dobili su priznanje za napore da umanje ulogu nuklearnog oružja u međunarodnoj politici i da se na duži rok eliminiše takvo oružje.
Nobelova nagrada za mir je priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja, kao i održavanja mirovnih konferencija.
Ova nagrada čija je vrednost oko milion dolara, kao i druge Nobelove nagrade, donacija je švedskog pronalazača i industrijalca Alfreda Nobela i od 1901. se svake godine dodeljuje u Oslu.
Od ustanovljavanja, Nobelovu nagradu za mir dobilo je 110 pojedinaca i 30 organizacija, a pojedine organizacije su dobile nagradu više puta.
Neki od najpoznatijih dobitnika ove prestižne nagrade su američki vođa borbe za građanska prava Martin Luter King mlađi, južnoafrički borac protiv aparthejda i prvi crni predsednik Južne Afrike Nelson Mendela, duhovni lider Tibeta Dalaj Lama, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, bivši predsednici SAD Barak Obama i Džimi Karter i mnogi drugi.