U četvrti Kolumbija hajts, u američkoj prestonici Vašington, može se čuti pucnjava bilo kog dana - što je veoma zabrinjavajuće za stanovnike tog dela grada.
"Užasno je videti sve te pucnjave i posledice besmislenog nasilja po živote. Prošlog meseca sam u roku od pet sati čuo tri oružana obračuna, a nekoliko ljudi je povređeno", ispričao je za Glas Amerike Kevin Grejson, koji se nedavno preselio iz Merilenda u Vašington.
Pucnjave, o kojima Grejson govori, dogodile su se 22. jula, a istog dana je došlo do oružanog obračuna na veoma prometnoj 14. ulici, na kojoj se nalaze brojni restorani i barovi. Dve osobe su povređene, dok su građani u restoranima i na ulici pokušavali da se sklone na bezbedno.
"Oružano nasilje pokazuje koliko su se osmjelili kriminalci u tim zajednicama", rekao je šef policije Vašingtona Robert Konti, dan posle pucnjave.
Američka prestonica, poput mnogih gradova širom Sjedinjenih Država, pokušava da se izbori sa porastom broja slučajeva oružanog nasilja od početka pandemije koronavirusa pre više od godinu i po. Pucnjave disproporcionalno pogađaju Afroamerikance, odnose hiljade života, uništavaju porodice i remete osećaj sigurnosti.
Pripadnici bezbednosnih snaga ispred Pentagona posle ubistva jednog policajca
"Uglavnom je reč o kriminalu, gde su crnci protiv crnaca. U nekim slučajevima prolaznici su uhvaćeni u razmeni vatre između ljudi koji pokušavaju da ubiju jedni druge", kaže Robert, 22-godišnji Afroamerikanac koji se priseća pucnjava prethodnih nekoliko meseci i tvrdi da je većina povezana sa narkoticima i bandama.
Širom zemlje, broj žrtava oružanih incidenata je ove godine 14 odsto viši u odnosu na isti period 2020, prema podacima istraživačke organizacije "Arhiv oružanog nasilja".
"Celo vreme čujem kako ljudi govore da se ne osećaju bezbedno zbog velike količine oružja na našim ulicama", rekao je Konti tokom prošlomesečnog svedočenja pred gradskim savetom.
Broj ubistava u Vašingtonu je najviši u poslednjih 16 godina. Policija je zbog toga pojačala patrole u četvrtima sa velikim brojem pucnjava. Pojedini lokalni lideri veruju da veći broj policajaca nije doveo do velikog poboljšanja situacije.
Vest o naglom rastu oružanog nasilja u prestonici dospela je na naslovne strane nacionalnih medija nakon smrti šestogodišnje Naje Kortni 16. jula. Ubijena je hicima ispaljenim iz automobila, dok je sa porodicom vozila trotinet blizu kuće u četvrti Kongres hajts. Njena majka, otac i još tri osobe su povređeni.
Ne propustite: Broj ubistava raste, Bajden izneo plan za borbu protiv kriminalaNarednog dana, šest kilometara od Kongres hajtsa, hiljade ljubitelja sporta pokušale su da pobegnu na bezbedno tokom pucnjave ispred bejzbol stadiona. Troje ljudi, među kojima i jedan prolaznik, povređeno je.
Šef policije Vašingtona je tokom prošlog meseca saslušao primedbe stanovnika, a više puta je govorio i o problemima sa pravosudnim sistemom. Gradski zvaničnici su saopštili da je pred Višim sudom prestonice u julu bilo više od 10.000 slučajeva koji nisu bili procesirani.
"Sudovi jedva rade zbog koronavirusa, tako da nisu procesuirani prošlogodišnji slučajevi koji se tiču nasilnih kriminalaca. Ti ljudi su i dalje u našim zajednicama", rekao je Konti.
Rast stope pucnjava i ubistava
Ukupan broj nasilnih krivičnih dela u SAD je manji nego pre pet godina, ali je porasla stopa pucnjava i ubistava. Prema podacima Brejdi kampanje za sprečavanje oružanog nasilja, u Americi je u proseku svakog dana bilo upucano 316 osoba, dok je 106 preminulo.
Pravni eksperti veruju da je eskalacija nasilja povezana sa ekonomskim padom i velikim brojem okupljanja posle višemesečenih restriktivnih mera uvedenih zbog pandemije koronavirusa.
ARHIVA - Forenzičari ispituju oružje koje su predali stanovnici Čikaga
Policija u Čikagu uklonila je gotovo 8.000 komada oružja sa ulica, ali je u trećem po veličini američkom gradu i dalje zabeleženo više od 494 ubistava i 2.200 pucnjava ove godine. Najmanje 10 osoba je ubijeno, a 125 upucano tokom nekoliko vikenda u avgustu.
Oružani incidenti pogađaju afroameričke zajednice u manjim gradovima kao što je Birmingem, u Alabami, gde su prošle godine bila 122 ubistva, najviše za 25 godina. Gotovo 90 odsto žrtava je upucano, a 75 odsto su bili mladi Afroamerikanci, prema istraživanju vebsajta AL.com.
Lideri afroameričke zajednice u Birmingemu su u junu ponudili novčanu nagradu od 125.000 dolara za informacije o odgovornima za pet pucnjava od februara - 25.000 po slučaju - u kojima su povređena ili ubijena deca mlađa od 10 godina. Dvogodišnji Mejdžor Tarner je ubijen dok je sedeo sa majkom u kući 4. februara.
"Zajednica više ne može da trpi besmisleno nasilje nad decom. Imamo moć da promenimo ono što se događa u Birmingemu", rekao je na konferenciji za novinare sveštenik Tomas Bivers.
Programi za smanjenje oružanog nasilja
Predsednik Džo Bajden je u julu objavio nove planove za rešavanje problema oružanog nasilja.
"Nema jedinstvenog pristupa, ali znamo da postoje neke stvari koje daju rezultate. Prvo je da suzbijemo promet vatrenog oružja", rekao je Bajden.
Sekretarijat za pravosuđe je formirao pet jedinica za vatreno oružje da bi sprečio ilegalnu trgovinu oružjem preko državnih granica.
Ne propustite: Sećanje na žrtve i upozorenje na posledice oružanog nasilja u AmericiAdministracija takođe sarađuje sa glavnim tužiocima nekoliko država i prestonice Vašingtona da bi se osigurala odgovornost proizvođača i prodavaca oružja. Bajden traži od članova Kongresa da ukinu zakon kojim su proizvođači oružja zaštićeni od krivičnog gonjenja u slučajevima kada se njihovi proizvodi koriste za krivična dela.
U lokalnim zajednicama, lideri pokreću nove inicijative. Gradonačelnica Vašingtona Mjurijel Bauzer je prošlog meseca zatražila da se angažuje više policajaca. U februaru, odobrila je program vredan 15 miliona dolara koji se fokusira na javno zdravlje u sprečavanju oružanog nasilja i na rad sa ljudima kod kojih postoji najveći rizik da budu žrtve ili počinioci oružanih krivičnih dela.
"Prepoznajemo pošast oružanog nasilja i rešeni smo da preokrenemo te trendove i spasimo živote", saopštila je Bauzer.
U Baltimoru, zvaničnici su prošlog meseca predstavili petogodišnji plan za smanjenje kriminala, čiji cilj je da se oružano nasilje smanji za 15 odsto godišnje.
"Želimo da osiguramo da imamo resurse da razbijemo grupe koje trguju oružjem u Baltimoru, gde 60 odsto oružja dolazi iz druge države. Želimo da sa ulica sklonimo odgovorne za oružano nasilje u našim četvrtima", rekao je u julu za CNN gradonačelnik Brendon Skot.