Osobe sa invaliditetom najugroženije su u Srbiji kada je reč o diskrimninaciji i trenutno ih ima 800.000, rečeno je na okruglom stolu na kojem su predstavljeni rezultati Opštih komentara Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom broj 6 i 7.
Srbija je u 25 preporuka Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom, koje izuskuju kontinuirano sprovođenje, preduzela određene mere, ali neke stvari još nisu urađene, rekao je stručni saradnik Nacionalne organizacije osoba s invaliditetom Srbije (NOOIS-a) Damjan Tatić.
Kako je naveo Tatić, Srbiji je bilo preporučeno kada je u pitanju pristupačnost da se usvoji Akcioni plan pristupačnosti za celu zemlju, što je urađeno u nekoliko gradova, ali ne i u celoj zemlji.
Ne propustite: Deca s invaliditetom i dalje muku muče u SrbijiTakođe, Srbiji je preporučeno i da prestane da ulaže u institucije i rezidencijalni smeštaj, a da umesto toga razvija servise podrške, dnevne boravke, pomoć u kući, usluge ličnog pratioca, koje bi omogućile samostalni život osoba sa invaliditetom.
“Ima još mnogo da se učini, ali je važno da postoji svest da su preporuke Komiteta nešto što je važno”, kazao je Tatić navodeći da NOOIS okuplja 15 republičkih saveza i više od 800.000 građana Srbije sa invaliditetom.
NOOIS je projekat prevođenja komentara uradio uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, a izvršna direktorka NOOIS-a Ivanka Jovanović navela je da su im izuzetno važni partneri iz države, jer svi zajedno moraju da menjaju politike i praksu i da utiču na to da se u punoj meri poštuju prava osoba sa invaliditetom.
Ne propustite: Novosadska Škola velikog srca“Ako bilo šta promenimo, recimo u oblasti pristupačnosti, mi bismo dobro uradili ne samo za ljude koji imaju invaliditet, već ako govorimo o kretanju, pomogli bismo i starijim osobama, kao i majkama sa malom decom, što utiče na celo društvo”, kazala je Jovanović.
Istakla je i da se stepen razvijenosti jednog društva meri upravo odnosnom prema najranjivijim grupama, među kojima su i osobe sa invaliditetom i dodala da su Komentari veoma bitni jer je Konvencija dosta složen dokument koji sadrži članove koja govore o ljudskim pravima, propisuje i obaveze države da se ispoštuju prava u oblasti rada, zapošljavanja, obrazovanja, sport, kulturu, pristupačno okruženje, lakše sprovela u praksi.
Član Gradskog veća Kragujevca za zdravstvenu i socijalnu zaštitu Gordana Damnjanović podsetila je da je Srbija potpisala Konvenciju 2006. godine, a ratifikovala 2009. godine. Kragujevac je inače grad koji je u Srbiji prema ocenama stručnjaka najviše učinio po pitanju osoba sa invaliditetom.
Ne propustite: Srpski poslodavci izbegavaju da zaposle osobe sa invaliditetom“Kada pratimo 32 preporuke, očekuje nas izuzetan rad i napor ako želimo zaista da budemo društvo dostojno ljudskog života i poštovanja potreba i prava svih osoba, a ne samo osoba sa invaliditetom”, kazala je Damnjanović i navela da je 13.000 osoba sa invaliditetom nezaposleno, među kojima 7.000 žena.
Prema njenim rečima u 2018. godini, od 1.407 prigovora kancelariji Poverenika, četvrtina su bile primedbe vezana za diskriminaciju osoba sa invaliditetom, a oko 20 odsto se odnosilo na oblast zapošljavanja, rad, prilagođavanje radnom mestu.