BEOGRAD - Vazduh u 2022. U Srbiji bio je prekomerno zagađen i sa tim stanjem se ušlo i u 2023. godinu, kaže za Glas Amerike Milenko Jovanović, član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) koja je nedavno objavila analizu kvaliteta vazduha za prošlu godinu.
Zbog “pandemije zagađenja”, kako je opisuje Jovanović, potrebno je da država hitno počne da preduzima mere koje je sama donela. Jer, posledice aerozagađenja po zdravlje i živote ljudi su brojne.
Specijalistkinja za plućne bolesti, prim.dr Slavica Plavšić objašnjava za Glas Amerike da mogu biti u rasponu od iritacije nosa do infarkta ili karcinoma, i upozorava da osetljive kategorije stanovništva treba ozbiljno da shvate preporuke da ne izlaze napolje, ako nije neophodno, kada je vazduh prekomerno zagađen.
Šta udišemo?
U izveštaju NEA o kvalitetu vazduha 2022. navodi se da 95 odsto stanovništva u Srbiji živi u zonama u kojima su vrednosti štetnih PM2.5 i PM10 čestica veće nego što propisuje Svetska zdravstvena orgazniacija. (prema SZO - PM10 čestice 20μg/m3; PM2.5 čestice 10μg/m3, dok se po standardima EU toleriše duplo više - PM10 čestice 40μg/m3; PM2.5 čestice 25μg/m3).
Analiza NEA je rađena uz pomoć sistema xEco, koji prikuplja podatke iz svih raspoloživih sistema za kontrolu kvalitteta vazduha – uključujući i državne sisteme Agencije za zaštitu životne sredine, gradskih zavoda za javno zdravlje i drugih.
Nalazi NEA su pokazali da je vazduh u zonama Srbija i Vojvodina bio prekomerno zagađen 2022. godine, a da je u nekim gradovima to zagađenje trajalo skoro pola godine. Tako je u Užicu 160 dana beležena prekomerna koncentracija PM10 čestica, a više od 100 dana vazduh je bio prekomerno zagađen i u Valjevu, Novom Pazaru, Smederevu, Beogradu, Pirotu...
U analizi se ističe da se u nekim gradovima u Srbiji i ne zna kakav je vazduh jer nema merenja - odnosno, samo u 12 od 29 gradova sa više od 50.000 stanovnika se kontroliše kvalitet vazduha.
Diplomirani meteorolog Milenko Jovanović, član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (lična arhiva)
Milenko Jovanović objašnjava da se visok nivo zagađenja preneo i u ovu godinu, jer se nije radilo na smanjenju emisije štetnih čestica na izvorima, a i meteorološki uslovi nisu povoljni. Upozorava da je potrebna hitna reakcija države, a da toga nema.
"Izvori zagađenja su pre svega individualna ložišta, energane i naravno čitav termoenergetski sektor, pričam o TENT-u (termoelektrana Nikola Tesla), Kostolcu i tako dalje. Zatim, saobraćaj i industrija. Treba uložiti novac da se promene energenti u individualnim ložištima u Srbiji. Ne u svim, ima ih oko million u Srbiji, ali neka bude 500.000, i za recimo 5 godina videće se ogromno poboljšanje. Saobraćaj, kako se reguliše? Dokle god imamo EURO2, ne samo da se daju subvencije, moraju da se ukinu neka vozila. Ali, ne tako što će ljudi ići peške, nešto im se mora dati…TENT emituje pet puta više polutanata nego što bi to uradio TENT u Evropi, zato što to što imamo nije lignit, to je mešavnima lignita, zemlje, vlage, mazuta itd. Država nas truje, truje svoje građane nemarom, ne namerno”.
Program zaštite vazduha do 2030. usvojen je u decembru 2022.
Država je tim dokumentom, prema rečima Jovanovića, priznala da postoji problem prekomernog zagađenja i potvrdila da je 2015. godine to izazvalo više od 12.000 prevremenih smrti. Iznet je i plan kako smanjiti zagađenje u narednim godinama, koji podrazumeva subvencinisanje domaćinstava da se greju na manje zagađujuća goriva, subvencije za zamenu automobile i slično.
“Ali, hajde od juče da počnemo na tome da radimo. Ne vidim to, jer je budžet za 2023. donet kada i ovaj dokument. Opet u budžetu nedostaje novac, oko 200 evra miliona godišnje, da bi se do 2030. to dogodilo. Ne sme da se odlaže, pitanje je zdravlja.”
Your browser doesn’t support HTML5
Šta Beograd može da nauči od Skoplja?
Kako vazduh u Srbiji utiče na zdravlje?
Posledice po naše zdravlje kada dugotrajno udišemo zagađen vazduh mogu biti različite, od kratkoročnih do dugoročnih.
Specijalistkinja za plućne bolesti, prim.dr Slavica Plavšić za Glas Amerike kaže da su prvi znaci iritacije na aerozagađenost suzenje očiju, peckanje, svrab u nosu – što izazivaju sitne PM10 ili PM2.5 čestice koje ulaze u telo preko disajnih organa, sluzokože, očiju, usta, nosa.
“To su prvi simptomi koji se javljaju kod svih, posebno kod osetljivih kategorija stanovništva, a mogu da se jave i kod potpuno zdravih ljudi, pogotovo kada su fizički aktivni napolju, a aerozagađenost je visoka. Ujutru i uveče je aerozagađenje najviše, makar bi trebalo decu sačuvati i izbegavati njihov boravak na otvorenom, da se igraju i skaču i budu fizički aktivna napolju. Isto to važi i za trudnice koje su osetljiva kategorija, za pacijente sa hroničnim respiratornim, kardiovaskularnim, cerebrovaskularnim oboljenjima, starije osobe ili one koji imaju pridružene bolesti”.
Specijalistikinja za plućne bolesti, prim.dr Slavica Plavšić (privatna arhiva)
Dugoročne posledice su, kaže dr Plavšić, mnogobrojne i kulminiraju se.
To ne znači, kako objašnjava, da će neko pasti na mestu ako izađe napolje kada je visoko aerozagađenje. Ali, štetne čestice se talože u organizmu ako smo dugo izloženi zagađenom vazduhu i mogu da dovedu do ozbiljnih ishoda.
“Dešava se da je povećan broj poziva hitnoj pomoći kod koronarnih i cerebrovaskularnih pacijenata, da mnogo više bude primljenih u koronarnim jedinicama intenzivne nege, u smislu šloga i infarkta. Znači, prvi se javljaju lekarima pacijenti koji imaju respiratorne tegobe, kao što su kašalj, iritacija, gušenje, steznje u grudima, a umire se od posledica srčanog udara ili šloga. To je zato što te čestice, koje su jako sitne, dospevaju do najsitnijih bronhiola, koje su povezane sa najsitnijim krvnim sudovima, ulaze u te krvne sudove i oštećuju ih, stvarajući mikrotrombove, koji se dalje povećavaju i mogu da izazovu šlog ili infarkt”.
Specijalistkinja za plućne bolesti dodaje i da se kod onih koji boluju od astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća stanje pogoršava, ali i da se javljaju i novooboleli.
Prema njenim rečima, svaka četvrta astma kod dece se pripisuje velikom aerozagađenju.
Stručnjaci su već utvrdili vezu između aerozagađenja i sedam vrsta carcinoma, a dr Plavšić naglašava da je zagađen vazduh treći uzročnik raka pluća – posle pušenja i genetske predispozicije.
Maske - da ili ne?
Mnogi se pitaju da li maske koje štite od koronavirusa mogu da pomognu i kod aerozagađenja.
Doktorka Plavšić kaže da obične, hiruške maske ne štite od zagađenja, ali da maske N95 mogu da pomognu i da ih treba nositi.
“Međutim, u njma je nezgodno trčati i trenirati. Treba gledati aplikacije i držati se njih, i u granicama mogućnosti se uporavljati ka tome”.