"Kovid-19 pitanje je od jedinstvenog značaja na aktuelnoj globalnoj sceni. Pandemija ne poznaje granice, prevazilazi politiku, predstavlja prioritetno pitanje za svaku, pojedinačnu naciju i vladu u svetu. Istovremeno, Sjedinjene Države sarađuju sa svim zemljama Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, kao i sa svojim evropskim partnerima u okviru globalnog reagovanja na izazov globalne pandemije”, izjavio je Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni predstavnik za Zapadni Balkan.
Palmer je govorio na panel diskusiji grčkog Ekonomskog foruma Delfi sa sedištem u Atini, održanog u saradnji sa uticajnim Atlantskim savetom u Vašingtonu.
Panel je strimovan na Internetu pod naslovom: “Jugoistočna Evropa - talac Kovida 19?”
Implikacija takvog naslova je da se Rusija i Kina, svaka na svoj način, otimaju za uticaj u delu Evrope, koji još nije učvršćen na putu evro-atlantske integracije. Najnoviji mamac predstavljaju humanitarni “pokloni” dve zemlje, za koje analitičari kažu da su u stvari komercijalne transakcije umesto humanitarne pomoći.
Međutim, i Rusija i Kina se hvale da za razliku od Amerike I drugih zapadnih zemalja svetu pružaju izdašnu pomoć u jeku Kovida 19.
Ne propustite: Metju Palmer za Glas Amerike: Posle pobede nad virusom, brzi povratak građanskim slobodamaMetju Palmer je na panelu posebno naglasio da je Amerika ne samo najveći donator organizacija u sistemu Ujedinjenih nacija, Svetske Banke, Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za rekonstrukciju I drugih agencija, nego da pored izdašnih vladinih donacija stiže i pomoć američkog poslovnog sektora - odnosno od američkih kompanija kao I privatnih američkih građana.
"U kratkom periodu od izbijanja pandemije do sada “američka vlada poklonila je 750 miliona dolara ekonomske I finansijske pomoći. Dodatnih oko 3 milijardi dolara donirali su američki građani”, rekao je Palmer.
Visoki američki diplomata rekao je i ovo:
“Pored darovanih državnih sredstava, pomoć pružaju i američke kompanije. Na Balkanu, kompanije kao Koka-kola, Majkrosoft, IBM i druge pružaju poseb nu pomoć. Neke od njih daju finansijsku ili pomoć u opremi, dok druge obezbeđuju visoko-tehnološku podršku. U Severnoj Makedoniji, na primer, Epl i Gugl podigli su specijalne bezbedne portale kako bi Makedonci bili zaštićeni od tudje propagande i dezinformacija”.
“Pri tom pomoć, podrška i saradnja nije jednosmerna”, dodaje Palmer.
“Amerika nije sama u pružanju pomoći - balkanske zemlje uzvratno pomažu Sjedinjene Države. Amerika je posebno zahvalna na partnerstvu postignuto sa Srbijom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, koje su pomogle da naši građani mogu da se vrate kući u Ameriku, često besplatno ili uz neznatne troškove. To je neverovatan izraz solidarnosti i partnerstva, na čemu smo zahvalni i to veoma cenimo”.
“Sjedinjene Države stoje rame uz rame sa svojim partnerima u regionu i Evropi u celini, spremne da zajedničkim snagama savladamo ovaj kolektivni izazov”. ističe Palmer.
Ne propustite: Kurti ne želi da politizuje srpsku pomoć, opozicija tvrdi - dobra reklama za Srbiju
Visoki diplomata posebno je pohvalio solidarnost koju je Srbija ispoljilla pružanjem donacije od 1.000 testova koje je poslala Kosovu kako bi bili dijagnostikovani zaraženi koronavirusom.
U današnjoj diskusiji učestvovao je i Dejmon Vilson, izvršni zamenik direktora Atlantskog saveta, koji je ukazao na višeslojni problem pandemije kao - “pitanje očuvanja zdravlja širom sveta, moguće dalje, još dublje ekonomske šokove, ali i potencijalni faktor globalne bezbednosne krize.”
Prema Vilsonu, najranjivije su zemlje u razvoju I ekonomski nestabilan kontinent kao što je Afrika.
Ne propustite: Vilson: Trampovoj administraciji lakše da rešava pitanje Kosova, nego Irana
Međutim, to se ne odnosi na jugoistočnu Evropu, kaže Vilson:
“Evropska unija, uprkos svemu, pokreće pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom o njihovom pridruživanju. Upravo smo proslavili prijem Severne Makedonije kao 30. članice NATO-a, a sve je uočljiviji i konsenzus o potrebi zajedničkog pretresanja Zapadne strategije u predstojećoj utakmici sa Kinom kao supersilom”.
“Ukratko, moj odgovor na pitanje ovog skupa da li bi Zapadni Balkan mogao da postane talac u rukama nečije diplomatije - moj odgovor je ‘ne’, to se neće desiti”, zaključio je Vilson.