Partija krajnje desnice "Nacionalno okupljanje", koju vodi Marin Le Pen, pobedila je sa 34 odsto osvojenih glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj i nalazi se ispred levičarskih i centrističkih stranaka, ali će konačni rezultati ipak zavisiti od dogovora koji mogu da budu postignuti pre drugog kruga, zakazanog za 7. jul.
Leva koalicija "Novi narodni front" osvojila je drugo mesto sa oko 28 posto osvojenih glasova, dok je centristička koalicija "Zajedno", u kojoj je i stranka "Preporod" predsednika Emanuela Makrona osvojila oko 20 odsto glasova, pokazuju zvanični rezultati francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova objavljeni u ponedeljak.
Ne propustite: Uspon krajnje desnice potresao Evropu, šta slijedi poslije izbora?Kandidat Nacionalnog okupljanja za premijera Francuske Žordan Bardela obratio se pristalicama posle zatvaranja birališta.
"Francuski narod je odgovorio na poziv za glasanje, sa najvišim stepenom izlaznosti u poslednjih 40 godina", kazao je.
Istakao je da je spreman da bude premijer ako njegova stranka završi s apsolutnom većinom posle drugog kruga iduće sedmice.
"Biću 'kohabitacijski' premijer, poštovaću ustav i dužnost predsednika republike, ali beskompromisan u politici koju ćemo provoditi", dodao je.
Njegova kolegica iz stranke Marin Le Pen rekla je u obraćanju da ljudi očito žele da "okrenu novu stranicu posle sedam godina prezirne i korozivne vladavine", te je pozvala birače da ih ponovo podrže u drugom krugu.
"Demokratija je progovorila i Francuzi su postavili 'Nacionalno okupljanje' i saveznike na vrh i gotovo izbrisali Makronov tabor", rekla je Le Pen.
Francuski predsednik Emanuel Makron je odmah po objavljivanju preliminarnih rezultata, u pisanoj izjavi za medije, pozvao birače da blokiraju krajnju desnicu u odlučujućem drugom krugu 7. jula.
"Suočeni sa Nacionalnim okupljanjem, došlo je vreme za širok, jasno demokratski i republikanski savez za drugi krug", rekao je Makron u saopštenju.
Istakao je i da velika izlaznost u prvom krugu govori o "važnosti ovog glasanja za sve sunarodnike i želji da se razjasni politička situacija".
Krajnje levičarska koalicija "Novi narodni front" povući će kandidate u drugom krugu sledeće nedelje u slučaju da u prvom budu na trećoj poziciji, najavio je Žan-Lik Melanšon, lider Nepokorene Francuske.
"Naša smernica je jednostavna i jasna: nijedan glas više za Nacionalno okupljanje", poručio je Melenšon.
Sličnu poruku poslao je i bivši francuski predsednik Fransoa Oland.
"Imamo imperativnu dužnost da obezbedimo da ekstremna desnica ne uspe da ima većinu u Narodnoj skupštini. I ako ne budemo mobilisani kao nikada ranije za ovaj drugi krug, ovaj rizik, ova pretnja može da se prevede u delo", rekao je Oland svojim pristalicama okupljenim u Tilu.
Vanredni izbori, koje je francuski predsednik Emanuel Makron raspisao posle poraza svoje strane na izborima za Evropski parlament početkom juna, posmatraju se kao jedni od najznačajnijih u poslednjih nekoliko decenija za Francusku, a mogli bi imati i velike posledice po njenu vodeću ulogu u Evropskoj uniji (EU) i NATO-u, piše AP.
U prvom krugu izbora biralo se 577 poslanika među više od 4.000 kandidata za donji dom francuskog parlamenta. U drugi krug prolaze samo stranke koje u prvom krugu dobiju podršku više od 12,5 posto upisanih birača.
Za drugi krug se obično kvalifikuju dva kandidata, ali ponekad tri ili četiri, mada mnogi mogu da odluče da se povuku i podrže drugog kandidata, zbog čega rezultat drugog kruga, 7. jula, zavisi od političkih dogovora i reakcije glasača.
Stranka "Nacionalno okupljanje" koja sada ima 88 zastupnika, prema prognozama može da dobije više od 250 mesta u novom sazivu parlamenta.
Njen predsednik 28-godišnji Žordan Bardela, mogao bi da zameni Gabrijela Atala koji je s 35 godina postao najmlađi premijer u istoriji Francuske.
Makronova koalicija bi, sa trenutnih 250 zastupnika, mogla da padne na manje od 100.
U zavisnosti od rezultata izbora, Makron, čiji madat ističe 2027. godine, mogao bi da se suoči s nestabilnom većinom u parlamentu ili u napetoj "kohabitaciji" s premijerom iz opozicije, čija bi vlada mogla da sprovodi političke odluke koje se razlikuju od planova predsednika.