Petoro najbogatijih ljudi na svetu je više nego udvostručilo svoje bogatstvo od 2020. godine, saopštila je u ponedeljak dobrotvorna organizacija Oksfam, pozivajući zemlje da se odupru uticaju ultra bogatih na poresku politiku.
U izveštaju Oksfama, objavljenom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ove nedelje, navodi se da se njihovo bogatstvo povećalo sa 405 milijardi dolara u 2020. godini, na 869 milijardi dolara prošle.
Ipak, od 2020, skoro pet milijardi ljudi širom sveta postalo je siromašnije, naveo je Oksfam.
Milijarderi su sada bogatiji za 3,3 hiljade milijardi dolara nego 2020, uprkos mnogim krizama koje su uništile svetsku ekonomiju od početka ove decenije, uključujući i pandemiju kovida.
"Ne možemo da nastavimo sa ovim nivoima opscene nejednakosti", izjavio je za agenciju AFP Amitab Behar, vršilac dužnosti direktora Oksfam internešnala.
On je rekao da to pokazuje da je "kapitalizam na usluzi superbogatih."
S obzirom da se bogatstvo najbogatijih na svetu povećava, predvideo je da će u narednoj deceniji svet videti svog prvog "trilionera".
Ne propustite: Svetski lideri se okupljaju u Davosu na Svetskom ekonomskom forumuGodišnji izveštaj Oksfama o nejednakosti širom sveta se tradicionalno objavljuje neposredno pre otvaranja foruma u Davosu u ponedeljak.
Dobrotvorna organizacija izrazila je zabrinutost zbog povećanja globalne nejednakosti, jer su najbogatiji pojedinci i kompanije prikupili ne samo veće bogatstvo zahvaljujući povećanim cenama deonica, već i znatno veću moć.
Korporativna moć "podstiče nejednakost"
"Korporativna moć koristi se da podstakne nejednakost, pritiskom na radnike i bogaćenjem bogatih deoničara, izbegavanjem poreza i privatizovanjem države", saopštio je Oksfam.
Organizacija je optužila korporacije da izazivaju "nejednakost preduzimanjem održivog i visoko efikasnog rata protiv oporezivanja", sa dalekosežnim posledicama.
Oksfam je istakao da su države prepustile vlast monopolima, omogućavajući korporacijama da utiču na plate, cenu hrane i vrstu lekova kojima pojedinci mogu da pristupe.
"Širom sveta, članovi privatnog sektora nemilosrdno su insistirali na nižim kamatama, većem broju pravnih nedostataka, manjoj transparentnosti i drugim merama koje bi kompanijama omogućile da što manje doprinose javnim budžetima", dodao je Oksfam.
Organizacija je saopštila da je, zahvaljujući intenzivnom lobiranju oko pravljenja poreske politike, korporacijama bilo omogućeno da plate niže poreze, čime su vlade lišene novca koji bi mogao da se iskoristi za finansijsku podršku najsiromašnijim u društvu.
Porezi na korporacije znatno su opali u zemljama OECD-a, sa 48 odsto 1980, na 23,1 odsto 2022. godine, istakao je Oksfam.
Da bi se rešila neravnoteža, Oksfam je pozvao na oporezivanje milionera i milijardera, što bi moglo da donese 1,8 hiljada milijardi dolara godišnje.
Nevladina organizacija je takođe pozvala na ograničenje plata direktora i razbijanje privatnih monopola.