Uticaj klimatskih promena na Arktiku se sve više oseća, pri čemu temperature rastu dva do četiri puta brže od globalnog proseka.
„To se zove polarno pojačavanje“, objašnjava Vladimir Romanovski, geofizičar sa Univerziteta Aljaske u Ferbanksu.
„Sneg i led zrače mnogo energije, a kada se led i sneg tope, površina postaje tamnija. Dakle, ova količina energije učiniće tlo i atmosferu toplijom.”
Regioni Aljaske suočavaju se sa trostrukim izazovom klimatskih promena: erozijom obale, otapanjem čvrtstog leda na kome se nalaze zgrade i infrastruktura, i, za neke, izazovom naletanja na predatore, kao što su polarni medvedi koji idu ka kopnu.
"Optimalna sredina za polarne medvede sada je i bukvalno nestala“, kaže Tod Etvud, biolog za divlje životinje iz Geološkog zavoda Sjedinjenih Država. On je proučavao polarne medvede poslednjih 12 godina i kaže da topljenje leda otežava medvedima lov na foke.
„To obično bude znak da medvedi ili ostanu na ledu u moru dok on pluta do dubljih voda, ili za veći deo njih, da plivaju do obale".
Pored visokog rizika da se udave u moru zbog dugog plivanja, medvedi koji pokušaju da se prilagode životu na kopnu suočavaju se time da traže nove izvore hrane.
„Oni dolaze na obalu u oblasti u kojima žive ljudi, bilo da su u blizini naselja, ili u delovima gde je industrija nafte i gasa gde ljudi dolaze da rade. To povećava mogućmost da se ljudi i polarni medvedi sretnu i da dođe do napada“, kaže Etvud.
Your browser doesn’t support HTML5
Aljaska: Topi se glečer koji privlači hiljade turista dnevno
U selu Inupijat u Kaktoviku na severu Aljaske, plakatima se upozoravaju ljudi da paze na polarne medvede. Šest stotina kilometara od najbližeg velikog grada, Kaktovik je pre pandemije kovida bio turističko mesto odakle se išlo u ture obilaska polarnih medveda.
Ta ograničenja su sada ukinuta, ali grad je pun izvođača radova, a ne turisti, koji su odseli u lokalnom hotelu dok popravljaju školu i održavaju infrastrukturu pre nego što počne surova zima i mrak.
Li Kjutak dolazi po posetioce sa male piste gde avioni sa nekoliko putnika i zaliha sleću kada to dozvoljavaju vremenske prilike koje su često maglovite. Kaže da ne treba da brinu ako čuju pucnjeve ili petarde.
„Postoji patrola koja juri polarne medvede po selu. Ako izlazite napolje, samo pogledajte oko sebe, jer ima polarnih medveda“, rekao je on.
Kaktovik je jedno od šest mesta na severnoj Aljasci gde stanovnici prolaze specijalnu obuku kako bi mogli da se pridruže patrolama koje tragaju sa polarnim medvedima i koriste načine da ih odvrate od namere da se ušunjaju u oblasti u kojima ljudi žive ili rade.
U tradicionalnim zajednicama starosedelaca kao što su Nuiksut, Utkiagvik i Kaktovik, gde postoji sezonski lov na kitove, polarni medvedi budu privučeni kostima grenlandskih kitova koje ljudi bace van sela, što je posao za patrole. Neki susreti između medveda i ljudi mogu biti smrtonosni, za obe strane.
Polarni medvedi na Aljasci
Vodič za divlje životinje Robert Tompson kaže da je retko nenaoružan, posebno noću.
„Morao sam da pucam u dva medveda koja su došla za mnom. Ne želim to da radim, ali kada medvedi krenu za vama, morate da se branite. Jedan je bio metar i po od mojih vrata, a drugi je pokušao da uđe u kuću kroz prozor spavaće sobe", kaže Tompson.
Tompson je u Kaktovik došao pre više od 50 godina. Tada je leda bilo celo leto.
"Nedavno, imali smo 700 milja otvorenog mora prema Severnom polu i to utiče na polarne medvede. Dok se led oko nas topi, pokušavaju da isplivaju na obalu. Mladunci to ne uspevaju.”
Naučnici su otkrili da polarni medvedi mogu da plivaju čak 350 kilometara za nekoliko dana. Čak i iskusni plivači ne bi to preživeli.
Istraživanje Geološkog zavoda SAD pokazuje da je u prvoj deceniji 21. veka broj polarnih medveda u južnom Bofortovom moru opao za 40%.
„Jedna od stvari u koje smo prilično sigurni kao neko ko istražuje polarne medvede je da bez leda nećete imati polarne medvede,“ rekao je Etvud.
Međunarodna unija za zaštitu prirode navodi polarnog medveda kao ugroženu vrstu kojoj najviše preti topljenje leda. Sa oko 26.000 preostalih medveda širom sveta, grupa kaže da ih jako malo ostalo do kraja veka, ako se ne reaguje na klimatske promene.