“Svi se nadaju nekoj vrsti zavere na vrhu, da će jedan od bliskih saradnika ili oligarha ubiti ruskog predsednika Vladimira Putina", kaže popularni ruski bloger i dugogodišnji kritičar Kremlja Dmitrij Černišev. "Ali meni se čini da to neće biti rešenje", dodaje.
Umesto toga, Černišev, 55-godišnji pisac i predavač, poziva Ruse da se pridruže Nacionalnom pokretu otpora koji on formira, i poziva na različite oblike građanske neposlušnosti daleko izvan uličnih protesta. On kaže da će, za smenu ruskog lidera, biti potrebni oružani otpor i sabotaže.
Takav stav ga izdvaja od drugih kritičara Kremlja i opozicionih ličnosti dok pokušavaju da osmisle put napred da bi se Putin smenio s vlasti.
Ove nedelje je grupa iskusnih ruskih političkih aktivista i boraca za ljudska prava dogovorila da se formira antiratni savet i da se koncentrišu na protivljenje invaziji Ukrajine. Spremaju otvoreno pismo u kome će pozvati Rusiju da okonča rat u Ukrajini i proglasiti da je "zajednička dužnost svih Rusa da se zaustavi rat i zaštite životi, prava i slobode svih ljudi, i Ukrajinaca i Rusa."
They are preparing an open letter calling on Russia to end its war on Ukraine, in which they will declare it “our common duty” to “stop the war [and] protect the lives, rights and freedoms of all people, both Ukrainians and Russians.”
ARHIVA - Oleg Orlov, član Memorijal grupe za ljudska prava, razgovara sa novinarima ispred suda u Moskvi, 29. decembra 2021.
Manifest koji će uskoro biti objavljen potpisaće više od deset istaknutih opozicionara među kojima su Lev Ponomarjov, Oleg Orlov i Svetlana Ganuškina. Aleksej Navalni, ruski opozicioni lider koji je osuđen na dodatnih devet godina zatvora ranije ove nedelje, pozvao je Ruse da učestvuju u antiratnim protestima.
Međutim, u razgovoru za Glas Amerike, Černišev, koji je pobegao u Izrael nakon što su vlasti pretile njegovoj porodici, i koji pokušava da iz Tel Aviva organizuje pokret za smenu ruskog lidera, kaže da je potrebno više, i da je njegova strategija šira. Kaže da Rusiji neće pomoći ako samo dođe do prenosa vlasti sa Putina na nekog ko je njegova produžena ruka.
ARHIVA - Ruski predsednik Vladimir Putin i komandant snaga policije Viktor Zolotov prisustvovao je sastanku u Kremlju u Moskvi, 5. aprila 2016.
Rusiji neće biti ništa bolje ako Putina zameni neko kao Viktor Zolotov, šef ruske Nacionalne garde, ili Sergej Šojgu, ministar odbrane, smatra Černišev. “Meni se čini da su snage bezbednosti počinile toliko zločina da se neće mirno odreći vlasti", upozorava on.
Egzodus opozicije
Ruski disidenti i aktivisti za ljudska prava kažu da sada žive u najmračnijem periodu od kraja komunizma. Desetine hiljada Rusa napustile su zemlju od invazije na Ukrajinu 24. febraura, iz straha da će, ako to ne učine, završiti u zatvoru.
Njihov odlazak će dodatno oslabiti Putinovu opoziciju a neki masovniji protest postaje još manje verovatan, strahuju pojedini aktivisti. Situacija se poredi sa bekstvom Bele armije sa Krima u novembru 1920, kada je oko 165.000 ljudi pobeglo iz Rusije u toku samo tri dana. Prema nekim procenama, tokom ovog egzodusa zemlju je napustilo i do 200.000 ljudi.
Bela armija i njene pristalice su pobegle iz zemlje zato što su ih boljševici porazili na bojnom polju. Dok u Rusiji sada nema oružanog sukoba, prisutno je osećanje poraza. “Opozicija je smrvljena, naterana da ode u egzil ili se krije", kaže Ben Nobl, profesor za rusku politiku na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
ARHIVA - Učesnici protesta protiv ruske invazije na Ukrajinu, nakon što je predsednik Vladimir Putin odoborio veliku vojnu operaciju u Sankt Petersburgu, 27. februara 2022.
Kremlj steže stisak oko antiratnih aktivista i kritičara, koji se suočavaju sa sve većom represijom, uključujući prebijanja, zastrašivanja, otpuštanja sa posla, i druge pretnje. Oko 150 novinara je pobeglo iz Rusije, a jedan od poslednjih preostalih uticajnih nezavisnih medija u zemlji, Novaja Gazeta, objavio je ove nedelje da prestaje sa radom do kraja rata u Ukrajini, nakon što je primio upozorenje od državnog cenzora.
Politički aktivisti očekuju da će im potraga za unutrašnjim neprijateljima koji će se kritivi za teško ekonomsko stanje u zemlji, koje je posledica sankcija, dodatno otežati položaj. Putin je pozvao Ruse da očiste zemlju od "pete kolone" i izdajnika.
Podsticanje pobune
U tim okolnostima, kako navodi Černišev, nema mnogo drugih opcija nego da se podstiče pobuna. U nedavnom statusu na Fejsbuku, objavio je manifest nacionalnog otpora, u kome poziva na pobunu. Manifest počinje rečima: "Pokret otpora objavljuje pripreme za smenu kriminalnog Putinovog režima".
“Koristićemo sva sredstva, uključujući pravo ljudi na pobunu. Neotuđivo je pravo građaa da štite svoja prava i slobode od uzurpatora svim sredstsvima, uključujući i oružanu borbu. Iscrpeli smo sva mirna sredstva: organizovali smo mitinge - rasturili su ih. Objavljivali smo poštene medijske izveštaje - zabranili su ih. Vodili smo otvorenu političku borbu - opozicionari su ubijeni, zatvarani, proterani iz zemlje, pokušali su da ih otruju", navodi se u manifestu.
Jedan od uzora Černiševa je Šarl de Gol, francuski lider u vreme rata. "Veoma me inspiriše de Golov primer. Nije imao ništa, ni vojsku, ni vojnike. Pozvao je na Francuze na otpor", kaže ruski opozicionar. "Kada je Francusku porazila Nemačka 1940-te, de Gol je komandovao vojskom koja nije postojala. Ali postepeno se ta vojska pojavila kada je izgledalo da je sve izgubljeno. Postepeno, počeo je da se formira pokret otpora".
Ruski opozicionar želi da demoralište sudije i bezbednosne zvaničike koji podupiru Putinovu vladavinu, i učini da se osećaju ranjivim. "Jedna je stvar kad su sigurni da su skriveni i da niko ne zna ništa o njima, a sasvim je drugo kada se obelodane njihova imena i adrese." Černišev ne želi da objavi to što će se, kako se nada, dogoditi tim zvaničnicima, ali pominje "sabotažu".
Čerišev je aktivni kritičar Kremlja već godinama. Bavio se različitim poslovima nakon što je završio obavezan vojni rok. Radio je kao čuvar, vozač, vodič za lovce, a zatim studirao dizajn i grafiku i na kraju postao kreativni direktor jedne marketinške kompanije. Posle ruske aneksije Krima, njegov blog je postao jedan od najčitanijih u zemlji.
“Pre izbora 2014, proglasio sam ličnu vendetu protiv Putina" kaže. Išao je na proteste pristalica Alekseja Navalog i jednom bio priveden na 15 dana. "Kada je invazija počela, napisao sam oštre tekstove protiv rata", kaže. Uhapšen je i odveden u Lubljanku, štab domaće obaveštajne agencije FSB, gde kaže da su ga "veoma grubo ispitivali tri sata."
“Želeli su da potpišem dokument kojim se traži da se zakunem na vernost Putinu i takve besmislice. Naravno, nisam potpisao dokument, ali da bih imao vremena da izvučem decu iz Rusije, obećao sam da ću prestati sa svojim aktivnostima na internetu. Imam četvoro dece i pretnje su bile ozbiljne. Obećali su da će me poslati teretnim vozom u Donjeck i vezati me za banderu kao lopova, kako bi se tamo ljudi obračunali sa mnom", objašnjava. “Da nije prećeno mojoj deci, ostao bih u Rusiji", kaže. Prodao je sve što je mogao i 15. marta otputovao sa porodicom u Izrael.
Drugi politički aktivisti veruju da sada nisu povoljne okolnostsi za vrstu nacionalnog otpora kakav se Černišev nada da će podstaći. Kažu da se Putin godinama priprema da u korenu saseče svaku potencijalnu "revoluciju boja". Drugi podsećaju na ankete koje pokazuju da ruski lider ima podršku u svojoj invaziji na Ukrajinu.
Černišev odbacuje te kritike. "Svako ko je radio ankete zna da 9 od 10 ljudi na ulici odbija da odgovori. Ljudi dobijaju pozive telefonom, na kuće, i pitaju ih da li podržavaju vladine aktivnosti. Ljudi se plaše da iskreno odgovore i naravno da kažu da podržavaju. Siguran sam da je Putinov rejting ekstremno nizak. Pozivam vas da ne verujete u rezultate tih anketa", ističe.
On takođe veruje da će u Rusiji nastati neredi zbog nestašice hrane kada se pogoršaju ekonomske teškoće usled zapadnih sankcija. “Možda grešim, ali ne preduzimanje ničega u takvoj situaciji meni izgleda kao izdaja", kaže ruski aktivista.