Poslednji sati Asada u Siriji: Obmanjivao da stiže pomoć, niko nije znao da beži

Lični suveniri el Asada u jednoj od prostorija u predsedničkoj palati u Damasku (Foto: REUTERS/Amr Abdallah Dalsh)

Bašar el Asad gotovo nikome nije poverio svoje planove da pobegne iz Sirije pošto se njegova vladavina srušila. Njegovi savetnici, zvaničnici, pa čak i rođaci nisu imali pojma ili su zavarani, reklo je Rojtersu više desetina izvora.

Nekoliko sati pre nego što je pobegao u Moskvu, Asad je na sastanku sa oko 30 načelnika vojske i bezbednosti u ministarstvu odbrane u subotu govorio da stiže ruska vojna podrška i pozvao kopnene snage da izdrže, rekao je komandant koji je bio prisutan i zatražio anonimnost da govori o brifingu.

Ni civilno osoblje nije bilo ništa upućenije. Asad je rekao svom šefu kabineta u subotu kada je završio posao da ide kući, ali je umesto toga krenuo na aerodrom, kaže pomoćnik iz njegovog najužeg kruga.

Takođe je pozvao svoju savetnicu za medije Buthainu Šaban i zamolio je da dođe u njegov dom da mu napiše govor, rekao je pomoćnik. Stigla je i otkrila da tamo nema nikoga.

„Asad nije čak ni napravio poslednji pokušaj. Nije čak ni okupio svoje trupe“, rekao je Nadim Hauri, izvršni direktor regionalnog istraživačkog centra Arapske inicijative za reformu. Pustio je svoje pristalice da se suoče sa sopstvenom sudbinom.

Your browser doesn’t support HTML5

Sirija nakon pada Asada

Rojters nije uspeo da kontaktira Asada u Moskvi, gde je dobio politički azil. Intervjui sa 14 ljudi koji su upoznati sa njegovim poslednjim danima i satima na vlasti stvaraju sliku lidera koji je ipak tražio spoljnu pomoć kako bi produžio svoju 24 godina dugu vladavinu pre nego što je odlučio da obmane sve i da isplanira svoje bekstvo iz Sirije u ranim jutarnjim satima.

Većina izvora, među kojima su i pomoćnici u užem krugu bivšeg predsednika, regionalne diplomate i bezbednosni izvori i visoki iranski zvaničnici, tražili su da se njihova imena sakriju kako bi slobodno govorili o osetljivim pitanjima.

Asad nije čak ni obavestio svog mlađeg brata Mahera, komandanta elitne 4. oklopne divizije armije, o svom planu bekstva, prema trojici pomoćnika. Maher je doleteo helikopterom u Irak, a zatim u Rusiju, rekao je jedan od ljudi.

Asadovi rođaci po majci, Ehab i Ejad Makluf, na sličan su način ostali u Damasku kad je glavni grad pao u ruke pobunjenika, prema sirijskom pomoćniku i libanskom bezbednosnom zvaničniku. Njih dvojica su pokušali da pobegnu automobilom u Liban, ali su na putu upali u zasedu pobunjenika koji su ubili Ehaba i ranili Ejada, rekli su. Nije bilo zvanične potvrde o smrti, a Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri to.

Sam Asad je pobegao iz Damaska avionom u nedelju, 8. decembra, leteći ispod radara sa isključenim transponderom u avionu, rekla su dvojica regionalnih diplomata, bežeći od pobunjenika koji su upali u prestonicu.

Dramatično bekstvo okončalo je njegovu vladavinu i pola veka neprekidne moći njegove porodice i doveo do naglog kraja 13-godišnjeg građanskog rata. Odleteo je u rusku vazdušnu bazu Hmeimim u sirijskom primorskom gradu Latakiji, a odatle u Moskvu.

Asadova uža porodica, supruga Asma i njihovo troje dece, već su ga čekali u ruskoj prestonici, prema rečima trojice bivših bliskih saradnika i visokog regionalnog zvaničnika. Video snimci Asadovog doma, koje su snimili pobunjenici i građani koji su se okupili u predsedničkom kompleksu nakon njegovog bekstva i objavljeni na društvenim mrežama, sugerišu da je brzo izašao, pokazujući kuvanu hranu ostavljenu na šporetu i nekoliko ostavljenih ličnih stvari, kao što su porodični foto albumi .

Rusija i Iran: Nema vojne pomoći

Ne bi bilo vojne pomoći od Rusije, čija je intervencija 2015. pomogla da se preokrene tok građanskog rata u korist Asada, ili od njegovog drugog čvrstog saveznika Irana. Ovo je sirijskom lideru jasno stavljeno do znanja u danima koji su prethodili njegovom odlasku, kada je tražio pomoć sa raznih strana u očajničkoj želju da zadrži vlast i obezbedi svoju bezbednost, kažu ljudi koje je Rojters intervjuisao.

Asad je posetio Moskvu 28. novembra, dan nakon što su sirijske pobunjeničke snage napale severnu provinciju Alepo i preletele zemlju, ali su njegove molbe za vojnu intervenciju naišle na odbijanje u Kremlju koji nije bio voljan da interveniše, rekla su tri regionalna diplomata.

Hadi al-Bahra, šef glavne sirijske opozicije u inostranstvu, rekao je da Asad nije predstavio realnost situacije domaćim saradnicima, pozivajući se na izvor iz Asadovog bliskog okruženja i regionalnog zvaničnika.

„On je rekao svojim komandantima i saradnicima posle svog putovanja u Moskvu da stiže vojna podrška. Lagao ih je. Poruka koju je dobio iz Moskve bila je negativna“, dodao je Bahra.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je Rusija uložila mnogo napora da pomogne stabilizaciji Sirije u prošlosti, ali da je njen prioritet sada sukob u Ukrajini.

Your browser doesn’t support HTML5

Tuga za najmilijima u Damasku

Četiri dana nakon tog putovanja, 2. decembra, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se sa Asadom u Damasku. U to vreme, pobunjenici iz islamističke grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS) preuzeli su kontrolu nad drugim po veličini sirijskim gradom Alepom i jurili su prema jugu dok su se vladine snage raspadale.

Asad je bio vidno uznemiren tokom sastanka i priznao je da je njegova vojska previše oslabljena da bi pružila efikasan otpor, rekao je Rojtersu visoki iranski diplomata. Asad nikada nije tražio da Teheran rasporedi snage u Siriji, prema dvojici visokih iranskih zvaničnika koji su rekli da razume da bi Izrael mogao da iskoristi svaku takvu intervenciju kao razlog da gađa iranske snage u Siriji ili čak sam Iran.

Kremlj i rusko ministarstvo spoljnih poslova odbili su da komentarišu ovaj članak, dok iransko ministarstvo spoljnih poslova nije bilo odmah dostupno za komentar.

Asad prihvata svoj poraz

Nakon što je iscrpeo mogućnosti, Asad je konačno prihvatio neizbežnost svog pada i odlučio da napusti zemlju, okončavajući dinastičku vladavinu svoje porodice koja datira još od 1971. godine.

Tri člana Asadovog najužeg kruga rekli su da je on prvobitno želeo da potraži utočište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pošto su pobunjenici zauzeli Alepo i Homs i napredovali prema Damasku. Rekli su da su ga odbili Emirati koji su se plašili međunarodne reakcije zbog skrivanja ličnosti koja je pod sankcijama SAD i Evrope zbog navodne upotrebe hemijskog oružja u suzbijanju pobunjenika, optužbe koje je Asad odbacio kao izmišljotinu.

Vlada UAE nije odmah odgovorila na zahtev za komentar. Ipak, Moskva, iako nije bila voljna da interveniše vojno, nije bila spremna da napusti Asada, prema ruskom diplomatskom izvoru koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je u subotu i nedelju prisustvovao forumu u Dohi u Kataru, predvodio je diplomatske napore da se obezbedi bezbednost Asada, angažujući Tursku i Katar da iskoriste svoje veze sa HTS-om kako bi obezbedili Asadov bezbedan dolazak u Rusiju, izjavila su dva regionalna zvaničnika.

Jedan zapadni bezbednosni izvor rekao je da je Lavrov učinio šta je mogao da obezbedi Asadov bezbedan odlazak. Katar i Turska sklopili su aranžmane sa HTS kako bi olakšali Asadovo bektvo , izjavila su tri izvora, uprkos zvaničnim tvrdnjama obe zemlje da nisu imali kontakte sa HTS-om, koji SAD i UN nazivaju terorističkom organizacijom.

Your browser doesn’t support HTML5

Kirbi: Proces formiranja nove vlasti treba da predvodi Sirija

Moskva je takođe koordinisala sa susednim državama kako bi osigurala da ruski avion koji napušta sirijski vazdušni prostor sa Asadom ne bude presretnut ili gađan, rekla su tri izvora. Ministarstvo spoljnih poslova Katara nije odmah odgovorilo na upite o Asadovom bekstvu , dok Rojters nije mogao da kontaktira HTS za komentar.

Zvaničnik turske vlade rekao je da nije postojao ruski zahtev da se koristi turski vazdušni prostor za Asadov let, ali se nije osvrnuo na to da li je Ankara sarađivala sa HTS-om na olakšavanju bekstva. Poslednji Asadov premijer Mohamed Džalali rekao je da je razgovarao telefonom sa svojim tadašnjim predsednikom u subotu uveče u 22.30.

„U našem poslednjem pozivu rekao sam mu koliko je teška situacija i da je došlo do ogromnog raseljavanja ljudi iz Homsa prema Latakiji, da je na ulicama vladala panika i užas“, rekao je on za saudijsku televiziju Al Arabija.

Odgovorio je: 'Sutra ćemo videti'“, dodao je Džalali. „’Sutra, sutra’, bilo je poslednje što mi je rekao".

Džalali je rekao da je pokušao ponovo da pozove Asada pošto je svanulo u nedelju, ali nije bilo odgovora.