Predstavnički dom izglasao podizanje granice zaduživanja do decembra

ARHIVA - Američki Kongres (Foto: AP/Andrew Harnik)

Predstavnički dom američkog Kongresa, u kojem većinu ima Demokratska stranka, u utorak je usvojio zakonski predlog, prethodno usvojen u Senatu, kojim se granica do koje federalna vlada može da se zadužuje privremeno podiže na 28,9 hiljada milijardi dolara do početka decembra.

Demokrate, koje imaju tesnu većinu u donjem domu Kongresa, odobrile su povećanje granice zaduživanja za 480 milijardi dolara sa 219 glasova ZA, dok je 206 članova bilo protiv. Glasalo se po stranačkoj pripadnosti - sve demokrate su podržale predlog, dok su svi republikanci bili protiv.

Očekuje se da predsednik Džo Bajden potpiše zakon ove nedelje, pre roka 18. oktobra kada je Sekretarijat za finansije procenio da bez kongresne akcije više neće biti u mogućnosti da otplaćuje dugove.

Usvajanje predloga u Kongresu ublažilo je, barem privremeno, strahovanja da će Sjedinjene Države - najveća svetska ekonomija - prvi put doći u situaciju da ne mogu da otplaćuju dug.

Ne propustite: Dogovor u Kongresu o privremenom podizanju granice zaduživanja

Međutim, članovi Kongresa će se za samo sedam nedelja suočiti sa novim rokom za podizanje limita za dug. U to vreme ističe i privremeni budžet za finansiranje vladinih agencija, pa će Kongres morati da spreči i njihovo delimično zatvaranje.

Senat je prošle nedelje glasao za podizanje gornje granice duga, dok republikanci pokušavaju da tu meru povežu sa planovima predsednika Bajdena za usvajanje dva zakonska predloga vredna više hiljada milijardi dolara - za ulaganje u infrastrukturu i socijalne usluge.

Za predlog zakona o podizanju granice zaduživanja je uz demokrate glasalo 11 republikanskih senatora. Međutim, lider republikanske manjine Mič Mekonel rekao je da neće podržati novo povećanje limita u decembru.

Za vreme Trampove administracije, granica zaduživanja podizana je tri puta uz podršku demokrata, uprkos tome što su se oni protivili republikanskom predlogu zakona o smanjenju poreza i pojedinim budžetskim merama bivšeg predsednika, uključujući i finansiranje izgradnje zida na granici sa Meksikom. Sve te mere su doprinele povećanju duga, prenosi Rojters.