Na današnji dan pre 75 godina nacistička Nemačka predala se savezničkim snagama. Rat na Pacifiku se nastavio još tri meseca, ali se 8. maj 1945. smatra početkom nove ere u svetskoj istoriji.
Nepune tri godine pošto su SAD ušle u rat - proslave na kraju sukoba u Evropi. Dok je svet otkrivao obim zverstava nacizma, žestoki sukobi protiv Japana su se nastavili u Pacifiku. Više od 60 miliona ljudi je stradalo u tom konfliktu.
Pobeda saveznika nije bila zagarantovana. Njihov uspeh je bio rezultat ogromnog broja velikih i malih odluka, objašnjava istoričar Konrad Krejn.
“Veliki broj odluka pojedinaca, pojedinih predsednika, ljudi na bojnom polju, komandanata brodova”.
Pretnja nacizma je dovela do partnerstva malo verovatnih saveznika.
“Kad je reč o različitosti: Amerika, Britanija i Sovjetski Savez su se udružili da zajedno unište Nemačku i njene satelite, a kasnije i japansku imperiju. To je savršen primer kako bi koalicije trebalo da funkcionišu”, dodaje Krejn.
Ne propustite: Maršalov plan 70 godina kasnije - savezništvo i dalje ključnoPosle rata, Evropa se digla iz pepela i izgradila delom uz pomoć američkog Maršalovog plana i nove želje za jedinstvom u Evropi, podseća ekonomista u Institutu Milken Kevin Klauden.
“Veliki deo transformacije u Evropi, danas postojeće institucije osnovane su i iz potrebe da se izgradi posle Drugog svetskog rata, kao i osećaja da posle rata Evropljani nisu više osećali da mogu sami da reše takve stvari. Bila im je potrebna pomoć”.
Za mnoge Sjedinjene Države su postale model. Promovisale međunarodne institucije, podseća istoričar Krejn.
“Poput Ujedinjenih nacija, osnivanja Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i u osnovi vezivanja svetske ekonomije za američki dolar”.
Zategnutosti su se ponovo javile u novom, ovog puta Hladnom ratu, u kojem su Sjedinjene Države bile sučeljene sa Sovjetskim Savezom i komunističkom Kinom.
Ne propustite: Džejms Bejker: Porast autoritarizma ugrožava demokratijuDanas uz novi porast nacionalizma, mnoge zemlje se okreću unutrašnjim pitanjima.
“Javlja se pitanje da li tradicionalne američke vrednosti poput slobodne trgovine funkcionišu i dalje u našu korist. Stoga definitivno postoji promena u stavu u odnosu na generaciju iz 1945. godine”, kaže Konrad Krejn.
Uzevši u obzir gubitak velikog dela proizvodnog sektora u SAD, i suočavanja sa pandemijom Kovid 19, ovo je doba preispitivanja, ističe ekonomkista Klauden.
“Sada kada nemamo dovoljno lekova proizvedenih u SAD, kada nemamo dovoljno maski, zaštitne opreme za medicinsko osoblje, shvatamo da je ovo u velikoj meri poput ratne situacije kada je reč o proizvodnji”.
Otkazivanjem dana proslava i jedinstva, sada smo fokusirani na sasvim drugačiji izazov.