Upozorenja na pojačanu bezbednost su učestala nakon islamističkih napada u Francuskoj i Belgiji. Nagli porast antijevrejskih incidenata i niz upozorenja o bombama. Neke evropske zemlje ponovo vide prelivanje još jednog sukoba na Bliskom istoku, mesec dana od početka rata Izraela-Hamas.
Ali postoje jasne razlike između prirode i potencijalnih posledica današnje bezbednosne pretnje i one od pre skoro deceniju — kada je Islamska država, koja je kontrolisala velike delove Iraka i Sirije, izazvala terorističke napade u kojima su ubijene stotine u Evropi, kažu zvaničnici i analitičari.
Ako se rat Izraela i Hamasa produži i proširi, dodaju neki, Evropa bi mogla da se suoči sa nekoliko potencijalnih posledica koje prevazilaze ekstremističko nasilje, potencijalno politički slabljenje Evrope, postavljanje novih zahteva da podrži Ukrajinu u ratu protiv Rusije, i jačanje ekstremno desničarskih stranaka.
„Slično je što je povećana svest o pretnji u evropskim zemljama“, rekla je Gezin Veber, ekspertkinja za evropsku bezbednost iz Nemačkog Maršalovog fonda, o dva bliskoistočna sukoba.
„Ali napadi 2015/16. bili su napadi na zapadni liberalni stil života i frustracija protiv postojećeg sistema. Napadi koje sada vidimo više su ciljani protiv jedne grupe: Jevreja".
Francuska, u kojoj živi najviše Jevreja i muslimana u zapadnoj Evropi, zabeležila je više od 850 antisemitskih incidenata otkako je Hamas napao Izrael prošlog meseca. Druge evropske zemlje su isto registrovale porast antisemitskih incidenata, a policija je pojačala obezbeđenje u jevrejskim školama i sinagogama.
„Osećamo antisemitizam u zraku“, rekao je za francuski radio Žerar Hanger, potpredsednik Predstavničkog veća francuskih jevrejskih institucija.
Policija ispred sinagoge u Berlinu, nakon što su dva Molotovljeva koktela bačena na zgradu. Niko nije povređen i nije bilo štete. 18. oktobar 2023.
U oktobru su Francuska i Belgija podigle stepen uzbune na najviši nivo nakon što su u par islamističkih napada poginule tri osobe. Pretnje bombama dovele su do evakuacije evropskih aerodroma i turističkih mesta. Francuska policija je prošle nedelje pucala na ženu pod velom, nakon što je navodno pretila da će se razneti u stanici pariskog metroa.
Nedavna anketa francuskog medija BFMTV pokazala je da je osam od 10 Francuza zabrinuto zbog terorističkih pretnji. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel upozorio je na „velike bezbednosne posledice“ koje bi mogle „pogoršati tenzije između zajednica i podstaći ekstremizam“.
„Postoji mnogo tenzija širom Evrope, sa aktima vandalizma ili paljenjem sinagoga, pretnjama na internetu protiv jasno određenih ciljeva —očigledno u vezi sa Hamasom i Izraelom“, rekao je Tomas Renar, direktor Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma sa sedištem u Hagu, u Holandiji.
„To još nije terorizam“, dodao je on. „Ali jasno je da vidimo sve više tenzija sa nasilnim incidentima“, uključujući evropske zabrane propalestinskih protesta zbog straha od nasilja.
Strah od širenja sukoba
Za razliku od niza terorističkih napada koje je organizovala Islamska država širom Evrope 2015. i 2016. godine, današnja pretnja dolazi od „izolovanih pojedinaca“ iz Evrope, kaže Renar, a ne od povratnika iz Iraka ili Sirije sa namerama da izvrše napad.
Francuski Generalni direktorat za unutrašnju bezbednost, ili obaveštajna agencija DGSI, došla je do istog zaključka, navodi radio Frans-Info. Današnji radikali su sve mlađi i „nisu nužno povezani sa terorističkom organizacijom“, objavio je ovaj radio, pozivajući se na interni dokument agencije. Dodaje se da zabrinutost izazivaju ljudi koji su nedavno pušteni iz zatvora koji su služili kazne za terorističke akte.
Ne propustite: Crvenom farbom na Belu kuću: Demonstranti u Vašingtonu tražili prekid vatre u Gazi, Bajden na meti kritika
Međutim, prema pisanju lista Mond, francuske obaveštajne službe nisu zabeležile povećanu pretnju od strane radikalnih islamista zbog rata između Izraela i Hamasa. Ljudi koji su se pridružili propalestinskim protestima u Francuskoj poslednjih nedelja, navodi se, nosili su zastave i slogane Palestinaca - a ne zelene zastave Hamasa ili crne zastave Islamske države, iako su neki navodno primećeni na demonstracijama u Londonu.
„Globalne džihadističke grupe imaju svoje planove koji nisu nužno isti kao što ima Hamas“, rekao je Renar. „Čak i ako postoji neka solidarnost, na kraju krajeva, ove grupe se ne slažu oko svojih osnovnih ciljeva. Hamas je nacionalistička grupa. Islamska država i Al Kaida su globalne grupe sa potpuno različitim agendama, strategijama i pristupima".
Ali stvari bi se mogle promeniti ako se sukob produži i širi.
„Slike mrtve muslimanske dece će dalje služiti propagandi Islamske države i Al Kaide“, rekao je Renar.
Drugi analitičari smatraju da je Evropa politički oslabljena. Evropska unija je ponudila nejedinstveni odgovor na rat Izraela i Hamasa, trošeći sate na samitu prošlog meseca pre nego što je pristala na pozive na humanitarne „pauze“ kako bi se omogućila pomoć u Gazi. Neki smatraju da bi podele među državama članicama oko podrške Izraelu i naklonosti prema Palestincima mogle imati dugoročne posledice.
„Pretnja od terorizma i drugih oblika nasilja će se povećati“, rekao je Štefan Lene, viši saradnik za Karnegi Evropu, u nedavnoj analizi istraživačkog centra, u kojoj je takođe predvideo da će blok ojačati svoje stavove prema migracijama.
"Stranke radikalne desnice će iskoristiti situaciju i njihova nacionalistička agenda će ometati pronalaženje evropskih rešenja", naveo je Lene.
Stručnjakinja za bezbednost Nemačkog Maršalovog fonda Veber nudi sličnu procenu — dugotrajni sukob na Bliskom istoku mogao bi da utiče na evropske bezbednosne procene na druge načine.
„U scenariju u kojem SAD odlučuju da značajno smanje svoju podršku Ukrajini jer su odlučile da daju prednost konkurenciji sa Kinom i podrže Izrael, to znači da će Evropljani preuzeti značajan teret finansijske i vojne podrške Ukrajini", kaže Veber.