Pad ukrajinskog grada Avdejevke na liniji fronta u ruke ruskih snaga intenzivirao je reakcije u Sjedinjenim Državama, kako demokrata tako i republikanaca, o tome da li bi vojna pomoć od 60 milijardi dolara za Ukrajinu - koja je zaustavljena u Kongresu - mogla da omogući Kijevu da potisne rusko napredovanje i preuzme zamah od Moskve.
U saopštenju Bele kuće se navodi da je predsednik Džo Bajden u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u subotu povezao gubitak uporišta Avdejevke u jugoistočnoj Donjeckoj oblasti sa zaustavljenom američkom pomoći Ukrajini.
🔶U 🇺🇦 gradu Avdijevki, nad kojim je kontrolu preuzela 🇷🇺, uništena je lokalna fabrika koksa i hemikalija. 🔷Snimak je objavila 1️⃣1️⃣0️⃣. mehanizovana brigada ukrajinske vojske, dok je autentičnost zapisa potvrdila agencija Rojters. 📹 110TH MECHANISED BRIGADE/Reuters pic.twitter.com/Vt13oVyYfd
— Glas Amerike VOA (@GlasAmerikeVOA) February 20, 2024
Ukrajinsko povlačenje iz Avdejevke - skoro dve godine od dana kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu - usledilo je "nakon što su ukrajinski vojnici morali da racionalizuju municiju zbog smanjenih zaliha kao rezultat neaktivnosti Kongresa, što je rezultiralo prvim značajnim dobitkom Rusije u poslednjih nekoliko meseci", navodi se u saopštenju.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su njihove trupe napredovale 8,6 km u tom delu linije fronta dugog 1.000 kilometara i da ruske trupe napreduju posle smrtonosnih uličnih bitaka koje su grad ostavila gotovo nenaseljenom ruševinom.
U nedeljama uoči pada Avdejevke, Asošiejted pres je intervjuisao više od deset ukrajinskih komandanata, među kojima i komandante artiljerijskih jedinica, u najintenzivnijim borbenim zonama u ratu.
Rekli su da su nestašice, koje su mučile ukrajinske snage od početka potpune ruske invazije, postale akutne prošle jeseni. Rekli su da su sve manje zalihe dalekometne artiljerije koju je isporučio Zapad sprečilo ukrajinske snage da napadaju važne ciljeve duboko iza ruskih linija, gde su se nakupile teška oprema i vojnici.
Uništeni soliteri u Avdijevi, na fotografiji napravljenoj od YT snimka, u ukrajinskom regionu Donjecka.
Uprkos ogromnoj podršci većine demokrata i skoro polovine republikanaca paketu, predsednik Predstavničkog doma SAD Majk Džonson insistira da se neće "žuriti" sa odobravanjem paketa strane pomoći vrednog 95,3 milijarde dolara koji je prošle nedelje odobrila dvopartijska većina u Senatu, a koji uključuje 60 milijardi dolara u pomoć Ukrajini.
Džonson je rekao da lično podržava pomoć Ukrajini, ali on predvodi većinu krajnje desnice koja je bliže izolacionističkoj ideologiji bivšeg predsednika Donalda Trampa i, sve više, nepristrasnim pristupom prema agresiji ruskog predsednika Vladimira Putina, prenosi AP.
U intervjuu za Foks njuz, demokratski senator Majkl Benet založio se za pomoć rekavši: "Samo je dopremite tamo".
"Upravo su imali svoj prvi poraz Ukrajinca od prošlog maja, delom kao rezultat činjenice da su ih Rusi nadmašili 10:1. Možemo da im pomognemo u rešavanju tog problema i trebalo bi", rekao je Benet.
Ne propustite: Kongresmen Paloun: Ukrajini očajnički potrebna vojna pomoćAli senator Džej Di Vens, republikanac i Trampov saveznik, rekao je da je "problem u Ukrajini... to što nema jasne krajnje tačke" i da SAD ne prave dovoljno oružja da podrže ratove u istočnoj Evropi, na Bliskom istoku i za "potencijalno nepredviđenu situaciju u istočnoj Aziji".
Ako paket prođe, "to neće suštinski promeniti stvarnost na bojnom polju", rekao je Vens, ističući da američki proizvodni kapaciteti imaju svoja ograničenja.
"Možemo li poslati nivo naoružanja koji smo poslali u poslednjih 18 meseci", upitao je. "Jednostavno ne možemo. Bez obzira koliko čekova napiše američki Kongres, tu smo ograničeni".
This video’s being circulated by advocates of unlimited funding in Ukraine, but it shows some historical illiteracy. To beat the Germans, the British needed far more than weapons: they needed a mass mobilization of not one but two major powers (the US and the Soviets) https://t.co/msIGsqrWQE
— J.D. Vance (@JDVance1) February 19, 2024
U intervjuu za CNN u nedelju, bivša republikanska članica Kongresa Liz Čejni rekla je da bi Kongres trebalo da usvoji dvopartijski zakon koji je hitno potreban Ukrajincima i dodala da predsedavajući Predstavničkog doma Džonson ima moć da to ostvari.
"Ako bi danas želeo da objavi da će ponovo pozvati Predstavnički dom na sednicu, mogao bi da stavi predlog zakona koji je već prošao u Senatu na glasanje sutra, da bude na stolu Džoa Bajdena do sutra uveče i pomoć koja treba da bude prebačena u Ukrajinu".
Ukrainski predsednik Volodimir Zelenski govori na Minhenskoj bezbednosnoj konferencii, 17. februara 2024.
Na globalnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u subotu, Zelenski je pozvao saveznike da reše problem nedostatka oružja i izrazio nadu da će američki Kongres doneti "mudru odluku" u odobravanju odloženog velikog paketa pomoći Ukrajini.
On je pohvalio svoje trupe zbog "iscrpljivanja" ruskih snaga u Avdijevki i sugerisao da je povlačenje delimično uzrokovano nedostatkom naoružanja.
Ukrajinsko tužilaštvo: Pucanje u ukrajinske vojnike koji su se predali
U međuvremenu, ukrajinske vlasti saopštile su u nedelju da su otvorile istragu o navodnoj pucnjavi ruskih snaga na šest nenaoružanih ukrajinskih vojnika u zauzetom gradu Avdejevki i dvojicu u jednom selu u istom regionu.
Tužilaštvo u Donjecku je saopštilo da se na video-fragmentu koji je snimio dron vidi kako ruski vojnik puca u dva zarobljena ukrajinska vojnika iz neposredne blizine u selu Vesele.
"Ne želeći da zarobljenike ostavi žive, okupator ih ubija automatskim oružjem", dodala je kancelarija, ne navodeći kada se incident dogodio.
Rojters nije mogao odmah da proveri video ili druge detalje naloga ukrajinskog tužioca i vojske.
Ukrajina je u nedelju ujutro oborila 12 bespilotnih letelica Šahed, lovac-bombarder Su-34 i raketu Kh-59, saopštile su njene vazduhoplovne snage. Avion je oboren iznad istočne Ukrajine, dok su bespilotne letelice i rakete oborene u Černigovskoj, Sumskoj, Poltavskoj, Kirovogradskoj i Dnjeprovoj oblasti.