Lideri Evropske unije postigli su dogovor o zabrani većeg dela uvoza ruske nafte da bi kaznili Rusiju zbog invazije na Ukrajinu. Iz embarga je za sada izuzeta nafta koja se naftovodom isporučuje Mađarskoj i još dve centralnoevropske zemlje koje nemaju izlaz na more, Češku i Slovačku.
Cilj zabrane je da se u roku od osam meseci obustavi 90 odsto uvoza ruske sirove nafte, naveli su zvaničnici, a prenosi agencija Rojters. Reč je o do sada najoštrijim sankcijama protiv Moskve, koje će pogoditi i samu Evropsku uniju.
"Sankcije imaju jedan jasan cilj. Da se Rusija podstakne da okonča rat, povuče trupe i postigne razuman i pošten mirovni dogovor sa Ukrajinom", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.
Ukrajina je saopštila da će zbog sankcija "ruska vojna mašina" ostati bez desetina milijardi dolara.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da ništa nije isključeno kada je reč o dodatnim sankcijama, mada su lideri odbacili ideju zabrane kupovine ruskog gasa, od kojeg Evropa znatno zavisi.
Ne propustite: Gasprom obustavlja isporuke gasa sve većem broju zemaljaČlanice EU imaju šest meseci da zaustave uvoz ruske nafte koja se isporučuje pomorskim putem i osam meseci za naftne derivate, saopštila je Evropska komisija.
Rok teče od formalnog usvajanja sankcija, što se planira ove nedelje.
"Želimo da zaustavimo rusku ratnu mašinu"
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel tvitovao je u ponedeljak veče da se sporazum odnosi na više od dve trećine uvoza nafte iz Rusije čime se , kako je naveo, "blokira ogroman izvor finansiranja za njenu ratnu mašinu".
"Maksimalan pritisak na Rusiju da okonča rat", tvitovao je Mišel.
Kasnije je pozdravio "izvanredan uspeh" i poručio: "Mi želimo da zaustavimo rusku ratnu mašinu. Više nego ikada je važno da pokažemo da smo sposobni da budemo snažni, čvrsti i oštri".
Mišel je najavio da će nove sankcije, za čije uvođenje je potrebna podrška svih 27 članica, biti pravno garantovane do srede.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je novinarima posle prvog dana samita EU u Briselu da su se lideri postigli "načelan" dogovor o zabrani uvoza ruske nafte.
"Veoma mi je drago što su se lideri u načelu saglasili o šestom paketu sankcija. Savet bi sada trebalo da finalizuje zabranu 90 odsto uvoza ruske nafte do kraja godine. To je važan korak napred. Kada je reč o preostalih 10 odsto, uskoro ćemo se vratiti na pitanje nafte koja se isporučuje naftovodom", rekla je fon der Lajen.
Evropska unija već je uvela pet rundi sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini. Sankcionisala je više od 1.000 pojedinaca, među kojima su i ruski predsednik Vladimir Putin i najviši zvaničnici vlade, kao i oligarsi bliski Kremlju, banke, industrija uglja...
Međutim, šesti paket mera, objavljen 4. maja, bio je blokiran zbog strahovanja u pogledu zaliha nafte. Mađarski premijer Viktor Orban poručivao je da će podržati nove sankcije samo ako se Mađarskoj garantuju zalihe nafte, a uoči samita je naveo da još nema kompromisa. Mađarska uvozi više od 60 odsto svojih zaliha iz Rusije i zavisi od sirove nafte koja se isporučuje kroz naftovod Družba.
Fon der Lajen i Mišel saopštili su da će odluka Nemačke i Poljske da fazno ukinu upotrebu ruske nafte do kraja godine i odreknu se isporuka kroz Družbu pomoći da se dostigne prag od najavljenih 90 odsto.
Kada je predsednica Evropske komisije predložila nove mere, prvobitni cilj bio je da se fazno obustavi uvoz ruske sirove nafte u roku od 6 meseci i naftnih derivata do kraja godine.
Diplomate su saopštile da će dogovor otvoriti put za stupanje na snagu drugih elemenata šestog paketa evropskih sankcija, među kojima je odluka da se najvećoj ruskoj banci Sberbanci odseče pristup međunarodnom platnom sistemu SWIFT.
Ne propustite: Rusi napreduju ka centru Severodonjecka, u gradu još 15.000 civilaPaket obuhvata i zamrzavanje imovine i uvođenje zabrane putovanja više pojedinaca, dok se tri velika ruska državna medija sprečavaju da emituju svoj sadržaj na teritoriji EU.
Fon der Lajen i drugi evropski lideri su uoči samita ocenili da ne postoje velike šanse da se odmah postigne dogovor o naftnom embargu. Međutim, postignut je kompromis nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao lidere da okončaju "unutrašnje rasprave koje podstiču Rusiju da vrši još veći pritisak na Evropu".
"Zašto ste vi zavisni od Rusije, od njenog pritiska, a ne suprotno? Rusija mora biti zavisna od vas. Zašto Rusija i dalje može da zarađuje milijarde eura dnevno prodajom energije? Zašto terorističke banke i dalje rade sa Evropom i globalnim finansijskim sistemom? To su ozbiljna pitanja", upitao je Zelenski evropske lidere.
EU iz Rusije uvozi oko 40 odsto zaliha prirodnog gasa i 25 procenata nafte.