Cene pšenice i kukuruza naglo su skočile na globalnom nivou u ponedeljak, pošto je Rusija tokom vikenda objavila da više ne može da "garantuje bezbednost" civilnih teretnih brodova u Crnom moru i da će se povući iz sporazuma kojim je tamo bio uspostavljen humanitarni pomorski koridor.
Dok su isporuke žitarica iz ukrajinskih luka u ostatak sveta nastavljene u ponedeljak posle kratkog zastoja prethodnog dana, stručnjaci su zabrinuti da bi propast ugovora moglo da dovede do budućih prekida, koji će dovesti do još viših cena.
Nova neizvesnost oko pošiljki žitarica iz Ukrajine dolazi u trenutku kada humanitarne grupe širom sveta, uključujući Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija (WFP), upozoravaju na ogromnu globalnu krizu gladi.
Pretnja od gladi
Između 2019. i 2022. godine, prema WFP-u, broj ljudi koji pate od "akutne nesigurnosti u hrani" širom sveta se više nego udvostručio - na 345 miliona. Prema toj agenciji UN, 50 miliona ljudi trenutno doživljava ili je na ivici gladi, što je najteža procena u Integrisanoj klasifikaciji faza bezbednosti hrane koju koriste međunarodne agencije za pomoć.
"Duboko smo razočarani slomom inicijative", rekla je za Glas Amerike Ketrin Maldonado, direktorka portfelja za bezbednost hrane Mersi korps, humanitarne organizacije sa sedištem u SAD.
"Pratimo šokove u ceni hrane koji počinju da se vide. Ali takođe pratimo kontinuirani život i ekonomske šokove, kao i projekcije problema sa dostupnošću hrane tokom cele ove i sledeće godine zbog tekuće globalne krize hrane".
Ograničenja izvoza iz Ukrajine nisu sama po sebi izazvala trenutnu prehrambenu krizu. Međutim, rekla je Maldonado, "šokovi cena hrane koji bi mogli da se pojave zbog ovoga mogli bi da imaju globalni uticaj".
Ukrajinski izvoz zagušen
Ruska invazija na Ukrajinu, koja je počela u februaru, privremeno je zaustavila isporuke pšenice, kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda iz te zemlje, jednog od najvećih svetskih dobavljača.
U razgovorima koje je u avgustu posredovala Turska, zvaničnici Rusije, Ukrajine i Ujedinjenih nacija složili su se da stvore humanitarni brodski koridor koji bi omogućio kretanje civilnih teretnih brodova kroz Crno more u Sredozemno more.
Prema sporazumu, brodovi koji su se kretali u i iz Ukrajine i Rusije zajednički su pregledani kada su stigli u turske vode kako bi se osiguralo da ne nose ratni materijal ili drugu krijumčarenu robu.
Sporazum, koji je bio na snazi proteklog vikenda, omogućio je milionima tona žitarica i drugih namirnica da napuste ukrajinske luke između avgusta i oktobra.
Rusija se povlači
Rusija je u subotu saopštila da obustavlja svoje učešće u programu zbog, kako je okarakterisala, ukrajinskih napada na vojna i civilna plovila koja su bila uključena u održavanje bezbednosti humanitarnog koridora.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su napadi na njene brodove pokrenuti iz unutrašnjosti humanitarnog koridora i da kao rezultat toga Rusija "ne može da garantuje bezbednost civilnih teretnih brodova koji učestvuju u Crnomorskoj inicijativi i obustavlja njenu primenu od danas na neodređeno vreme".
U nedelju je Zajednički koordinacioni centar (JCC) Crnomorske inicijative za žito UN-a, osnovan da olakša postizanje sporazuma, saopštio da ostaje u kontaktu sa svim uključenim stranama.
"Sekretarijat, u bliskoj saradnji sa delegacijom Turske u ZSO, nastavlja da angažuje sve predstavnike da ponude opcije za naredne korake u vezi sa operacijama ZSO u skladu sa ciljevima i odredbama navedenim u inicijativi", saopštio je ZSO.
Ruski zvaničnici, saopštio je ZSO, pristali su da "sarađuju na daljinu u pitanjima koja zahtevaju hitnu odluku ZSO".
Odgovor Ukrajine
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba optužio je u nedelju Rusiju da se ponaša u lošoj nameri, objavivši na Tviteru da su ruski zvaničnici već preduzeli korake da smanje brzinu kretanja teretnih brodova kroz humanitarni koridor.
"Obustavljajući svoje učešće u dogovoru o žitu pod lažnim izgovorom eksplozija 220 kilometara od žitnog koridora, Rusija blokira dva miliona tona žita na 176 plovila koja su već na moru — dovoljno da prehrani preko sedam miliona ljudi", napisao je Kuleba.
"Rusija je ovo isplanirala mnogo unapred. Trenutni red sa žitom nagomilao se u Crnom moru od septembra, kada je Rusija počela namerno da odugovlači funkcionisanje koridora i pokušava da potkopa dogovor. Rusija je odavno donela odluku da nastavi svoje igre glađu i sada to pokušava da opravda", rekao je Kuleba.
Efekti na pomoć u hrani
Međunarodne humanitarne organizacije su već bile pod teškim pritiskom da zadovolje potrebe gladnih ljudi širom sveta pre nego što je Rusija napala Ukrajinu u februaru. Za nekoliko meseci rat je potpuno zaustavio isporuku pšenice, kukuruza i drugih osnovnih namirnica iz Ukrajine, što je znatno otežalo pružanje pomoći.
Rat u Ukrajini ne samo da je smanjio ponudu, već je izazvao i velike skokove cena. Na primer, u jednom trenutku u martu cene pšenice su porasle za 71 odsto u odnosu na nivoe pre invazije. Od prošle nedelje cene su padale, ali su ostale oko 10 odsto više nego na početku godine. Pšenica je u ponedeljak porasla za još 5,9 odsto u odnosu na cene na zatvaranju u petak.
"Sve to zajedno radi na stvaranju savršene oluje, nažalost, nedostatka zaliha hrane, naravno, ali i onda rastućih troškova obezbeđivanja da ljudi imaju tu hranu", rekao je za Glas Amerike Džordan Tig, privremeni direktor za analizu politike i izgradnju koalicije "Hleb za svet".
Tig je rekao da to nameće bolne izbore humanitarnim organizacijama, koje već racionališu hranu i novčanu pomoć koju pružaju potrebitim ljudima i porodicama širom sveta i sada su suočene sa potrebom da ih smanje.
"Porodice dobijaju manje hrane ili manje novca mesečno", rekao je Tig. "Ponekad smo čuli za mogućnost da određena područja uopšte ne dobiju pomoć, u službi drugih područja koja su u gorem položaju. … To su sve opcije koje su se desile poslednjih godina i izbori koji su sada verovatno na stolu".