Ukrajina u sredu obeležava šest meseci otkako je Rusija izvršila invaziju na tu zemlju u, kako je ruski predsednik Vladimir Putin nazvao "specijalnj vojnoj operaciji".
Ukrajina i zemlje koje je podržavaju optužuju Moskvu da vodi ničim izazvan agresorski rat sa ciljem da otme zemlju i izbriše ukrajinski nacionalni identitet.
Putin je rekao da je njegov cilj da razoruža zemlju kako bi preventivno osigurao sopstvenu bezbednost Rusije od širenja NATO-a i da je oslobodi od krajnje desnih nacionalista za koje je rekao da su pretili Rusiji.
Evo hronološkog pregleda događaja u političkoj istoriji Ukrajine otkako je stekla nezavisnost od Moskve 1991:
Ne propustite: SAD upozoravaju da Putin "pada" na sopstvenu retoriku1991: Lider sovjetske republike Ukrajine Leonid Kravčuk proglasio je nezavisnost od Moskve. Na referendumu i predsedničkim izborima, Ukrajinci velikom većinom podržavaju nezavisnost i biraju Kravčuka za predsednika. Zamenio ga je Leonid Kučma 1994. godine, kada je Ukrajina takođe pristala da se odrekne svog nuklearnog arsenala - trećeg po veličini na svetu, nasleđenog iz sovjetskih vremena - u zamenu za bezbednosne garancije zasnovane na poštovanju njene nezavisnosti i suvereniteta prema Budimpeštanskom memorandumu, koji su takođe potpisali Rusija, Sjedinjene Države i Velika Britanija.
2004: Proruski kandidat Viktor Janukovič proglašen je za predsednika, ali optužbe o lažiranju glasanja pokreću proteste u opkviru onoga što postaje poznato kao Narandžasta revolucija, što je primoralo da se izbori ponove. Za predsednika je izabran bivši prozapadni premijer Viktor Juščenko.
2005: Juščenko preuzima vlast uz obećanja da će odvesti Ukrajinu iz orbite Kremlja, ka NATO-u i Evropskoj uniji. On je imenovao bivšu šeficu energetske kompanije Juliju Timošenko za premijerku, ali je posle sukoba u prozapadnom taboru ona smenjena.
2010: Janukovič je pobedio Timošenko na predsedničkim izborima. Rusija i Ukrajina sklapaju sporazum o cenama gasa u zamenu za produženje zakupa crnomorskih luka za rusku mornaricu na ukrajinskom poluostrvu Krim.
2013: Janukovičeva vlada obustavlja pregovore o trgovini i pridruživanju sa EU u novembru i odlučuje da oživi ekonomske veze sa Moskvom, što je izazvalo višemesečne masovne skupove u Kijevu. Putin optužuje Zapad da podstiče i podržava proteste.
Ne propustite: Ko je Aleksandar Dugin, nacionalista čija je ćerka ubijena u eksploziji automobila2014: Protesti, uglavnom koncentrisani oko kijevskog trga Majdan, postaju nasilni. Desetine demonstranata su ubijene. U februaru parlament glasa za smenu Janukoviča koji beži. Za nekoliko dana naoružani ljudi zauzeli su parlament na Krimu i podigli rusku zastavu. Moskva anektira tu teritoriju posle referenduma 16. marta koji pokazuje ogromnu podršku Krima za priključenje Rusiji.
2014, april: Proruski separatisti u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa proglasili su nezavisnost. Borbe izbijaju i nastavljaju se sporadično do 2022. godine, uprkos čestim prekidima vatre.
2014, jun: Raketa je oborila putnički avion iznad istočne Ukrajine, na letu MH17 od Amsterdama do Kuala Lumpura, usmrtivši svih 298 ljudi u njemu. Istražitelji tragaju za oružjem korišćenim u Rusiji, koja negira umešanost.
2017: Predsednik Petro Porošenko, prozapadni milijarder, biznismen na vlasti od maja 2014, sklapa sporazum o pridruživanju sa EU o slobodnoj trgovini robom i uslugama. Ukrajinci takođe stiču pravo da putuju u EU bez viza.
2019: Bivši glumac i komičar Volodimir Zelenski pobedio je Porošenka na predsedničkim izborima u aprilu zbog obećanja da će se uhvatiti u koštac sa endemskom korupcijom i okončati rat u istočnoj Ukrajini. Njegova stranka Sluga naroda pobeđuje na julskim parlamentarnim izborima.
2021: Zelenski je u januaru apelovao na predsednika SAD Džoa Bajdena da pusti Ukrajinu u NATO. Rusija gomila trupe u blizini ukrajinskih granica tokom proleća radi, kako tvrdi, vežbi i obuke svojih snaga. Rusija u decembru iznosi detaljne bezbednosne zahteve, uključujući pravno obavezujuću garanciju da će NATO odustati od bilo kakve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini. Kao odgovor, NATO ponavlja posvećenost svojoj politici "otvorenih vrata", dok nudi "pragmatičnu" raspravu o bezbednosnim brigama Moskve.
2022: U televizijskom obraćanju 21. februara, Putin je rekao da je Ukrajina sastavni deo ruske istorije, da nikada nije imala istoriju istinske državnosti, da njome upravljaju strane sile i da ima marionetski režim. Putin potpisuje sporazume o priznavanju otcepljenih regiona na istoku Ukrajine kao nezavisnih i naređuje ruskim trupama da idu tamo. Zapad uvodi više ekonomskih sankcija Rusiji. 24. februara, Putin objavljuje rat u televizijskom obraćanju pre zore, a Rusija pokreće invaziju iz tri smera, gađajući ukrajinske snage i vazdušne baze raketama i artiljerijom i napadajući područja u gradovima. Dok desetine hiljada ljudi napušta svoje domove, Zelenski naređuje opštu mobilizaciju.