Ovakav rat u Ukrajini niko od analitičara nije predvideo, nemoguće je predvideti njegov dalji tok i kraj, a realno teška pozicija Srbije pred izbor koji mora da donese nije dugo održiva i posledica je dugogodišnje pogrešne politike, rekao je između ostalog penzionisani profesor Fakulteta društenih nauka Ivo Visković na tribini koju je organizovala Skupštine slobodne Srbije.
Govoreći o uzrocima rata u Ukrajini, za koji se složio da je "Putinov rat", Visković je rekao da Zapad nije primenio politiku kakva je "obećana" tadašnjem lideru SSSR-a Mihajlu Gorbačovu "da se NATO neće širiti na Istok".
"Ali, na Zapadu se to smatra... da se neće širiti tako što će NATO te zemlje preuzimati pod svoj uticaj. Dogodilo se da su te zemlje bežeći od SSSR i Rusije hrlile u NATO, smatrajući da će im to biti jedina garancija za njihovu nezavisnost i izbegavanje ruskog uticaja".
To se, pak, odigralo tako da se Rusija plaši da će NATO doći na njene granice.
Rekao je da niko nije očekivao spremost Vladimira Putina da najgrubljom silom obezbedi širenje svog uticaja. Rusko rukovodstvo očigledno je procenilo da "meka moć" - kroz koju vi sebe činite privlačnim drugim državama - nije nešto što je ostvarivo i da je u ruskom sistemu i politici ima malo čega što bi drugima bilo primamljivo.
"I krenuli su da koriste brutalnu silu. Ono što je greška je što su očekivali dosta brzi kraj Ukrajine", jer "Ukrajina važi za zemlju izuzetno korumpiranih političara... Međutim, došli smo u situaciju da se ruska vojska sada mora braniti, uprkos velike nadmoći u ljudstvu i naoružanju".
Visković je ocenio da se na ruskoj strani razmišlja i o uptrebi nuklearnog oružja.
"Kada ministar spoljnih poslova, oprezan kao (Sergej) Lavrov, izađe sa tezom da nije isključena upotreba nuklearnog oružja, mislim da to treba vrlo ozbiljno shvatiti i da to nije pretnja praznom puškom", rekao je Visković.
Visković kaže da je sukob doveo do nove vrste hladnog rata, koji sve više postaje "vrući rat". Ipak, predviđa da po svoj prilici neće doći do otvorenog sukoba zapadnih zemalja sa Rusijom, "ali se bojim da će još neke zemlje biti uvučene u taj konflikt, naročito Gruzija koja je itekako antiruski nastrojena, a Rusi je smatraju za sledeću tačku u prodoru NATO-a. I mislim da zato samo sa Ukrajinom može doći iz prerastanja klasičnog rata do rata u kom će biti korišćena sredstva masovnog uništenja, uključujući i taktičke nuklearne projektile".
"Brutalnost kojom se ruska vojska služi je nešto što je do sada bilo nezamislivo... Sad se događa ono što smo mislili da će se dogoditi ukrajinskoj vojsci - unutrašnji konflikti i dezorganizacija", kaže Visković podsećajući da je, prema podacima, do sada stradalo sedam ruskih generala i da to niko nije očekivao, odnosno da dalji razvoj niko ne može predvideti.
Prevrat u Moskvi malo verovatan
"Da li će vojno rukovodstvo imati snage da pokuša da zaustavi ovaj sukob koji ne ide u njihovu korist - ja nisam siguran. Bojim se da je zbog unutrašnjeg uređenja Rusije i njenog autokratskog uređenja... koje je dugo građeno, da su sposobni da spreče bilo kakav pokušaj vojnog puča i ako se vojska povuče iz ovog sukoba. Putin pokazuje karkateristike ne samo autokrate, nego i čoveka koji ulazi u vrlo rizične poduhvate", navodi Visković.
Podsetio je na ranije procene zvaničnika bezdnostnih službi Rusije da je za Putina karakteristično da potcenjuje protivnika i da je sposoban za veoma rizične poteze, što je "u ovom trenutku krajnje nepoželjno".
ARHIVA - Ruski tenk tokom vojne parade povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, u Moskvi, 9. maja 2022.
Visković je kao "nagore" procenio to što će sankcije Zapada uništiti u Rusiji ono što je za poslednjih 10-15 godina u Rusiji postignuto, ali i da se to vraća kao bumerang zemljama koje sankcije primenjuje preko energenata.
Složio se da je rat "Putinov hir" i njegova politika, ali i podsetio da među njegovim saradnicima nema "velikog vezira voleo da zameni vladara". Podsetio je i na zakon koji je donet u Rusiji prema kom se može otići na 15 godina u zatvor ako se kaže da se radi o nepravednom ratu, zbog čega ljudi ili napuštaju Rusiju, ili se mire sa situacijom.
Ipak je nagasio da ne misli da će unutrašnji sukob u Rusiji rešiti situaciju, već možda samo svest da se srlja u ekonomsku propast, budući da Rusija zavisi u velikoj meri od izvoza nafte i gasa i da na to Zapad računa. Zapad je spreman da podnese veliki ekonomski pad da se postigne politički cilj, ali nije siguran da je na to spremna i Rusija, kazao je.
S druge strane, ekonomska situacija u Rusiji nije loša kako se očekivalo, ali je pitanje koliko ovakvu situaciju može izdržati.
Srbija: "Kao magarac između dva plasta sena"
Govoreći o poziciji Srbije, Visković je podsetio na priču o magarcu koji nije mogao da se odluči kom stogu sena da priđe, pa je na kraju umro od gladi.
"Mi se već duže vreme nalazimo u toj poziciji. Ali bio bih nekorektan da kažem da je to posledica ličnih opredeljenja predsednika (Aleksandra) Vučića i ljudi oko njega", kazao je on i pojasnio da postoje objektivni činioci koji Srbiju sprečavaju da lako i nedvosmisleno donese odluku.
Nepridruživanje Zapadu Srbiju udaljava od EU i izlaže je velikim pritiscima. Sa druge strane, pridruživanje sankcijama EU značilo bi verovatno u neprijatan posao zbog nečeg "što je nenormalno - gotovo stopostotne zavisnosti od ruskog gasa i 60-oprocentne zavisnosti od ruske nafte. Bez energenata ne možete zamisliti normalan život u bilo kojoj zemlji", kazao je Visković i ocenio da je to ipak posledica dugogodišnje politike vođene uprkos upozorenjima stručnjaka da se mora izbeći zamka u kojoj se Srbija nalazi - da je energetski zavisna od Rusije, trgovinski u EU, a finansijski od Sjedinjenih Država i od Kine.
Ne propustite: Vučić: Pojačani pritisci na Srbiju posle Putinove izjave o Kosovu"Smatra se, u teoriji, da čim pređete 20-25 odsto u trgovini energentima ili nečim drugim sa nekom zemljom, vi postajete delimično zavisni, a da čim pređete 50 odsto postajete apsolutno zavisni. Ne znam kako se može nazvati stopostotna zavisnost. To je nešto sa čim se moramo suočiti i bojim se da neće biti lako rešivo. Pitanje je kako pristupiti jednoj strani, a nemati veoma loše posledice s druge strane", kazao je Visković.
Kupovina vremena - loša politika
Primetio je i neaktivnost opozicije koja ne pomaže da se donese "jedno opredeljenje".
"Ne mali broj stranaka se svrstava na rusku stranu", kazao je. "Dosta sam nesiguran u tome šta će se dogoditi i na unutrašnjem, i na međunarodnom planu da bi se zauzela jasna pozicija. Bojim se da i EU svojim potezima dovodi do toga da ljudi idu ka evroskepticizmu, ili čak evrofobije - straha ili besa prema EU. Političke parole koje se iznase teško da mogu zadovoljiti javno mnjenje".
Tome doprinose i poruke poput one predsednika Francuske Emanuela Makrona.
"Čini mi se da se kod nas i dalje pokušava kupiti vreme i da se razvojem događaja dođe do rešenja, ali to je loša politika. Vreme nam nije saveznik u ovom slučaju i bojim se da ćemo doći pod udar bilo jednih, bilo drugih. Što konflikt bude duže trajao naša situacija će biti teža... Sada smo došli u situaciju da jako skupo platimo svoju dosadašnju politiku, ako dosta brzo ne budemo imali jasan stav".
Ne propustite: Pogoršava se kriza u snabdevanju Evrope gasomIako je Srbija mala zemlja, situacija je takva da je njen potez sada simboličan i zato su obe strane zainteresovane za to kakav će biti. Posledice će biti značajne i "vrlo neprijatene" i po životni standard ljudi, i po politiku zemlje, zaljučio je Visković i izneo bojazan da u trenutku saopštavanja konačne odluke može doći i do sukoba u zemlji.
Visković je pozvao na podršku ljudima Ukrajine, ali i jasno stavljanje na stranu Ukrajine i osuđivanje onoga što radi ruska vojska.
Velika zavisnost od ruskih energenata
Govoreći o ekonomskoj krizi koja se, izazvana ratom u Ukrajini, nadovezuje na krizu koju je iza sebe ostavila pandemija kovida 19, profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić je rekao da je teško proceniti koliko je zemljama Evropske unije potrebno da sprovedu tranziciju od zavisnosti od ruskih energenata.
Na trgovinu Srbije sa Evropskom unijom odlazi 61 odsto ukupne razmene, dok na izvoz Srbije u Rusiju odlazi šest odsto, a na uvoz iz te zemlje 11 odsto. Blizu 70 odsto stranih direktnih investicija dolazi iz EU, dok iz Rusije dolazi 11 odsto.
Međutim, Srbija iz Rusije uvozi čak 80 odsto ukupne količine nafte i gasa.
"U ovu poziciju smo došli 2008. godine kada je potpisan energetski sporazum sa Rusijom", rekao je Radonić i podsetio da je sporazum predviđao izgradnju Južnog toka, koji je propao i kojeg je zamenio Turski tok. Uprkos najavama da će NIS biti privatizovan tenderom, on je ipak privatizovan diretknom nagodbom sa ruskim Gaspromom.
Ne propustite: Matić: Sa ovom vladajućom strankom medijska situacija u Srbiji se neće popravitiIstoričar Milivoj Bešlin podsetio je da se o ruskoj agresiji može govoriti u Beogradu, ali da će vas ako odete u druga mesta u Srbiji gledati čudno ako upotrebite taj termin, budući da mediji sa nacionalnom pokrivenošću, uključujući i javni servis, i dalje govore o "specijalnoj vojnoj operaciji", što je termin na kom insistira Rusija kada govori o ratu u Ukrajini.
"Po tome smo jedina evropska država", rekao je on.
Govoreći o odnosu Rusije prema Zapadnom Balkanu, Bešlin je taj region nazvao tradicionalno "rezevnim frontom" za Rusiju, na kom ona može da se odmerava sa zapadnim zemljama, bez velike ili bilo kakve cene po vlastite strateške i nacionalne interese.