Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je razgovor koji je u utorak vodio sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim bio iskren, otvoren, prijateljski i konstruktivan i da veruje da neće biti promene stava Ukrajine kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije.
"I Ukrajina želi da ima pravno čistu situaciju", kazao je Vučić u Atini novinarima iz Srbije nakon sastanka sa Zelenskim.
On je kazao da veruje da će Srbija nastaviti saradnju sa zemljom koja nikada ništa loše nije učinila protiv nje, niti je Srbija protiv Ukrajine.
Vučić je prethodno na Instagramu objavio da je sa Zelenskim razgovarao o svim važnim pitanjima, kako za Srbiju i Ukrajinu, tako i za ceo region i svet.
"Osvrnuli smo se na dešavanja u Ukrajini i na Kosovu i Metohiji, a ja sam još jednom istakao da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, što jasno i nedvosmisleno govorimo od početka sukoba", napisao je Vučić.
Volodimir Zelenski je rekao da je imao "otvorene, iskrene i plodonosne" razgovore sa Aleksandrom Vučićem.
Razgovor delegacija Srbije i Ukrajine, predvođenjih predsednicima dve zemlje Aleksadrom Vučićem i Volodimirom Zelenskim, u Atini, Grčka, 22. avgusta 2023. (Foto: FoNet, Instagram profil predsednika Srbije)
"Otvoren, iskren i plodonosan sastanak sa predsednikom Srbije", napisao je Zelenski na Tviteru.
"Dobar razgovor o poštovanju Povelje UN i nepovredivosti granica... O zajedničkoj budućnosti naših naroda u zajedničkom evropskom domu. O razvoju naših odnosa, to je u našem zajedničkom interesu", napisao je Zelenski.
Podsetimo, od početka potpune ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Vučić i Zelenski sastali su se neformalno i kratko razgovarali jednom, na marginama samita Evropske političke zajednice u Moldaviji 1. juna.
Vučić je nakon tog susreta kratko izjavio da su razgovarali o poštovanju teritorijalnog integriteta obe zemlje i da ne želi da iznosi druge detalje.
Vučić bilateralno i sa liderima regiona i EU
Vučić je prethodne večeri, posle neformalne večere u Atini povodom 20. godišnjice usvajanja Solunske deklaracije, imao bilateralne sastanke sa premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom.
"Sa prijateljem Dimitrom Kovačevskim. Srbija i Severna Makedonija su istinski prijateljske zemlje. Ako mene pitate, bratske. Nema i ne sme da bude nesporazuma među nama. Ništa ne tražimo od naše braće, jedino što nudimo je iskreno prijateljstvo", napisao je Vučić na Instagramu.
U drugoj poruci, objavio je i da je imao "dug i dobar razgovor sa starim prijateljem", Šarlom Mišelom.
Vučić se u utorak kasno prepodne sastao i sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem, što je na Instagramu kratko prokomentariao: "Veoma dobar razgovor sa Jakovom Milatovićem o napretku u odnosima između Srbije i Crne Gore".
Usledio je sastanak sa domaćinom, premijerom Grčke Kirjakosom Micotakisom, koji je Vučić takođe nazvao prijateljskim, navodeći da su sagovornici razmenili mišljenja o "sveukupnoj regionalnoj saradnji, globalnim pitanjima i odnosu Grčke prema situaciji na KiM".
"Naši grčki prijatelji su još jednom potvrdili da neće biti promene u zvaničnom stavu po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Nastavićemo da radimo na jačanju naše saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa", napisao je Vučić.
Govoreći o sastancima sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Šarl Mišelom, Vučić je naveo da su Fon der Lajen i Mišel ponovili značaj agende rasta.
"Evopska unija priprema za oktobar program rasta za zemlje Zapadnog Balkana", naglasio je Vučić i objasnio da je bilo reči o tome šta će države moći da urade da unaprede svoje ekonomske performanse.
On je rekao da očekuje osim različitih programa i subvencija, novčani priliv za zemlje Zapadnog Balkana.
Prema Vučićevim tvrdnjama, hrvatski premijer Andrej Plenković imao je ozbiljan, sistematičan i racionalan pristup budućim evropskim pitanjima.
U ponedeljak uveče, Micotakis je priredio neformalnu večeru za lidere Zapadnog Balkana i zvaničnike EU, na kojoj je bio i Zelenski.
Zajednička deklaracija: Balkan, Ukrajina i Moldavija da budu prihvaćeni u EU
Učesnici neformalnog sastanka visokih zvaničnika EU i lidera Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, zaključili su da je potrebno da se zaokruži vizija EU obogaćene Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom.
U zajedničkoj Deklaraciji navodi se da je naglašena potreba za obnovljenim i ponovo fokusiranim procesom proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do uspostavljenih uslova, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu grčke vlade, prenosi RTS.
"Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon samita u Solunu i u svetlu nove geopolitičke realnosti, vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i okvir. Ruska invazija na Ukrajinu je ključni momenat za Evropu, koja stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar EU", navodi se i ocenjuje da je ovo "kritičan trenutak" za bezbednost, mir i stabilnost evropskog kontinenta.
"Srušeni su zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidivom evropskom bezbednosnom poretku i ponovo smo svedoci ispoljavanja destruktivnih efekata revizionizma", navodi se u tekstu objavljenom na sajtu grčke vlade.
Ne propustite: Sofijska deklaracija: EU pojačava angažman na Zapadnom BalkanuU tekstu se naglašava "nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava".
"U našim današnjim razgovorima u Atini, izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da postavi principe mira u skladu sa Poveljom UN, u svojoj formuli mira. Takođe smo pozdravili napore Generalne skupštine UN da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini. Složili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine i druge zločine kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i svi odgovorni moraju odgovarati", navodi se u tekstu deklaracije, koji je preneo RTS.
U tekstu se podseća na Solunski samit pre 20. godina koji je proglasio da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. "Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta između naših naroda u ovim teškim vremenima".
Potpisnici su naglasili da da Zapadni Balkan, Ukrajina i Republika Moldavija, koje su geografski susedne državama članicama EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima."Kao strateško ulaganje za mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice", zaključuje se u tekstu zajedničke Deklaracije.
Na sastanku u Atini, na poziv grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa učestvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Grčke Kirijakos Micotakis, premijer Rumunije Jon-Marsel Čolaku, premijer Aljbin Kurti, premijerka Borjana Krišto, premijer Dimitar Kovačevski, ministar Nikolaj Denkov i premijer Hrvatske Andrej Plenković.
Prisutni su bili i prednik Evropskog saveta i predsednca Evropske komisije Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen, javio je RTS.
Vučić protiv sankcija Rusiji
Aleksandar Vučić izjavio je da se Srbija nije saglasila sa delom Deklaracije u kom se govori o primeni sankcija Rusiji.
"Mi ne možemo kao jedna zemlja da menjamo ono što čine veliki, ali smo uspeli da zamolimo i da izdejstvujemo da se one stvari, koje su protivne našoj politici, ne nađu u tekstu Deklaracije", kazao je Vučić u Atini novinarima iz Srbije nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Prema njegovim rečima, postoje stvari za koje Srbija nije spremna da se opredeli i ne može da se opredeli.
"Onoliko koliko je bilo moguće svoje smo interese zaštitili i produbili odnose sa nekim zemljama", istakao je Vučić.
U izveštaju su korišćeni neki materijali agencija FoNet i Asošijeted pres.