Američki predsednik Džo Bajden, predsednički kandidat Demokratske stranke 2024. i bivši predsednik Donald Tramp, koji se smatra vodećim kandidatom Republikanske partije, imaju veoma različite stavove o ključnim spoljnim i unutrašnjim pitanjima. Slede stavovi o ključnim pitanjima u spoljnoj politici.
Rusija i Ukrajina
Bajden podržava slanje vojne i humanitarne pomoći Ukrajini kao pomoć u borbi protiv Rusije, istovremeno upozoravajući da zapadne zemlje ne mogu da dozvole ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da pobedi. Do sada je Bajdenova administracija uvela sankcije protiv ruskih lica i preduzeća i poslala 75 milijardi dolara pomoći Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022.
Bajden je 7. marta 2024. rekao: „Putin maršira, napada Ukrajinu i seje haos širom Evrope i šire. Ako neko ovde misli da će se Putin zaustaviti na Ukrajini, uveravam vas, neće. Ali Ukrajina može da zaustavi Putina ako stanemo uz Ukrajinu i obezbedimo oružje koje joj je potrebno za odbranu. To je sve što Ukrajina traži. Oni ne traže američke vojnike."
Tramp je rekao da zemlje NATO-a ne plaćaju svoj deo pomoći Ukrajini i tvrdi da su Sjedinjene Države poslale više od drugih zemalja. Na februarskom mitingu, Tramp je naveo da je rekao neimenovanoj članici NATO-a da će ohrabriti Rusiju da radi šta god poželi bilo kojoj članici Alijanse koja ne ispunjava smernice za potrošnju na odbranu. U govoru 2023. u Nju Hempširu, Tramp je rekao: „Čim pobedim na predsedničkim izborima, rešiću užasni rat između Rusije i Ukrajine."
Tokom svog predsedničkog mandata, Tramp se suočio sa višestrukim optužbama za dosluh sa Rusijom, a Predstavnički dom SAD ga je opozvao 18. decembra 2019. zbog optužbi da je iskoristio američku pomoć Ukrajini u zamenu za informacije koje bi naštetile potencijalnom političkom rivalu Džou Bajdenu. Tramp je negirao te optužbe i kasnije ga je Senat SAD oslobodio.
Kina
Bajden je 7. marta rekao: „Imamo najbolju ekonomiju na svetu. Od kada sam došao na funkciju, naš BDP je porastao, naš trgovinski deficit sa Kinom je pao na najnižu tačku u poslednjih deset godina i mi se borimo protiv nepoštene ekonomske prakse Kine. Zalažemo se za mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza. Obnovio sam naše partnerstvo i saveze na Pacifiku. Indija, Australija, Japan, Južna Koreja, Pacifička ostrva. Uverio sam se da se najmodernije američke tehnologije ne mogu koristiti u Kini, bez dozvole da se njima trguje. Iskreno, sve ove teške stvari sa Kinom, mom prethodniku nije palo na pamet da uradi bilo šta od toga. Želim takmičenje sa Kinom, a ne sukob. Mi smo u jačoj poziciji da pobedimo u sukobu 21. veka protiv Kine nego bilo ko drugi, bilo kada."
Tokom svog predsedničkog mandata, Tramp je osudio pretnju koju predstavlja Komunistička partija Kine kao najznačajniji spoljnopolitički izazov ove generacije. On je rekao da je Kina odgovorna za pandemiju kovida i zbog okončanja politike „jedna zemlja, dve države“ u Hong Kongu.
U govoru u maju 2020. Tramp je rekao: „Sjedinjene Države žele otvoren i konstruktivan odnos sa Kinom, ali postizanje tog odnosa zahteva od nas da energično branimo naše nacionalne interese."
Tramp je na veb stranici svoje kampanje naveo: „Da bismo zaštitili našu zemlju, moramo da uvedemo nova agresivna ograničenja nad kineskim vlasništvom nad bilo kojom vitalnom infrastrukturom u Sjedinjenim Državama, energetskom, tehnološkom, telekomunikacijskom, poljoprivrednim zemljištem, prirodnim resursima, medicinskim sredstvima i drugim strateškim nacionalnim dobrima. Trebalo bi da zaustavimo sve buduće kineske kupovine u tim ključnim industrijama. Trebalo bi da započnemo proces prisiljavanja Kineza da prodaju bilo šta što ugrožava našu nacionalnu bezbednost".
Izrael i Palestina
Bajden kaže da Izrael ima pravo da goni Hamas, ali je upozorio Izrael da ne ubija palestinske civile. U martu je Bajden najavio izgradnju priobalne luke za isporuku pomoći Gazi.
Bajden je u Njujorku 9. marta 2024. rekao: „Nikada neću napustiti Izrael. Odbrana Izraela je i dalje od ključne važnosti, tako da nema crvene linije da prekinemo dostavu oružja. Postoje crvene linije koje ako pređu i oni nastave ... ne možete imati još 30.000 Palestinaca mrtvih kao posledicu progona, postoje drugi načini da se izborite, da se nosite sa traumom koju vam je naneo Hamas.”
Tramp je 2020. objavio mirovni plan za Bliski istok koji poziva na rešenje sa dve države koje bi Izraelu dalo kontrolu nad ujedinjenim Jerusalimom i zadržalo svoja naselja na Zapadnoj obali.
U intervjuu za izraelski list Hajom 25. marta 2024, Tramp je o sukobu rekao: „Ono što sam video 7. oktobra bila je jedna od najtužnijih stvari koje sam ikada video. Morate okončati vaš rat. Morate. Morate to da okončate. Siguran sam da ćete to učiniti. Moramo doći do mira, ne sme ovo da se dešava. Moram da kažem da Izrael mora da bude veoma oprezan, jer gubite mnogo u svetu, gubite mnogo podrške, morate da okončate ovo, morate da završite posao. Morate da postignete mir, da pređete na normalan život za Izrael."
Iran
Bajden je proveo više od dve godine pokušavajući da obnovi Zajednički sveobuhvatni plan akcije ili JCPOA, nuklearni sporazum o kojem je pregovarala Obamina administracija pre nego što ga je proglasio mrtvim. Bajdenova administracija pregovarala je prošle godine o oslobađanju pet američkih talaca u zamenu za odmrzavanje milijardi iranske imovine.
Bajden je u Vašingtonu 7. marta 2024. rekao: „Stvaranje stabilnosti na Bliskom istoku takođe znači obuzdavanje pretnje koju predstavlja Iran. Zato sam izgradio koaliciju od više od deset zemalja za odbranu međunarodne pomorske trgovine i slobode plovidbe u Crvenom moru. Naredio sam udare kako bih smanjio sposobnost Hutija i odbranio američke snage u regionu. Kao vrhovni komandant, neću oklevati da naredim dalje mere za zaštitu našeg naroda i našeg vojnog osoblja."
Među dostignućima na koje je Tramp najponosniji je povlačenje Sjedinjenih Država iz JCPOA. On je takođe odobrio napad u kojem je ubijen Kasim Sulejmani, komandant terorističkog ogranka iranske islamske revolucionarne garde ili IRGC, potez koji je nazvao najsmelijim delom svog mandata.
Severna Koreja
Bajdenova administracija je više puta izjavila da je otvorena za pregovore sa Severnom Korejom bez ikakvih preduslova, ali tek treba da ponudi bilo kakve podsticaje u vidu ekonomske pomoći kako bi ohrabrila severnokorejskog lidera Kim Džong Una da otvori pregovore. Bajden se sastao sa saveznicima u regionu i prošle godine je najavio novi sporazum o nuklearnom odvraćanju sa Južnom Korejom, koji bi omogućio da podmornice Sjedinjenih Država pristanu u južnokorejskim lukama.
Tokom svog predsedničkog mandata, Tramp se zalagao za potpunu, opipljivu i nepovratnu denuklearizaciju Severne Koreje, ali je na kraju razvio dobar lični odnos sa Džong Unom nakon više sastanaka. Njegova lična diplomatija nije rezultirala nikakvim sporazumima između dve zemlje.
Sakib Ui Islam iz Glasa Amerike doprineo je ovom izveštaju.