Roboti već preuzimaju poslove radnika ili manje obrazovanih Amerikanaca, ali veštačka inteligencija (AI) spremna je da uzdrma i tržište bolje plaćenih poslova za visokoobrazovane, što znači da nijedan radno sposobni Amerikanac neće ostati imun na uticaj nove tehnologije.
"Veštačku inteligenciju će koristiti isključivo visoko plaćeni i najbolje obrazovani radnici", kaže Mark Muro, viši naučni saradnik Instituta Brukings. On podseća da je automatizacija najčešće pogađala manje plaćene poslove, ali da će uskoro isti slučaj biti i u srednjoj klasi.
"Bilo je iznenađujuće koliko je jasno to iskočilo", ističe Muro.
Robot slaže kutije u skladištu Amazona u Njujorku, 5. februar 2019. (Foto: AFP)
Osnovna ideja sa AI bila je da se kompjuteri programiraju da obavljaju poslove koji bi inače zahtevali ljudsku inteligenciju, kao što su planiranje, učenje, zaključivanje i rešavanje problema. Muro i njegove kolege analizirali su koji poslovi će biti najugroženiji zbog veštačke inteligencije. Zaključak je da će bukvalno svaka profesija osetiti uticaj AI.
Međutim, da li će AI uticati na kvalifikovanije radnike na isti način na koji su roboti zamenili manje kvalifikovane - teško je predvideti. Veštačka inteligencija mogla bi da stvori potpuno nove vrste poslova i zanimanja za ljude.
“Ne možemo baš u ovom trenutku da kažemo da li će AI dovesti do propasti poslova ili će ići u njihovu korist. Može da se dogodi i jedno i drugo”, kaže Muro i dodaje:
“Možda to neće značiti ništa uznemirujuće. Možda će značiti da će ti radnici imati pristup vrlo moćnoj tehnologiji. Ali isto tako može da znači da će biti mnogo više promena u tim bolje plaćenim zanimanjima”.
Poslovi koje obavljaju ljudi sa diplomom četvorogodišnjeg univerziteta, koji su nekad bili uglavnom imuni na automatizaciju, mogli bi da pretrpe najteži udarac. Među njima su analtičari tržišnih istraživanja, direktori prodaje, programeri i inženjeri. Očekuje se da zanimanja koja se "umnogome oslanjanju na rad koji se obavlja šablonski ili predvidljivo” budu "posebno podložana uticaju veštačke inteligencije koji počiva na ogromnoj količini podataka”, navodi se u analizi.
“Svako će na neki način biti pogođen automatizacijom”, naglašava Muro.
“Stoga mislim da ovo otvara mogućnost za sve grupe u društvu da shvate potrebu da prepoznaju da su u svemu ovome zajedno… automatizacija će biti važan faktor u narednih 20 godina, tako da bolje radimo zajedno kako bismo osmilili bolja rešenja ili odgovore”.
Murova analiza pokazuje da radnici u proizvodnji, češće manjeg nivoa obrazovanja, čak neće biti toliko ugroženi kao radnici sa višim obrazovanjem. Naravno ovo nije prvi put da su američki radnici potencijalno ugroženi tehnologijom.
"Bilo je tehnologija koje su ranije uvođene, koje nisu dovele do gubitaka poslova", kaže Vilijam M. Rodžers III, profesor javne politike i glavni ekonomista Heldrih Centra za razvoj radne snage Univerziteta Ratgers.
On navodi da to ipak ne znači da ne treba da postoji spreman odgovor javnosti. Rodžers je jedan od autora istraživanja o tome kako roboti utiču na radnike i njihove plate.
"Moramo da se osiguramo i da napravimo bezbednosnu mrežu ili opcije koje bi pomogle ljudima čije poslove zamenjuje tehnologija", kaže Rodžers.
Izazov je, prema Murou, da se odredi na koji način ljudske veštine mogu da ostanu konkurentne.
"Koje to ljudske osobine mogu da ostanu otporne pred novim tehnologijama, i kako da pomognemo ljudima da nauče, da nađu nove poslove na koje treba da se priviknu, ili, ako ako izgube karijere zbog AI, kako da ih zaštitimo", pita Muro.