Rumunski ekstremno-desničarski kritičar NATO-a i liderka opozicione stranke desnog centra verovatno će se suočiti u drugom krugu predsedničkih izbora 8. decembra, pokazali su rezultati, u neočekivanom ishodu koji ugrožava čvrst proukrajinski stav Rumunije.
Sa 99,9 odsto prebrojanih glasova, radikalni desničar Kalin Georgesku (62) imao je 22,9 odsto, dok je kandidatkinja desnog centra Elena Laskoni bila druga sa 19,16 odsto.
Laskoni je izbila ispred levičarskog premijera Marsela Čolakua, koji je bio izraziti favorit za pobedu u prvom krugu, podstaknut snažnom podrškom rumunskih glasača koji žive u inostranstvu.
Elena Laskoni, kandidatkinja stranke Spasimo Rumuniju (USR) za predsednika razgovara sa medijima nakon zatvaranja biračkih mesta tokom predsedničkih izbora u Bukureštu, Rumunija, u nedelju, 24. novembra 2024. (AP Photo/Alekandru Dobre)
Predsednik Rumunije ima poluizvršnu ulogu koja osobi na to poziciji daje kontrolu nad potrošnjom za odbranu - što će verovatno biti teško pitanje jer je Bukurešt pod pritiskom da održi ciljeve potrošnje NATO-a tokom drugog mandata Donalda Trampa na mestu predsednika SAD, dok istovremeno pokušava da smanji veliki fiskalni deficit.
U nekim istraživanjima javnog mnjenja Georgesku je imao oko pet odsto glasova uoči izbora, nakon što se jedva pojavljivao u ranijim anketama.
Politički komentator Radu Magdin rekao je da je razlika između njegove jednocifrene popularnosti i nedeljnog rezultata bez presedana otkako je Rumunija odbacila komunizam 1989.
"Nikada u naše 34 godine demokratije nismo videli toliki porast u poređenju sa anketama", rekao je Magdin.
Kampanja se uglavnom fokusirala na rastuće troškove života, pri čemu Rumunija ima najveći udeo ljudi u EU koji su u opasnosti od siromaštva.
Čolaku se udvarao biračima obećavajući velikodušnu potrošnju i bez povećanja poreza, uprkos tome što Rumunija u izgledu ima najveći budžetski deficit Evropske unije od osam odsto, pružajući istovremeno osećaj sigurnosti u stabilnosti politike u vreme rata u susedstvu.
Nekada istaknuti član stranke ekstremnih desničara, Alijanse za ujedinjenje Rumuna, Georgesku je nazvao odbrambeni štit NATO-a od balističkih raketa u rumunskom gradu Deveselu "sramotom za diplomatiju".
On je rekao da severnoatlantski savez neće zaštititi nijednu od svojih članica ako ih napadne Rusija.
"Mi smo jaki i hrabri, mnogi od nas su glasali, još više će to učiniti u drugom krugu", rekao je Georgescu stojeći sam u nedelju uveče ispred stambene zgrade u blizini glavnog grada Bukurešta.
Laskoni, bivša novinarka, pridružila se Uniji Spasimo Rumuniju (USR) 2018. i postao šef stranke ove godine. Gradonačelnica u dva mandata, ona veruje u povećanje troškova za odbranu i pomoć Ukrajini.
Na granici rata
Rumunija deli granicu od 650 km sa Ukrajinom i otkako je Rusija napala Kijev 2022. godine, omogućila je izvoz miliona tona žita preko svoje crnomorske luke Konstanca i obezbedila vojnu pomoć, uključujući donaciju sistema PVO Patriot.
Sela na granici sa Ukrajinom su videla salvu dronova koji su povredili nacionalni vazdušni prostor, iako nije bilo izveštaja o žrtvama.
Ne propustite: Delovi ruskog drona pali na teritoriju Rumunije, članice NATO-aJedan politički komentator je rekao da se rusko mešanje da bi Georgeskuu dalo prednost na izborima ne može isključiti.
"Na osnovu Georgeskuovog stava prema Ukrajini i neslaganja između istraživanja javnog mnjenja i stvarnog rezultata, ne možemo isključiti to", rekao je Sergiu Miskoiu, profesor političkih nauka na Univerzitetu Babes-Boliai.
Odlazeći predsednik u dva mandata Klaus Johanis (65) učvrstio je snažan prozapadni stav Rumunije, ali je optužen da ne čini dovoljno u borbi protiv korupcije.
Nedeljni rezultati jedno su od najvećih iznenađenja na postkomunističkim izborima u Rumuniji, pošto su lideri dve najveće stranke, levičarskih socijaldemokrata i liberala desnog centra - koji su u koalicionoj vladi - eliminisani u prvom krugu.