Zajednička taktička vežba sa bojnim gađanjem raketnih jedinica PVO Vojske Srbije i Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije "Slovenski štit 2019" održava se na teritoriji Srbije.
Predsednik Aleksandar Vučić obišao je u petak Komandni centar vežbe, kao i ruske PVO sisteme postavljene na aerodromu u Batajnici, među kojima su i raketni sistemi S-400 i “Pancir“, koje su ruske snage dopremile za ovu priliku.
Analitičari koji se bave temom vojne bezbednosti potvrđuju da je Srbija ugovorila kupovinu sistema Pancir, i ocenjuju je kao dobru u ovom slučaju. Takođe se slažu da Srbija ne bi mogla da priušti kupovinu sistema S-400, što zbog nedostatka novca, a što zbog narušavanja nivoa snaga u regionu.
Ne propustite: Rusija poslala S-400 na vojnu vežbu u SrbijuPetar Vojinović, urednik "Tango siks" portala za Glas Amerike kaže da je potvrđena kupovina sistema Pancir - protivavionskog raketnog sistema srednjeg dometa koji brani trupe na terenu.
“Spojili su neku vrstu političke izjave i pravu vežbu od koje će naši raketaši sigurno imati koristi.Ovo je odlična kupovina i odlično oružje, ovaj sistem je evolucija sistema Tunguska. Kupovina je potvrđena iz više izvora, indirektno od strane predsednika države i više izvora do sada. Činjenica je da kada nešto platite, obuke kreću relativno odmah, naše obuke na tom sistemu su već počele”, kaže Vojinović.
Prema podacima dostupnim na internetu, sistem Pancir košta od 13 do 14,6 miliona dolara, u zavisnosti od verzije. Cena, naravno zavisi od količine raketa i vozila.
I Tomislav Đurin, penzionisani pukovnik vojno-obaveštajne službe,
ocenjuje da bi kupovina Pancira bio odličan potez, kao i da je vežba u Beogradu i slanje S-400 i Pancira jedna vrsta političke poruke.
“Nisu oni poslali čitav raketni sistem, jer je nemoguće da stane u jedan taj avion. Jer se sistem S-400 sastoji od 12 lansirnih vozila sa po četiri cevi, tri vrste radara na tri posebna vozila, komadnog vozila koje je centar za upravljanje tim sistemom, tehničkim vozilima koja služe za održavanje i popravku, kao i još jednim vozilom koje nosi antenski stub ogromne visine oko 40 metara. Verovatno su poslali komandni centar i jednu lansirni uređaj, možda i jedan od radara. On ima domete od 19 do 400 kilometara, a mi nemamo poligon za to, tako da neće učestvovati u vatrenom delu vežbe”, kaže Đurin u izjavi za Glas Amerike.
On podseća da je Vojska Srbije ove godine učestvovala u dve PVO vežbe sa NATO snagama na sistemu Patriot u Bugarskoj i Rumuniji, te smatra da je ovaj potez Rusije neka vrsta odgovora na to.
Kada se radi o transportu ovakvog tereta do Srbije, očito je da su ruski avioni morali da prelete zemlje članice NATO, a prema rečima Vojinovića, čini se da su iz Alijanse samo zažmurili na jedno oko i prećutno odobrili prelet.
“Sa druge strane spektra postoji preterana mistifikacija – kako je to Rusima dozvoljeno, da li su mogli, da li nisu. To je najjednostavnije bilo moguće pratiti iz kauča dnevne sobe, kako taj ogromni avion leti rutom koja je zaobilazila Ukrajinu, preko nekoliko NATO zemlja. Očigledno je da su oni znali za to, kao što se nije desilo do sada da NATO spreči neki transport, osim onih oklopnih vozila, “ kaže urednik specijalizovanog portala "Tango siks".
S-400 košta milijardu dolara
Prema ocenama sagovornika Glasa Amerike, nije izgledno da će Srbija kupiti sistem S-400 u skoroj budućnosti iz više razloga, dok je kupovina Pancira mnogo realniji potez.
“Nerealno je da očekujemo da mi kupimo S-400 kojim raspolažu Rusija, Belorusija i u upravo se završava isporuka Turskoj. Ovo je prilika da naši vojnici vežbaju malo na njemu, jer su oni skoro i bili na obuci na ovom sistemu. On košta oko 800 miliona dolara, sa transportom i svim ostalim oko milijardu. Bilo je razgovora o kupovini, ali nisu uspeli da se dogovore. Takvo sredstvo menja balans snaga u regionu”, objašnjava Đurin.
On dodaje da je sistem Pancir mnogo prihvatljiviji za Srbiju i potrebniji, a da će se tek na vežbi videti koliko tih vozila Pancir ima i kako se ona ponašaju na ovim prostorima.
“Ovaj sistem ima domet od 40 km, a sada postoji i nova verzija sa dometom od 50 km i to ne bi promenilo balans snaga, ali bi ojačalo protivvazdušnu odbranu Srbije. Možda bi bilo objektivnije da se kupi sistem BUK, jer mi već raspolažemo sistemom Kub,” objašnjava bivši pukovnik vojno-obaveštajne službe.
Đurin ocenjuje saradnju Srbije sa NATO, kao bolju u više segmenata, jer kako kaže "mi u NATO- u imamo i ambasadora i vojnog izaslanika, dok u ODKB imamo samo posmatrača koji povremeno odlazi i prati situaciju".
Rusija ovim potezom, celom tom vojnom vežbom, želi da pokaže da još ima nekih interesa ovde, kao i da ne odustaje od rivaliteta, navodi na kraju Đurin.