Američka senatorka Džin Šahin poručila je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike da dijeli zabrinutost američke ambasade zbog nove vladajuće strukture u Crnoj Gori i mogućnosti da "neko u Crnoj Gori podijeli sa ruskim predsjednikom šta se dešava u NATO-u".
Šahin, koja je nedavno boravila u posjeti Zapadnom Balkanu sa demokratskim kolegom Piterom Velčom, poručila je da je u regionu ipak najviše zabrinjavaju neriješeno pitanje odnosa Srbije i Kosova, te retorika lidera Republike Srpske Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini.
Demokratska senatorka iz Nju Hempšira i predsjedavajuća senatskog Pododbora za Evropu i regionalnu bezbjednosnu saradnju, ističe i da Kongres ima dovoljno kapaciteta da obraća pažnju na region, uprkos krizama na Bliskom istoku i u Ukrajini, i činjenici da Amerika ulazi u izbornu godinu.
Glas Amerike: Nedavno ste bili u posjeti Zapadnom Balkanu, poslije koje ste govorili o rastućim bezbjednosnim izazovima. Gdje vidite najveći bezbjednosni izazov, ako ne i prijetnju?
Šahin: Postoje dva izazova. Jedno su aktuelna pitanja između Kosova i Srbije. Znamo za upad na Kosovo koji se desio 24. septembra, kada su ubijeni kosovski policajac i troje Srba. Postoji realna zabrinutost oko te granice i kako ubuduće rešavati ta pitanja. Imala sam priliku da se sastanem i sa premijerom (Aljbinom) Kurtijem i sa predsjednicom (Vjosom) Osmani, da iskažem svoju zabrinutost zbog svega što se desilo i da izjavim saučešće. Takođe sam apelovala na premijera Kurtija da se vrati za pregovarački sto i da riješi pitanja sa Srbijom. Imala sam priliku da telefonom razgovaram i sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da i tu iskažem zabrinutost i apelujem da uradi isto – da se vrati pregovorima, jer je normalizacija odnosa dvije zemlje jedini način da razriješimo ta pitanja.
Your browser doesn’t support HTML5
Borelj: Bez dogovora Kosova i Srbije u Briselu
Veoma sam zabrinuta i zbog Bosne i Hercegovine i sve više zapaljive retorike gospodina (Milorada) Dodika koji govori o otcjepljenju Republike Srpske od ostatka BiH.
Glas Amerike: Kada je riječ o Srbiji i Kosovu, znamo da su se lideri vratili za pregovarački sto prošle nedelje i da ta runda dijaloga nije bila uspješna. Da li se dijalog pokazao neuspjelim i da li ističe vrijeme da se primijeni ono što je dogovoreno?
Šahin: Mislim da bi vrijeme moglo da ističe za priliku koja im je sada pružena. Znam da su Kosovo i Srbija rekli da im je u interesu da uđu u Evropsku uniju i postanu dio atlantske alijanse, zbog ekonomskih prilika koje se time otvaraju, a iskreno, i bezbjednosnih. Znamo da je (predsjednica Evropske komisije) Ursula fon der Lajen bila u regionu ove nedelje i da su tema razgovora bili ekonomski podsticaji za zemlje koje sprovode reforme, koje ih približavaju EU. Ta šansa možda neće biti tu beskonačno, ako uzmemo u obzir izazove s kojima se Evropa suočava – od rata u Ukrajini i ruske invazije na tu zemlju, izazova na Bliskom istoku i potencijalnih konfliktima u svijetu. EU se trudi da pomogne zemljama koje ne žele da budu autokratske, koje ne žele da podrže diktatora kao što je Vladimir Putin. Trudi se da im pomogne da napreduju ka demokratiji. Ali, ne mislim da će ta prilika zauvijek postojati. I nadam se da će Srbija i Kosovo moći da se dogovore i nađu način da žive zajedno. Razumijem da se možda neće međusobno priznati, ali da makar osiguraju da njihovi građani ne žive u sukobu, u strahu, da ne moraju da brinu, mislim da je to jako važno.
Glas Amerike: EU od Srbije traži de fakto priznanje Kosova, dok od Kosova traži da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom. Kako da se obje strane ohrabre, ili da se možda čak i pritisnu da to urade?
Šahin: Pa, mislim da je zbog toga važno što je Ursula fon der Lajen bila tamo, što smo senator Velč i ja otputovali tamo da iskažemo zabrinutost zbog svega što se događa, zašto je važno da od SAD i EU čuju da je to šansa za njih i da treba da rade na tome da prevaziđu razlike. Predlog koji se pred njima nalazi je onaj oko kojeg su se dogovorili, u okviru sporazuma iz Ohrida. I nadam se da razmišljaju kako da se tome vrate. Oni koji su odgovorni za dešavanja 24. Septembra (u Banjskoj) moraju da odgovaraju. I moramo da osiguramo da se to nikada više ne desi. Moramo da imamo sigurnu granicu. Nikome nije u interesu da ima ovakve konflikte na granici Srbije i Kosova.
Ne propustite: Ursula fon der Lajen u Prištini: Kosovo da formira ZSO, Srbija da prizna de fakto nezavisnost KosovaGlas Amerike: U okviru posjete regionu, bili ste i u Crnoj Gori gde je ove nedelje izabran predsjednik parlamenta poznat po svojim anti-NATO i proruskim stavovima. Koalicija, čiji je jedan od lidera - a koju SAD smatraju antizapadnom - dio je nove vladajuće strukture. Ambasada SAD je ponovo iskazala zabrinutost zbog toga i pozvala na oprez. Da li dijelite tu zabrinutost?
Šahin: Da, apsolutno. Ne razumijem kako neko može da gleda šta je Vladimir Putin uradio u Ukrajini, izvršio invaziju, ubija civile, uništava infrastrukturu – i to zato što je ta zemlja željela da bude dio EU i demokratije. Ne znam zašto bi bilo koja partija u Evropi mislila da je tamo njena budućnost.
Glas Amerike: Uzimajući u obzir da je Crna Gora članica NATO-a, koliko bi američka administracija trebalo da bude na oprezu u pogledu aktivnosti nove crnogorske vlade i parlamenta? Koliko treba Kongres da bude na oprezu?
Ne propustite: Američka ambasada o izboru nove crnogorske Vlade: Brinu stranke koje istorijski ne podržavaju zacrtane ciljeveŠahin: Mislim da bi trebalo da budemo na oprezu. I treba da im kažemo da njihova budućnost nije tamo. Veoma sam zabrinuta zbog toga šta bi neko u Crnoj Gori mogao da podeli sa Vladimirom Putinom nešto što se dešava u NATO-u, posebno imajući u vidu pokušaje Rusije da svrgne crnogorsku vladu. Neko bi pomislio da će to brinuti svaku političku partiju u zemlji.
Glas Amerike: Takođe ste pomenuli Bosnu i retoriku lidera RS Milorada Dodika, koja samo eskalira. Nedavno je rekao da bi Republika Srpska, Srbija i Crna Gora trebalo da se ujedine u jednu državu. Sankcije do sada nisu imale efekta na tu retoriku. Šta još može da se uradi? Na koje još načine administracija SAD i Kongres mogu da se suprostave toj retorici?
Šahin: Mislim da moramo da nastavimo da ohrabrujemo EU da takođe sankcioniše gospodina Dodika. Do sada su oklijevali da preduzmu taj korak. Mislim da i oni moraju da ga kazne, i to strogo. Kancelarija Visokog predstavnika treba i dalje da se bavi Dodikovim pokušajima da podrije Dejtonski sporazum. I sada, prvi put u poslednjih osam godina, vlada je brzo formirana i pokušava da riješi neka dugoročna pitanja u zemlji. I žalosno je što gospodin Dodik pokušava da to poništi.
Glas Amerike: Ove godine ste ponovo podnijeli zakonski prijedlog o Zapadnom Balkanu. Da li očekujete da napreduje ka usvajanju?
Šahin: Nadam se. To je predlog iza kojeg stoje obje stranke i predviđa mnoge stvari. Jedna od njih je i da sankcije postanu dio zakona. Do sada su bile predviđene uredbama i odnose se na korumpirane zvaničnike na Zapadnom Balkanu. Takođe predviđa tehničku pomoć u sprovođenju demokratskih reformi, a veliki dio se bavi i trgovinom i ekonomskim aktivnostima, što je veoma važno. A ima i dio koji predviđa podršku novim, mladim liderima na Zapadnom Balkanu. Na tom predlogu smo dugo radili. Rodžer Viker, republikanski senator koji je veoma zainteresovan za region, i ja smo radili na predlogu zakona kroz nekoliko kongresnih saziva. Dobili smo dosta povratnih reakcija iz regiona, Stejt departmenta i drugih agencija koje su radile u regionu, svi su iznijeli neke sugestije. Nadam se da smo napravili jedan sveobuhvatan pristup u rešavanju problema, tamo gdje možemo da pomognemo.
Ne propustite: Senator Velč o posjeti Balkanu: SAD da spriječe da tenzije postanu požar
Glas Amerike: Znamo da Amerika ulazi u izbornu godinu. Pomenuli ste i krize na Bliskom istoku, u Ukrajini. Da li će američki Kongres imati kapaciteta da se bavi i Zapadnim Balkanom ubuduće?
Šahin: Mislim da je ključno da to radimo, senator Velč i ja smo zato i putovali tamo, jer znamo da ima neriješnih pitanja. Ima zemalja koje žele da se pridruže EU. Čuli smo u Sjevernoj Makedoniji da zaista žele da se pridruže EU. Promijenili su i ime kako bi odgovorili na zabrinutosti iz Brisela. Članica su NATO-a i žele da nastave svoj put ka evroatlantskoj zajednici. I zaista im je potrebna podrška i potrebni su im saveznici. Mi smo bili tamo kako bismo im prenijeli da ima mnogo ljudi koji prate šta se dešava na Zapadnom Balkanu. Nekoliko senatora je veoma posvećeno regionu i želimo da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo ih podržali. I vjerujem da imamo dovoljno ljudi i dovoljno kapaciteta da uradimo sve to.