Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u utorak sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom, a kako je saopšteno - tražio je da počnu konsultacije o funkcionisanju Naftne industrije Srbije (NIS), posledicama koje bi sankcije SAD mogle da imaju na tu kompaniju i "pronalaženju najboljeg rešenja u obostranom interesu".
On je na Instagramu naveo da je u razgovoru s ambasadorom Bocan-Harčenkom u skladu s međuvladinim ugovorom između Srbije i Rusije zatražio od "ruskih prijatelja otpočinjanje konsultacija i održavanje brojnih sastanaka o funkcionisanju NIS-a u budućnosti i pronalaženju najboljeg rešenja u obostranom interesu i potrebama očuvanja partnerskih i prijateljskih odnosa Srbije i Rusije".
Predsednik Srbije je naveo da je sa ruskim ambasadorom razgovarao i o "svim drugim važnim bilateralnim pitanjima od interesa za Beograd i Moskvu".
Visoki zvaničnici Srbije i Rusije odvojeno su u utorak tražili da počnu konsultacije o daljem funkcionisanju Naftne industrije Srbije (NIS) posle uvođenja sankcija SAD toj kompaniji zbog ruskog vlasništva.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan Harčenkom (Fonet / Milica Vučković)
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je u Moskvi da je Rusija zatražila hitne konsultacije sa Srbijom povodom zahteva SAD da se ruski kapital povuče iz NIS-a.
"U kontaktu smo sa našim srpskim prijateljima, zatražili smo hitne konsultacije i nadamo se da ćemo dobiti odgovor u bliskoj budućnosti", rekao je Lavrov u na konferenciji za novinare o rezultatima ruske diplomatije u 2024.
Dodao je da "situacija zahteva hrabre odluke čak i sa pravne tačke gledišta", prenosi ruska državna novinska agencija Interfaks.
Ne propustite: NIS na spisku američkih sankcija Gaspromnjeftu i njegovim podružnicamaKancelarija za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC) objavila je u petak odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora - Surgunjeftu i Gazpromnjeftu i njihovim podružnicama, između ostalih i Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Odluku obrazlažu kao pokušaj smanjivanja prihoda Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini. Sankcije je u međuvremenu uvela i Velika Britanija.
Gazpromnjeft trenutno ima 50 odsto vlasništva u NIS-u, dok je 6,15 odsto vlasništva, zbog ranije uvedenih sankcija, prodao Gazpromu.
Zvaničnici Sjedinjenih Država uveravaju da neće biti ekonomskih posledica po Srbiju ako bude uklonjeno rusko vlasništvo iz kompanije NIS.
Vučić je ranije kazao da se američkim sankcijama od Srbije traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije i da to mora da bude završeno za 45 dana.
Ne propustite: Analitičari: Zašto sada američke sankcije NIS-u, kako će ih Srbija preživeti i šta su moguća rešenjaSrbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Gasprom njeft je u maju 2022. zbog najavljenih novih sankcija Evropske unije prodao šest odsto udela u vlasništvu Gaspromu, majci firmi koja još nije pod sankcijama evropskog bloka.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Poseduje više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i zemljama regiona – Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj.
Prerada sirove nafte obavlja se u Rafineriji nafte u Pančevu, koja posluje u sistemu NIS-a.