Ako ste poslednjih desetak godina odgledali bar nekoliko američkih akcionih filmova, velika je verovatnoća da je za muziku u nekom od njih bila nadležna Selena Arizanović, muzička direktorka filmske kuće "Solstis studioz" (Solstice Studios).
Kada su se, krajem leta, američki bioskopi otvorili posle duge pauze zbog pandemije, prvi veći holivudski film pušten u širu distribuciju bio je "Unhinged", triler sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi. Iza filma stoji kuća Solstice Studios a muzički supervizor je bila Selena Arizanović.
"Mene je momenat pandemije, kada su počeli da se zatvaraju studiji, zatekao u momentu kada sam počela produkciju na filmu 'Unhinged'. Bukvalno smo bili na početku rađenja i muzike i selekcije. Desilo se tako da je moj glavni kompozitor Dejv Bakli bio u Andori, planovi su bili da dođe u Los Anđeles, ali to više nije bilo moguće. Reditelj Derek Bord je bio u Los Anđelesu, ali živi u Virdžiniji, tako da je odluka bila da se vrati svojoj porodici. Sve u svemu, u trenutku započinjanja rada, mi smo bili na tri različita mesta na planeti", priča Arizanović za Glas Amerike.
Your browser doesn’t support HTML5
Filmska muzika se, u principu, radi u zatvorenim mračnim sobama i ljudi su sami sa sobom dok je rade, do trenutka dok ne treba da se snima, kaže Arizanović, ali u jednom trenutku se svi nađu na istom mestu.
"Tu je momenat kada se snima uživo, kada su tu i kompozitor i dirigent i reditelj, pa vide prvi put na velikom platnu ili osete tu živu muziku, i u poslednjem odluče da nešto promene... U situaciji sa pandemijom mi taj momenat nismo imali, tako da sam ja bila posebno obazriva i vodila računa da ništa ne bude prepušteno slučaju, da se svaka stvar promisli sto puta, i da svi budu zadovoljni donetim odlukama".
Uz neprekidnu komunikaciju reditelja, kompozitora, Arizanović i njenog tima, saundtrek je snimljen, postprodukcija završena, a film stigao do publike i ostvario dobar komercijalni uspeh u teškim okolnostima.
U Seleninoj biografiji bio je to samo još jedan u nizu akcionih blokbastera, na kojima je bila muzički supervizor za kuće Solstis i Milenijum (Millennium Media), među kojima su franšiza Olimp je pao, Helboj, Rambo 5 i Mafijaški telohranitelj.
Od klasične kompozicije do Holivuda
Karijera u Holivudu nije bila nešto o čemu je razmišljala dok je studirala kompoziciju u Americi.
Kao srednjoškolka, na osnovu jedne kompozicije koju je poslala, primljena je u poznati muzički kamp Interlohen u Mičigenu, u čijoj su istoriji mladim talentima mentori bili velikani kao što su Isak Perlman, Džimi Hit i Majls Dejvis, a muzički fakulteti "regrutovali" nove studente.
Arizanović je dobila tri stipendije, ali ipak odlučila da se vrati u Srbiju, i počne studije muzike u Beogradu. Međutim, godinu kasnije ipak rešava da se vrati u Ameriku, gde joj je Univerzitet Depou u Indijani čuvao stipendiju dve godine. Posle magistrature na Univerzitetu Nortvestern, počela je da radi u institucijama klasične muzike Linkoln centar i Karnegi hol u Njujorku.
"Studirala sam klasičnu kompoziciju i time sam se bavila sve do trenutka dok nisam upoznala čoveka koji je radio za 'Dizni' mnogo godina, i komponovao muziku za Diznijeve crtane filmove još od vremena samog Volta Diznija. On me je regrutovao, da tako kažem, dok sam radila u Linkoln centru i predložio mi da dođem u Los Anđeles, na program Univerziteta Južna Kalifornija (USC), koji jedan od najprestižnijih programa za filmsku i TV muziku. Prihvatila sam taj poziv, ostavila posao i život u Njujorku i došla u Los Anđeles da vidim kako to ide, da naučim što više mogu i oprobam se u tom svetu", priča Arizanović.
Danas, Selenin posao muzičke direktorke znači da je ona osoba koja predlaže kompozitora, pesme, mesto i način snimanja saundtdreka, i predlaže da li će se angažovati neki solista. Iza nje su na desetine filmskih ostvarenja, od kojih se posebno izdvaja jedan žanr - akcioni filmovi.
"U životu da mi je neko rekao da ću raditi na akcionim filmovima - smejala bih se. Ali, kada sam počela da se bavim filmskom muzikom i krenula da radim i kao kompozitor i muzički montažer i imala raznolike poslove, shvatila sam da je to u stvari moj forte, moja jača strana - akcioni filmovi, horor filmovi. Mislim da neću pogrešiti ako kažem da mnogi kompozitori koji su bar neko vreme bili u svetu ozbiljne muzike, imaju osećaj da je to žanr u kojem mogu da budu više eksperimentalni u svom izrazu".
Filmski kompozitori su i muzičari i dramaturzi i psiholozi, sa posebnim talentom da pišu muziku u najrazličitijim žanrovima - kaže Arizanović u čijoj su biografiji i brojne drame, komedije i art filmovi kao što su "Voleći Pabla", "Lavlejs" i "Venčanje godine".
"Komedija je veoma zahtevan posao, mnogo više nego bilo koji drugi žanr, jer morate da ostanete vrlo ozbiljni i dosledni i istiniti svakoj emociji, svakom performansu na platnu, da bi to bilo efektno".
Na pitanje da li može da izdvoji nekog omiljenog kompozitora ili film na kome je radila, Selena ističe da je svaki film poseban i da svakom projektu prilazi sa novim pogledom.
"Čak u franšizi 'Olimp je pao', imali smo određenu vrstu saundtreka za prva dva, a treći je bio drugačiji, jer su se prva dva odnosila na neku globalniju sliku glavnog junaka i njegove misije, a treći film je bio više interovertan, više se radilo o samom junaku i njegovoj ličnoj priči, tako da morate da se potpuno izmestite iz onoga što je došlo pre trećeg filma i krenete ispočetka.
'Voleći Pabla', 'Lavlejs' i 'Čak' su filmovi iz određene ere iz prošlosit, tako da se za te filmove obično prepustim tom periodu, i radim istraživanje, bukvalno kao i glumci kada pokušavaju da se stave u određeni kontekst u istorijskom momentu da bi prikazali neki lik. Tako i ja pokušam da se totalno prepustim nekom periodu, da samo slušam tu muziku, da se informišem koje su bile socijalne, političke okolnosti u tom momentu, da se tačno vidi koje su godine u pitanju. Odradim svoj domaći zadatak, da tako kažem, da vidim o čemu se radi, kakav je osećaj bio živeti tada, ne bih li pronašla neke interesantne zvuke iz tog perioda".
Snimanja u Beogradu
Početkom 2000-ih, pošto je videla da se filmska muzika snima u svim krajevima sveta, Selena je pokrenula snimanja u Beogradu, gde su dolazili umetnici kao što su Tajler Bejts, Pinar Toprak i Stiv Edvards.
"To su ljudi koji i danas rade filmove tipa Marvel, Džon Vik, neke stvari koje su vrhunske, a koji su eto imali priliku da rade sa našim muzičarima. Ja sam vrlo ponosna na taj momenat u mojoj karijeri i žao mi je što se on nije razvio u nešto dugotrajnije".
Selena Arizanović objašnjava da snimanje filmske muzike zahteva kontinuitet u radu muzičara kao i ulaganja u skupu, savremenu tehnologiju i iako se u Srbiji trenutno rade neki projekti, veruje da je postojala mogućnost da se to razvije na svetskom nivou.
"U to mora da se ulaže i to nije posao za jednu osobu, kao što sam laički verovala kada sam ušla u taj posao. Jednostavno, bio je potreban tim ljudi koji bi pogurao stvari napred. Ali, i dalje postoji potencijal da se u Beogradu napravi nešto interesantno, Beograd ima fantastične muzičare i tamo jednostavno treba volja".
Arizanović kaže da su ogroman uticaj na nju ostavili kompozitori uz koje je odrasla i koji su i danas zlatni standard filmske industrije kao što su Zoran Simjanović, Alfi Kabiljo i Vlatko Stefanovski.
Zbog brojnih obaveza, ne stiže da prati savremenu filmsku scenu na Balkanu koliko bi volela, ali su joj pažnju privukli neki autori.
"Definitivno Duke Bojadžiev, tandem iz Hrvatske Jura Feri i Pavle Mikoljević, interesantna muzika, hrabra muzika za film, veoma slobodna na jedan način, a na drugi - sledi formu po pravilima, i nekim emotivnim crtama koje su mi se svidele. Sviđa mi se sve u filmovima Srdana Golubovića mada on radi sa kompozitorom iz Nemačke Mariom Šnajderom. Tu se vidi i čuje simbioza reditelja i kompozitora, vidi se i čuje da slično dišu što se tiče dramaturgije i psihologije njegovih filmova, eto to je nešto što je kod mene izazvalo interesovanje".
Što se tiče poznatih umetnika iz bivše Jugoslavije koji su takođe završili u Holivudu, Arizanović kaže da im se ponekad ukrste putevi - ali samo u filmskoj špici.
"Kada pominjete Radeta Šerbedžiju, bilo je dva, tri filma na kojima sam i ja radila, ali pošto je on snimio film i otišao na drugi projekat, ja sam došla na kraju tog filma, tako da smo se praktično ukrstili samo na platnu, ali ne i u pravom životu", smeje se Selena.
A u Holivudu, novi filmski projekat na kome radi je drama „Džo Bel“ zasnovana na istinitoj priči, sa Markom Valbergom u glavnoj ulozi.
"To će biti film koji će, nadamo se, imati prođu u sezoni dodele filmskih nagrada, uključujući i muziku. Upravo smo završili snimanje glavne pesme za film, ne mogu da kažem još koji je izvođač u pitanju, ali pesma je napisana od strane Dajen Voren, koja je bila nominovana za Oskara 11 puta".
Sama sezona dodele prestižnih nagrada biće pomerena zbog pandemije.
"Izgleda je ovaj jesenji talas pandemije još jači nego što je iko mogao da pretpostavi. Međutim, filmovi koji su uspeli da se završe i u situaciji pandemije ipak neće ostati nezapaženi. Naš plan je da film izađe u februaru i da vidimo šta će biti moguće da se uradi sa njim, u smislu distribucije, ili ćemo morati da imamo neku hibridnu distribuciju, i digitalno i u bioskopima koji to dozvoljavaju. Sve u svemu, u ovoj situaciji svaki studio - mali, srednji, veliki, svi moraju da budu ekstremno fleksibilni i urade maksimalno što mogu".
U međuvremenu, industrija u kojoj radi Selena Arizanović razmatra ključno pitanje - šta će biti posle pandemije..
"Veliko je pitanje da li će se ljudi vratiti u bioskope. Moje lično mišljenje je da smo mi, kao ljudski rod, zainteresovani za takvu vrstu zabave. Mi volimo da sedimo u različitim prostorijama pred ogromnim platnom i delimo svoje emocije sa gomilom nepoznatih ljudi. Volimo da idemo u ogromne arene i delimo svoje tapšanje i skakanje sa gomilom drugih ljudi, jer je to neko odobravanje da ono što mi osećamo osećaju i drugi, da nismo sami. Ovo je sada neki period koji jednostavno treba preživeti i izdržati dok stvari ne krenu da se vraćaju u neki bolji, regularni tok, u neku arenu gde treba gledati fantastične filmove, slušati odličnu muziku, pevati pesmu koju svi znaju sa hiljadama ljudi. Zum to - jednostavno nije. Bilo koja druga platforma to nije".
"Pitanje je kakva će biti pravila, kako će se stvari otvarati kada vakcina postane deo našeg života, ali po mom mišljenju, kada sve bude počelo da se otvara, ljudi će pohrliti", zaključuje Selena Arizanović, muzička direktorka kuće "Solstis studioz", koja je pre više od 25 godina, u vreme dok je bila studenktinja, svoj prvi intervju dala - za Glas Amerike.