Pismo Vučiću i Brnabić: Međunarodne organizacije traže prekid pretnji KRIK-u i drugim nezavisnim medijima

VAŠINGTON/BEČ — 

Međunarodni institut za štampu (IPI) i devet organizacija usredređenih na slobodu medija obratili su se najvišim državnim zvaničnicima Srbije, predsedniku Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić izražavajući, kako je saopšteno, ozbiljnu zabrinutost zbog izostanka odlučne reakcije vlasti povodom kampanje blaćenja kojoj je izložen nezavisni medij - Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).

“Tiha reakcija čelnika vlasti ubrzala je odluku da se četiri od devet članova Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara povuku, dovodeći u pitanje poverenje u to telo”, navedeno je u saopštenju organizacija okupljenih pod nazivom Brzi odgovor za slobodu medija (The Media Freedom Rapid Response).

Vlasti Srbije se u pismu pozivaju da preduzmu potrebne korake kako bi se zaustavile aktuelne pretnje protiv KRIK-a i drugih nezavisnih medija u Srbiji.

“Kao i da taktika diskreditovanja i pretnji bude kažnjena svim dostupnim institucionalnim sredstvima. Sada je to potrebnije nego ikada ranije – imajući u vidu istupanje članova radne grupe za bezbednost novinara zbog očigledne nespremnosti države da se angažuje u vezi sa tom pretnjom”, navedeno je u pismu upućenom Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić.

Ne propustite: Kritike međunarodnih posmatrača zbog povezivanja KRIK-a sa organizovanim kriminalom

Istaknuto je i da su potpisnice obraćanja državnim zvaničnicima Srbije prethodno osudile kampanju blaćenja i zatražile reakciju da situacija ne bi dodatno eskalirala.

“Istakli smo rizike koje objave neosnovanih optužbi o navodnim vezama KRIK-a sa kriminalcima predstavljaju po tu organizaciju, kao i da provladini mediji ne bi trebalo da služe daljoj polarizaciji ili targetiranju nezavisnih medija”, ukazano je u pismu.

Takođe, navedeno je i da su, umesto nedvosmislene odbrane novinara, predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke nastavili da ih napadaju. To, kako je podvučeno, ima značajne implikacije na posvećenost Vlade Srbije slobodi medija i zaštiti ugroženih novinara i medijskih radnika.

“Pozivamo vlasti Srbije da u saradnji sa novinarima i medijskim radnicima, novinarskim udruženjima, sindikatima i civilnim društvom ispune obaveze u smislu pospešivanja bezbednosti novinara, medijskih radnika i medijskih kuća. To podrazumeva punu osudu kampanje blaćenja KRIK-a i drugih nezavisnih medija u Srbiji i preduzimanje neophodnih koraka u zaustavljanju i kažnjavanju diskreditacija i pretnji svim dostupnim institucionalnim sredstvima”, istaknuto je u pismu koje je, osim Vučiću i Brnabić, poslato i zvaničnicima Evropske komisije (EK), Evropskog parlamenta (EP), Saveta Evrope (SE), Ujedinjenih nacija (UN)i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Ne propustite: Vučićeva osuda napada na KRIK i CRTU „papirnato izvinjenje koje suštinski ne znači ništa“

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i drugi nezavisni ili istraživački mediji, kao i nevladine organizacije poput Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), još jednom u nizu našli su se na meti provladinih tabloidnih medija i političkih činilaca vladajuće koalicije, predvođenih Srpskom naprednom strankom, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, početkom marta kada je obelodanjeno hapšenje članova kriminalnog klana zbog sumnje da su počinili najteža krivična dela, uključujući i brutalna ubistva.

Tada je nekoliko prorežimskih tabloida objavilo navode da su novinari istraživačkog portala KRIK, koji dugo pišu o kriminalnoj grupi Veljka Belivuka, povezani sa njegovim klanom.

Nakon toga usledilo je i iznošenje neosnovanih tvrdnji o nevladinoj organizaciji CRTA – čiji je delokrug rada usmeren na razvoj demokratske kulture i građanskog aktivizma.

Kulminaciju takvog narativa predstavljaju tvrdnje koje je Aleksandar Martinović, poslanik iz redova SNS-a, izneo nedavno u nacionalnom parlamentu Srbije – najvišem državnom predstavničkom telu, o čelnicima KRIK-a i CRTA-e.

„Dobijaju novac iz inostranstva, jednim delom ga ovde troše, ono što ne uspeju da potroše na skupocene automobile, stanove, odela, mobilne telefone, lažne projekte koji nikada nisu napravljeni, onda taj novac iznose u inostranstvo. To nisu nevladine organizacije, to su, u stvari, da se ne lažemo i da govorimo otvoreno ljudski, a ne ptičijim jezikom – to su kriminalna udruženja“, poručio je Martinović.

Predsednik Srbije se, u deklarativnom smislu, stavio u zaštitu Mreže za istraživanje krinimala i korupcije (KRIK) – zatraživši od, kako je rekao, svih u vlasti da poštuju novinare tog medija.

„Kažite im – izmišljate, ne govoriti istinu, licemerni ste, ali niko nema pravo da novinarima preti“, izjavio je Aleksandar Vučić prethodne sedmice.

Ne propustite: Novinari, aktivisti i javne ličnosti u Srbiji na meti lažnih prismotra i istraga

Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja, pozvala je, kako se izrazila, sve učesnike u javnom životu da se suzdrže od pritisaka na medije.

„Retorika koja je ovih dana upućivana novinarima nije primerena ozbiljnim akterima političke scene“, prenelo je u saopštenju to ministarstvo – ne pomenuvši konkretno nijedan medij ili organizaciju koja se poslednjih nedelja našla na meti provladinih tabloida ili poslanika vladajuće većine.

Tokom poslednjih nekoliko godina Srbija, prema kriterijumima međunarodnih posmatrača, konstantno nazaduje u smislu političkih prava, građanskih i medijskih sloboda. Prema poslednjem izveštaju nevladine organizacije Fridom haus “Sloboda u svetu 2020” nazadovala je za još dva poena i nalazi se rangu sa Maldivima, Mozambikom, Nauruom i Komorima.

Ne propustite: Fridom haus: Srbija i SAD među državama sa najvećim padom prava i sloboda

Prema nekoliko različitih izveštaja iste organizacije Srbija spada u kategoriju delimično slobodnih zemalja, kao i hibridnih režima.