Pobunjenici koji su zbacili predsednika Bašara al-Asada i sada vladaju Sirijom imenovali su privremenog šefa vlade koji će upravljati zemljom do 1. marta. Kako je saopšteno, Mohamed al-Bašir je novi premijer Sirije. On je na Telegram nalogu državne televizije saopštio da mu je generalna komanda poverila zadatak da "vodi prelaznu vladu do 1. marta."
Al-Bašir je u prvom intervjuu od kako je imenovan za privremenog premijera, za Al Džaziru, rekao da je sada vreme za "stabilnost i mir" u zemlji.
Asad je pobegao iz Sirije kada su pobunjenici, koje predvode islamisti, upali u prestonicu Damask u nedelju, čime je okončano pet decenija brutalne uprave Asadove porodice. Zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Rjabkov rekao je za NBC njuz da je Asad prebačen u Rusiju "na veoma bezbedan" način.
Abu Mohamed al-Golani, islamistički lider koji je predvodio ofanzivu u kojoj je zbačen Asad, najavio je razgovore o prenosu vlasti i obećao da će visoki zvaničnici odgovorni za mučenja i ratne zločine odgovarati pred sudom.
Golani je u utorak pokušao da ublaži strahovanja u pogledu budućeg upravljanja Sirijom i za britanski Skaj njuz poručio da je Sirija "iscrpljena" ratom i da neće ulaziti u novi.
"Sirija će biti obnovljena...Zemlja se kreće ka razvoju i rekonstrukciji. Ide ka stabilnosti. Ljudi su iscrpljeni od rata. Naša zemlja nije spremna za još jedan i neće ulaziti u još jedan", rekao je al-Golani.
Njegova grupa, Hajat Tahrir al-Šam ima korene u sirijskom ogranku Al kaide i mnoge zapadne vlade je označavaju terorističkom organizacijom, iako je njena retorika poslednjih godina bila više umerena.
Ko je Mohamad al-Bašir, pobunjenik i novi premijer Sirije?
Mohamed Bašir drži konferenciju za novinare u Idlibu, u pobunjeničkom delu Sirije 28. novembra 2024. (Foto: AFP/Omar Haj Kadour)
Kao lider "Vlade spasa" u Idlibu u Siriji, Mohamad al-Bašir je nastojao da uspostavi red u poslednjem velikom bastionu oružanog otpora dugogodišnjem lideru Bašaru al-Asadu.
Sada, diplomirani inženjer u svojim ranim 40-tim, biće lider nacionalne vlade i upravljaće zemljom podeljenom i razorenom posle 13 godina rata, nastojeći da je ujedini u njenom tradicionalnom sedištu vlasti, Damasku.
Bašir je rođen 1983. u Džabal al-Zaviji u provinciji Idlib, području kojim su proteklih godina uglavnom upravljale islamistička grupa Hajat Tahrir al-Šam i sa njom povezane frakcije koje su bile manje uticajne.
Studirao je elektrotehniku na univerzitetu u Alepu i islamsko i građansko pravo na univerzitetu u Idlibu, navodi se u njegovoj biografiji, a svojevremeno je radio za državnu gasnu kompaniju Sirije.
Od januara je bio šef "Vlade spasa" pobunjeničke administracije, a prethodno je bio njen "ministar za razvoj".
"Vlada spasa", sa svojim ministrima, sekretarijatima, i zakonodavnim i bezbednosnim institucijama, formirana je u Idlibu 2017. da pomogne ljudima u pobunjeničkikm delovima Sirije koji su bili odsečeni od vladinih usluga. Pobunjenička vlada je zatim počela da šalje pomoć Alepu, prvom velikom gradu koji su pobunjenici osvojili posle munjevite ofanzive 27. novembra.
Međutim, upravljanje pobunjeničkim regionom od oko pet miliona ljudi je veoma drugačiji zadatak od uloge premijera zemlje u kojoj postoje duboke podele a mnogi žive u siromaštvu. Osim podela među pobunjenicima, druge grupe se takođe bore za kontrolu nad bivšim vladinim uporištima.
Izaslanik UN za Siriju rekao je da grupe koje su primorale Asada na bekstvo moraju da svoje "dobre poruke" pretvore u dela, na terenu.
"Uputili su poruke jedinstva i inkluzivnosti", rekao je Gir Pedersen, dodajući da su u Alepu i Hami "takođe viđene ohrabrujuće stvari na terenu".
Međutim, "ono što naravno ne želimo da vidimo jeste dobra saopštenja i to što sada, na početku, viđamo na terenu, ne bude praćeno u praksi narednih dana i nedelja", istakao je predstavnik Ujedinjenih nacija.
U sirijskoj prestonici, banke su ponovo otvorene prvi put posle smene Asada. Prodavnice takođe ponovo rade, saobraćaj se vraća na puteve a čistači čiste ulice. Broj naoružanih ljudi na ulicama je primetno smanjen. Dva izvora bliska pobunjenicima navode da je njihova komanda naredila borcima da se povuku iz gradova, a da tamo budu raspoređeni policija i interne snage bezbednosti povezane sa glavnom pobunjeničkom grupom Hajat Tahrir al-Šams (HTS).
Američki vojnici "ostaju u Siriji"
Američki državni sekretar Entoni Blinken poručio je da Vašington u potpunosti podržava proces političke tranzicije u Siriji i da želi da on vodi ka "inkluzivnoj, nesektaškoj vladi".
Proces mora da spreči da se Sirija koristi kao bazu za terorizam i da se osigura da sve zalihe hemijskog ili biološkog oružja budu uništene na bezbedan način, saopštio je najviši američki diplomata.
Američki vojnici ostaće u Siriji posle pada Bašara al-Asada u okviru antiterorističke misije čiji je cilj uništenje pripadnika Islamske države, izjavio je Džon Fajner, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost na Rojtersovoj konferenciji NEXT u Njujorku. "Ti vojnici su tu zbog veoma konkretnog i važnog razloga, a ne kao neki adut u pregovorima", istakao je Fajner.
Izrael: Uništene sirijske zalihe strateškog oružja
Dok se život u Siriji normalizuje, izraelski avioni bombardovali su vojne baze nakon što su izraelske trupe zauzele pograničnu "tampon zonu" posle kolapsa vlade Bašara al-Assada. Izrael je demantovao navode da njegove trupe napreduju ka Damasku, ali je saopštio da je uništena sirijska mornarica.
Egipat, Jordan i Sirija kritikovali su upad Izraela, optužujući ga da koristi haotičnu situaciju posle smene predsednika Asada, i da krši međunarodno pravo. Tampon zona je uspostavljena posle rata na Bliskom istoku 1973.
Izrael tvrdi da je taj potez privremen i preduzet da bi se sprečili prekogranični napadi posle povlačenja sirijskih vojnika. Međutim izaslanik UN Gir Pedersen izjavio je u utorak da svetska organizacija i dalje vidi izraelsko kretanje i bombardovanje sirijske teritorije. "To mora da prestane", poručio je.
Sirijac prolazi pored spaljenog vojnog vozila na mestu izraelskog vazdušnog udara čija su meta bile isporuke oružja koje je pripadalo snagama sirijske vlade, u severoistočnoj Siriji, 10. decembra 2024. (Foto: AFP)
Izraelska vojska potvrdila je da su njeni avioni izvršili više od 350 vazdušnih udara na mete među kojima su vojni aerodromi, fabrike oružja, borbeni avioni i projktili. Pored toga, bombardovane su lokacije sirijske mornarice u lukama Al-Bajda i Latakija gde je bilo usidreno 15 sirijskih brodova.
Izraelski zvaničnici kažu da je cilj vazdušnih udara da se uništi strateško oružje i vojna infrastruktura kako bi se sprečilo da ih upotrebe pobunjeničke grupe koje su pobedile Asada, od kojih su neki proistekli iz pokreta povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom.
"Nemamo nameru da se mešamo u unutrašnja pitanja Sirije, ali očigledno nameravamo da uradimo sve što je potrebno da osiguramo svoju bezbednost", rekao je premijer Benjamin Netanjahu.
Američki zvaničnici su u tesnom kontaktu i sa sirijskim opozicionim grupama i izraelskim zvaničnicima, saopštio je u utorak portparol Bele kuće Džon Kirbi.
On je rekao da predsednik Džo Bajden stalno dobija brifinge od svog tima za nacionalnu bezbednost, kao i da američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven putuje u Izrael u sredu. Naveo je da SAD nisu uključene u bilo koje izraelske opperacije u Siriji, kao i da je Izrael jasno rekao da su u pitanju "privremene mere da bi zaštitio sopstvenu bezbednost."
Your browser doesn’t support HTML5
Sirija nakon pada Asada
Za to vreme, turska obaveštajna agencija uništila je 12 kamiona natovarenih projektilima i teškim naoružanjem, dva tenka i zalihe municije koje je transportovala kurdska paravojna grupa Jedinice za narodnu odbranu (YPG), naveli su turski bezbednosni izbori u sredu.
Izvor je za agenciju Rojters rekao da je vojna oprema ostala napuštena kada su snage predsednika Bašara al-Asada napustile područje Kamišli na severoistoku Sirije.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je milion Sirijaca raseljeno od početka pobunjeničke ofanzive. Šef SZOO Tedros Adanom Gebrejesus rekao je novinarima u Ženevi da uspostavljanje prelazne vlade u Damasku "pruža novu nadu u zemlji koja je pretrpela toliko toga".
Posle pada Asadove vlade, porodice desetina hiljada ljudi koji su držani u zatvorima njegovih bezbednosnih službi počele su grozničavu potragu za svojim rođacima. Kako su pobunjenici napredovali ka Damasku, oslobodili su hiljade zatvorenika, ali je sudbina mnogo većeg broja ljudi i dalje nepoznata.
Spasioci u Siriji, takozvani "Beli šlemovi", u utorak su pozvali Rusiju da izvrši pritisak na bivšeg predsednika Asada da im dostavi mape tajnih zatvora i spisak pritvorenih, dok su u trci sa vremenom da oslobode zatvorenike. Spasioci kažu da su poslali zahtev Ujedinjenim nacijama preko međunarodnog medijatora da bi zatražili od Rusije da izvrši pritisak na Asada.