Američki predsednik Džo Bajden zaključio je samit sa 50 afričkih lidera naglašavajući duboku posvećenost njegove administracije Africi, pozivajući lidere kontinenta da poštuju volju svojih naroda i rekavši da bi mogao doći u posetu.
Samit američko-afričkih lidera završen je u četvrtak uz reči ljubaznosti i najavu američkih obaveza u vrednosti od 55 milijardi dolara.
"Kao što sam rekao nekima od vas — pozvali ste me u svoje zemlje", rekao je Bajden. "Rekao sam: 'Pazi šta želiš, jer bih mogao da se pojavim'. Siromašni rođaci se uvek pojave. Bogati se nikad ne pojavljuju. Siromašni dolaze i jedu vašu hranu i ostaju duže nego što bi trebalo. Pa, radujem se što ću mnoge od vas videti u vašim domovinama".
Bajden nije izneo detalje o mogućem putovanju.
To je bila neobična šala lidera najbogatije nacije na svetu, koji je veći deo dana u sredu proveo najavljujući planove SAD da isporuče 55 milijardi dolara pomoći kontinentu koji se bori sa nesigurnošću u obezbeđivanju hrane, nejednakošću i bolnim nasleđem kolonijalizma.
Ostavljajući šalu na stranu, američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama rekla je za Glas Amerike da bi predsednička poseta imala veliki uticaj.
"Ovo će biti prilika za ljude u Africi — iz bilo koje zemlje, ako predsednik odluči da dođe u takvu posetu — da czaista vide našu posvećenost njima", rekla je Linda Tomas-Grinfild, koja je govorila za Glas Amerike na marginama samita.
Mnoge vrste diplomatije
Ovi veliki gestovi i obećanja u suprotnosti su sa tišom diplomatijom koja se dešavala na samitu i koja je uključivala posebne razgovore između državnog sekretara SAD Entonija Blinkena i lidera Etiopije i Konga — dve zemlje u aktivnim sukobima. U razgovorima sa premijerom Etiopije, SAD su pozvale"na ubrzanu primenu" nedavnog mirovnog sporazuma i "pristup međunarodnih posmatrača za ljudska prava područjima sukoba", saopštio je Stejt department.
Blinken se sastao i sa predstavnicima stabilnog zapadnoafričkog saveznika SAD Senegala, čiji je predsednik predsedavajući Afričke unije, kao i sa predsednikom Angole koja je energetski gigant južne Afrike.
Sekretarka SAD za finansije Dženet Jelen pozdravlja predsednika Senegala Makija Sala pre sastanka tokom samita SAD-Afrika, u Valter I. Vašington centru za kovencije u Vašingtonu, 15. decembra 2022.
Analitičari kažu da SAD pokušavaju da sarađuju sa nizom afričkih partnera - bez obzira na njihove rezultate i postupke - na pitanjima u kojima mogu pronaći zajednički jezik.
"Mislim da ono što Vašington pokušava da uradi jeste da diverzifikuje svoje odnose na kontinentu, a ne da ih učini zavisnim od bilo kog lidera ili bilo koje grupe zemalja, jer ono što smo videli jeste da su ove zemlje i dalje krhke i da bi strateški partner danas mogao da bude zahvaćen građanskim ratom sutra", rekao je u razgovoru za Glas Amerike preko Zuma Kameron Hadson, analitičar za afrički mir, bezbednost i upravljanje u Centru za strateške i međunarodne studije.
"Kritično vreme za demokratiju na globalnom nivou"
Bajden je u sredu takođe pozvao lidere Konga, Gabona, Liberije, Madagaskara, Nigerije i Sijera Leonea na privatni sastanak, gde su razgovarali o predstojećim izborima u tim zemljama u, kako Bela kuća kaže, "kritičnom vremenu za globalnu demokratiju".
Javno, Bajden je potvrdio podršku većoj zastupljenosti Afrike u grupi G-20 i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija — istovremeno ne ignorišući manjkavosti lidera.
Ne propustite: Samit lidera SAD i afričkih zemalja u Vašingtonu"Kao lidere, naši ljudi nas inspirišu", rekao je Bajden. "Oni nas osvešćuju o mogućnostima koje su nam na dohvat ruke. Postoji toliko mnogo mogućnosti ako radimo zajedno. Govore nam teške istine koje moramo da čujemo. A ponekad imamo problema da slušamo. Izazivaju nas da živimo u skladu sa vrednostima koje su sadržane u tolikim našim osnivačkim dokumentima i da budemo dostojni odgovornosti koju nam daje to sveto poverenje".
Ta poruka dopire do nekih starih ušiju. Kamerunac Pol Bija ima 89 godina. Denis Sasu Ngeso iz Republike Kongo ima 79 godina, kao i Nigerijac Muhamadu Buhari. Mnogi od ovih ljudi — a svi osim jednog afričkog šefa države su muškarci — rođeni su mnogo pre nego što su njihove zemlje stekle nezavisnost, na kontinentu gde je prosečna starost samo 18 godina.
Postasvlja se pitanje šta će poneti u domovinu, osim punih džepova i toplih uspomena.