Američki predsednik Džo Bajden poručio je da će Sjedinjene Države ostati privržene Severnoatlantskoj alijansi (NATO) – uprkos postojanju, kako ih je označio, ekstremnih elemenata Republikanske partije.
Taj stav Bajden je izneo u finskoj prestonici – države koja će postati nova članica Alijanse.
„U potpunosti to garantujem“, istakao je Bajden u odgovoru o američkoj posvećenosti Alijansi imajući u vidu, kako je novinar konstatovao u pitanju, političku nestabilnost u SAD-u.
Bajden spreman za razmenu zatvorenika sa Rusijom da bi oslobodio novinara
Reporer Vol strit žurnala Evan Geršković u sudnici u Moskvi, 22. juna 2023. (Foto: AP/Dmitri Serebrjakov)
Na konferenciji za novinare u Helsinkiju, američki predsednik Džo Bajden je izjavio da ima ozbiljnu nameru da razmotri razmenu zatvorenika za Evana Gerškoviča, reportera Vol strit žurnala koji je pre više od tri meseca uhapšen u Rusiji pod optužbom za špijunažu.
Kremlj je ranije ovog meseca nagovestio da je otvoren za moguću razmenu zatvorenika koja bi uključivala Gerškoviča, ali je istakao da takvi razgovori treba da budu vođeni van očiju javnosti. Bajden je u Helsinkiju jasno stavio na znanje da je zainteresovan.
Gerškovič je uhapšen u gradu Jekaterinburgu, gde je bio na novinarskom zadatku, a ruske vlasti ga drže u ozloglašenom zatvoru Lefortovo u Moskvi. Pritvor mu je nedavno produžen do 30. avgusta.
Gerškovič i Vol strit žurnal poriču optužbe o špijunaži, a američka vlada takođe tvrdi da je uhapšen pod lažnim optužbama. On je prvi američki novinar optužen za špijunažu u Rusiji od septembra 1986. godine, kada je KGB uhapsio Nikolasa Danilofa, dopisnika iz Moskve medija US News and World Report. On je 20 dana kasnije razmenjen za zaposlenog u sovjetskoj misiji u UN koga je FBI uhapsio takođe po optužbi za špijunažu.
Bajdenov prethodnik, Donald Tramp, tokom mandata je više puta naznačavao da bi se će Sjedinjene Države mogle povući iz NATO članstva.
„Niko nije u mogućnosti da predvidi budućnost, ali možete se kladiti na to“, rekao je američki predsednik – koji je najavio kandidaturu za američke predsedničke izbore 2024. godine.
Ne propustite: NATO ponudio Ukrajini bezbednosne garancije na samitu u Viljnusu, bez roka za prijem u članstvoAgencija Rojters izveštava da u Evropi postoji zabrinutosti u vezi sa američkom saradnjom sa Alijansom iako je okončan mandat Trampove administracije. Ona je, kako Rojters podseća, imala kritički stav u vezi sa načinom finansiranja te organizacije, najavljujući i smanjivanje američkog vojnog ljudstva u Nemačkoj.
Američki predsednik istakao je da je Alijansa u Sjedinjenim Državama uživa značajnu podršku građana, Kongresa, demokrata i republikanaca – bez obzira na, kako ih je označio, postojanje ekstremnih elemenata jedne stranke – aludirajući na republikance.
Ne propustite: Lideri NATO: Poziv Ukrajini kad se saglase saveznici i ispune uslovi„Ako se nešto sa sigurnošću može reći o američkoj spoljnoj politici – to je da ćemo ostati povezani sa NATO“, ukazao je Bajden.
Bajden je u finskoj prestonici prisustvovao samitu na kom su učestvovali lideri nordijskih zemalja - Finske, Švedske, Danske, Islanda i Norveške. U Finsku je stigao direktno iz litvanskog Viljnusa gde je održan samit NATO država. Bajden je tamo ponovio da je ruska invazija na Ukrajinu učvrstila Alijansu.
“NATO je unapredio odnose sa Ukrajinom i stvorio put za njeno članstvo dok država napreduje u sprovođenju neophodnih demokratskih i bezbednosnih reformi koje se traže od svake članice NATO-a. Ukrajina nije mogla da se pridruži usred rata. Ne radi se o tome da li treba da se pridruže – već kada će se to dogoditi. Oni će ući u NATO”, rekao je Bajden – dodavši da je ruski predsednik Vladimir Putin izgubio rat – jer, kako je ukazao, ne postoji mogućnost da Rusija pobedi.
Bajdenov raspored obuhvatao je odvojeni susret sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom pre većeg skupa kom su prisustvovali premijer Švedske Ulf Kristerson, norveški premijer Jonas Gar Store, danska premijerka Mete Frederiksen i premijerka Islanda Katrin Jakobsdotir.
Inače, Finska i Švedska tražile su članstvo u NATO kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine prošle godine.
Alijansa je u aprilu prihvatila Finsku, ali je Turska odbila kandidaturu Švedske prigovarajući da je Švedska previše popustljiva prema grupama koje Ankara smatra terorističkim organizacijama.
Posle više rundi pregovora i švedskog usvajanja reformi koje uključuju novi zakon o borbi protiv terorizma, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je ove nedelje da će odustati od protivljenja i preporučiti turskim zakonodavcima da daju saglasnost Švedskoj za ulazak u NATO.
Svi ostali učesnici razgovora u četvrtak su lideri zemalja članica NATO.