Bajden o mogućoj Putinovoj upotrebi oružja za masovno uništenje: "Nemoj, nemoj, nemoj"

Arhiva - Predsednik SAD Džo Bajden govori tokom intervjua u Ovalnom kabinetu u Beloj kući, Vašington, 16. una 2022.

Predsednik SAD Džo Bajden ponovo je upozorio ruskog lidera Vladimira Putina da ne koristi oružje za masovno uništenje u Ukrajini.

"Nemoj. nemoj, nemoj. Promenićete lice rata za razliku od bilo čega od Drugog svetskog rata", rekao je on u intervjuu za CBS njuz (CBS News) koji je emitovan u nedelju uveče.

Bajden nije hteo posebno da komentariše kakav bi odgovor SAD bio ako bi Rusija upotrebila hemijsko ili nuklearno oružje u Ukrajini.

"Oni će postati više parija u svetu nego što su ikada bili", dodao je on. "I u zavisnosti od toga koliko će se proširiti ono što rade, odrediće se kakav će odgovor uslediti".

To nije bilo prvo Bajdenovo upozorenje Putinu. Posle sastanka sa Evropskom unijom i partnerima iz G-7 i saveznicima u NATO-u u martu, Bajden je rekao da će NATO "naravno" odgovoriti na svaku upotrebu oružja za masovno uništenje u Ukrajini.

"Odgovorićemo ako on to bude upotrebio", rekao je Bajden, misleći na Putina. "Priroda odgovora zavisi od prirode upotrebe".

Mesec dana kasnije, Bajden je okrivio ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da je "neodgovoran" pošto je Lavrov rekao ruskoj državnoj televiziji da su rizici od nuklearnog rata "značajni".

"Niko ne bi trebalo da daje besposlene komentare o upotrebi nuklearnog oružja ili mogućnosti potrebe za njegovim korišćenjem", rekao je Bajden.

ARHIVA - Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom posete Nacionalnom kontrolnom centru za odbranu, kako bi nadgledao testiranje ruskog sistema supersonične rakete Avangard, sposobne da nosi nuklearne ili konvencionalne bojeve glave, u Moskvi, 16. decembra 2018.

Samo nekoliko dana posle invazije na Ukrajinu, Putin je naredio ruskim nuklearnim snagama da budu u stanju pripravnosti - prvi put od raspada bivšeg Sovjetskog Saveza, što je navelo Belu kuću da okupi tim zvaničnika za nacionalnu bezbednost – takozvani Tim tigrova – da prouči potencijalne odgovore u slučaju da Rusija rasporedi hemijsko, biološko ili nuklearno oružje protiv Ukrajine, susednih nacija ili NATO konvoja oružja i pomoći koji su krenuli ka Ukrajini.

Rusija je 2000. ažurirala svoju vojnu doktrinu kako bi omogućila da prva upotrebi nuklearno oružje kao "rekciju na agresiju velikih razmera korišćenjem konvencionalnog oružja u situacijama kritičnim za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije", navodi Udruženje za kontrolu naoružanja sa sedištem u SAD. Verzija doktrine iz 1997. dozvoljavala je prvu upotrebu nuklearnog oružja samo "u slučaju pretnje postojanju Ruske Federacije".

U najnovijoj verziji takođe se po prvi put navodi da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje da odgovori na sve napade "oružjem za masovno uništenje".

U međuvremenu, rusko gađanje nuklearne elektrane Zaporožje obnovilo je nuklearnu anksioznost širom Evrope. Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Marijano Grosi saopštio je u subotu da elektrana, najveća u Evropi, ponovo dobija struju iz nacionalne mreže.

Grosi je upozorio da je opšta situacija za fabriku, međutim, i dalje nesigurna, sve dok ruske snage granatiraju širi region oko Zaporožja.

Nuklearna elektrana ostaje pod ruskom kontrolom, saopštila je IAEA, ali Ukrajinci upravljaju njenim radom.