Vlade u više od 20 zemalja pribegavaju pretnjama, napadima i pravnim potezima kako bi se osvetile novinarima i kritičarima koji su pobegli u inostranstvo, otkriva se u novom izveštaju.
U vreme kada represivni zakoni, nemiri i sukobi teraju veliki broj novinara u egzil, neprofitna organizacija "Frodom haus" (Freedom House - "Kuća slobode") zabeležila je porast napora neprijateljskih vlada da uzvrate kritičarima.
Tokom protekle decenije, najmanje 26 vlada je ciljalo novinare u inostranstvu u procesu poznatom kao transnacionalna represija, navodi se u izveštaju koji je grupa objavila u sredu.
Dokumentovano je 112 slučajeva fizičke transnacionalne represije počinjene nad novinarima između 2014. i 2023. Neki od novinara rade za etablirane medije, drugi su slobodni (frilenseri), a u izveštaju se navode i slučajevi onih koji rade za sestrinske kuće Glasa Amerike.
"Sve su to pokušaji da se uguši njihovo kritičko izveštavanje. I mislim da je to na kraju zato što se vlade na vlasti plaše istine i plaše se informacija koje mogu da ih pozovu na odgovornost", rekla je za Glas Amerike koautorka izveštaja Džesika Vajt.
Počinioci na spisku su neke od autoritarnih vlada, uključujući Moskvu, Peking, Teheran i Pnom Pen.
"Najnovije poglavlje u narastajućoj knjizi autoritarizma je da se kreće za novinarima u izgnanstvu koji govore istinu o prioritetima režima, učinku i nedelima", rekao je predsednik Fridom hausa Majkl Abramovic u saopštenju.
Taktike variraju od napada do pritvora i protivpravnih deportacija. Ali indirektna i digitalna transnacionalna represija – poput onlajn uznemiravanja i "doksovanja" (objavlivanje privatnih informacija kao što su adresa, porodične prilike, broj platne kartice... na jednoj ili više onlajn platformi) – još je češća, kaže Vajt.
"Problem sa ovim indirektnijim i digitalnijim oblicima transnacionalne represije je to što ih je teže pratiti", rekao je Vajt.
Kina i Rusija - obe poznate po svom represivnom domaćem medijskom okruženju - nalaze se među onima koji targetiraju kritički nastrojene novinare u egzilu.
Ne propustite: SAD: Rusko zatvaranje američkog novinara "više nego okrutno"U nekim slučajevima, članovi porodice koji još žive u zemljama su maltretirani kao način da se indirektno preti reporteru. Ta taktika je dokumentovana u kineskom regionu Sinđang, gde vlada preti i zatvara članove porodica ujgurskih novinara koji žive u egzilu.
"Kazna za osobe koje govore istinu o vlastima je kažnjavanje celih njihovih porodica", rekla je za Fridom haus Gulčehra Hoja, novinarka Ujgurskog servisa Radija Slobodna Azija.
Neki od članova njene porodice bili su na meti pošto je počela da radi na Radiju Slobodna Azija, sestrinskom entitetu Glasa Amerike.
U saopštenju poslatom Glasu Amerike, portparol kineske ambasade u Vašingtonu demantovao je da Peking vrši odmazdu nad novinarima i kritičarima, rekavši da u Kini "ne postoji takva stvar kao što je 'transnacionalna represija'".
Ne propustite: SAD uvele sankcije Kini zbog represije nad UjgurimaLiu Pengiu, portparol, rekao je da se Kina pridržava međunarodnog prava, da novinari "uživaju punu slobodu" da izveštavaju u skladu sa zakonom i da se masovno zatvaranje Ujgura u Pekingu odnosi na "suprotstavljanje nasilju, terorizmu i separatizmu... što uživa srdačnu podršku naroda"
Iranska vlada bila je među najdrskijim počiniocima, što je činjenica sa kojom je voditeljka Glasa Amerike na perijskom jeziku Masih Alinedžad dobro upoznata.
Alinedžad je bila meta pokušaja otmice 2021. godine u Njujorku, za koji FBI navodi da je bio deo zavere Teherana da ona bude dovedena u Iran. A Sekretarijat za pravosuđe SAD je u januaru optužio tri osobe za koje se smatra da su deo istočnoevropske organizovane kriminalne bande, koja je u odvojenom slučaju navodno planirala ubistvo Alinedžad.
Ne propustite: Iranski obaveštajci planirali otmicu novinarke Glasa AmerikeOd pokušaja otmice 2021. godine, iransko-američka novinarka dobila je zaštitu vlade SAD i često se kreće između sigurnih kuća.
Iransko ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na mejl Glasa Amerike u kojem se traži komentar.
Prema rečima Alinedžad, svi bi trebalo da brinu o transnacionalnoj represiji - ne samo onima koji su direktno pogođeni.
"Transnacionalna represija nije pretnja samo za nas, za disidente. To je pretnja demokratiji", rekao je Alinedžad za centralnu redakciju Glasa Amerike.
"Zato mislim da bi svaka osoba koja živi u demokratiji trebalo da brine o tome, jer diktatori ne gađaju nas – oni ciljaju demokratiju. Oni ciljaju slobodu izražavanja. Oni ciljaju slobodu govora", rekla je ona.
Vajt je za Glas Amerike rekao da ako transnacionalna represija uspe, "rizik je da ćemo na kraju biti odsečeni od celih segmenata sveta".
Demokratske vlade širom sveta imaju dužnost da bolje podržavaju i štite novinare koji žive u egzilu u njihovim zemljama, rekao je Vajt, uključujući i tako što će humanitarne vize učiniti dostupnijim.
Kompanije društvenih medija takođe imaju odgovornost da zaštite proganjane reportere, pošto se digitalna transnacionalna represija odvija na njihovim platformama, dodao je Vajt.
Transnacionalna represija često uzima psihološki danak, kaže Vajt, i može da dovede novinare do autocenzure ili da potpuno prestanu da rade.
Ne propustite: Novinarka Glasa Amerike jedna od Tajmovih žena godineMasihi Alinedžad američka vlada je predložila da uđe u program zaštite svedoka, rekla je ona. Ali zaustavljanje njenog rada nije dolazilo u obzir.
"Nemam oružje i metke - ne nosim oružje. Ali ova vlada, oni imaju sve, i stvarno me se plaše", rekla je Alinedžad, misleći na iransku vladu. "I to mi daje moć - da sam - vau - čak i sa svojim rečima, čak i sa svojim društvenim medijima, moćnija od njih".