Kompanija Ilona Maska Spejs eks odložila je prvo lansiranje svoje džinovske rakete "Staršip" nakon što su se pojavili problemi prilikom punjenja goriva.
Kompanije je planirala da lansira raketu dugu 120 metara sa poligona u Braunsvilu, blizu meksičke granice.
To je najveća i najmoćnija raketa ikada napravljena, sa ambicioznim ciljem da prevozi ljude na Mesec, ali i Mars.
Odbrojavanje je zaustavljeno kod 40-te sekunde, zbog zaglavljenog ventila u busteru rakete. Kontrola leta nije mogla da na vreme popravi ventil i otkazala je lansiranje. Odbrojavanje je, međutim nastavljeno, a punjenje gorivom je obavljeno do kraja, radi probe. Ponovljeno lansiranje neće biti pokušano pre srede.
"Naučili smo mnogo toga" - tvitovao je Mask nakon što je let odložen.
Pre najavljenog lansiranja, automobili, kamp prikolice, biciklisti pa čak i ljudi na konjima, blokirali su jedini put koji vodi ka lansiranoj rampi, gde se iz teksaške prerije uzdizala džinovska raketa od nerđajućeg čelika. Entuzijasti su pozirali ispred slova Starbase na ulazu u kompleks Spejs eksa. U ponedeljak, posmatračima nije dozvoljen pristup, i umesto toga su se okupili na plaži oko šest milja dalje, na ostrvu Saut Padre.
Ernesto i Marija Kareon vozili su dva sata iz svog grada Mišn u Teksasu sa dve male ćerke, da gledaju lansiranje. "Svi smo bili tužni kada je lansiranje otkazano", izjavila je Marija. Oni neće moći da se vrate za drugi pokušaj lansiranja Staršipa, ali su odlučili da provedu dan na plaži.
Mišel Vankampenhut, koja je došla u Teksas na odmor iz Viskonsina, kaže da će se vratiti. "To se može doživeti samo jednom u životu", rekla je.
Pecaroši kod Braunsvila u Teksasu čekaju planirano poletanje Spejs eksovog Staršipa, 17. aprila 2023. Foto: Rojters/Go Nakamura
Maskova kompanija u petak je dobila dobila dozvolu Federalne uprave za avijaciju.
Plan je bio da se prvi put testiraju dva dela letelice Staršip zajedno. Ranije verzije gornjeg dela rakete su pre nekoliko godina lansirane u stratosferu nekoliko puta i srušile su se četiri puta pre uspešnog leta i sletanja 2021. Raketni buster, koji je dobio nadimak "superteški" - Super Heavy - sada će biti testiran prvi put.
Speks eks i ne planira da raketu spusti na kopno, već će svi delovi pasti u more. "Ne kažem da će stići do orbite, ali garantujem da će biti uzbudljivo. Neće biti dosadno", rekao je Mask prošlog meseca. "Imamo 50% šanse da stignemo do orbite."
Šta treba znati o letelici Staršip
Raketa Staršip ima 33 glavna motora, može da podigne do 250 tona i smesti stotinu ljudi na putovanju do Marsa. Mask planira da koristi Staršip za lansiranje satelita u nižu Zemljinu orbitu, uključujući i Spejs eksove satelite Starlinks koji služe za pružanje internet usluga, pre nego što letelica dobije i posadu.
Staršip je značajno veći od NASA-inih raketa za Mesec - Saturn 5 iz ranije ere Apolo misija, kao i sistem za svemirsko lansiranje iz programa Artemis, koji je krajem prošle godine obavio svoj prvi let do Meseca. Veći je i od rakete N1 bivšeg Sovjetskog Saveza, planirane za putovanja do Meseca, koja je eksplodirala minut posle poletanja. U njoj nije bilo posade.
Your browser doesn’t support HTML5
Posada Artemisa 2 za Glas Amerike: Šira slika - putovanje do Marsa
Razvojem Staršipa, Maskova kompanija se za sada fokusira na Mesec, i ima ugovor u vrednosti od 3 milijarde dolara sa NASA-om da astronaute dovede do površine Meseca već 2025. godine. To će biti prvo sletanje na Mesec astronauta u više od 50 godina.
Oni će napustiti Zemlju pomoću NASA-ine kapsule Orion i sistema za svemirsko lansiranje, a zatim preći na Staršip u mesečevoj orbiti kako bi sleteli na Mesec, i zatim će se vratiti na Orion. Da bi se došlo do Meseca, i putovalo dalje od njega, Staršip će prvo morati da dopuni gorivo u niskoj Zemljinoj orbiti. Međutim, Staršip nije samo za NASA-u. Privatna posada će prva leteti oko Zemlje u njemu. Zatim su planirana dva privatna leta do Meseca - bez sletanja.