Džozef Bajden je predsednik Amerike sa najviše iskustva na Balkanu - tokom duge karijere je tri puta posetio Beograd. Prvi put kao mlad senator 1979. godine došao je u Beograd na sahranu ideologa samoupravnog socijalizma Edvarda Kardelja i tom prilikom se sastao i sa predsednikom Jugoslavije Josipom Brozom Titom, o kome je, uprkos tome što se ideološki nisu slagali, rekao i po neku lepu reč.
"Njegova poseta 2009. godine bila je poprilično turbulentna. Tada je nastala čuvena maksima 'Slažemo se da se ne slažemo', a nismo se slagali gotovo ni oko čega. Pogotovu oko rešavanja pitanja Kosova i Metohije", kaže u razgovoru za Glas Amerike Stevan Nedeljković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), koji je nedavno izdao istraživanje "Srbija i Amerika u Bajdenovoj eri".
Bajdenova poseta 2016. godine, takođe u svojstvu potpredsednika SAD, protekla je potpuno drugačijem duhu, priseća se Nedeljković.
Your browser doesn’t support HTML5
Stefan Nedeljković o Srbiji i Americi u Bajdenovoj eri
"Simbol te posete 2016. godine bili su opanci, hleb i so, doček po nekim tradicionalnim, srpskim običajima, kako to Srbi dočekuju prijatelje. Ja ne mogu da kažem da je Džozef Bajden prijatelj Srbije, pogotovu imajući u vidu stavove koje je iznosi tokom 90-tih godina, a neki od njih su bili prilično oštri. U jednom trenutku je čak pozivao Albance na osvetu. Međutim, bilo je puno oscilacija i došli smo do toga da će Džozef Bajden imati jedan stav prema Srbiji koji će biti zasnovan iznad svega na rešavanju kosovskog pitanja, normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Ako Srbija tu bude činila neku vrstu ustupaka, a znamo šta on to traži, onda možemo očekivati da će Džozef Bajden biti veoma naklonjen prema Srbiji", kaže on.
Ne propustite: Palmer: SAD neće nametati rešenje za Srbiju i KosovoGovoreći o analizi o odnosima Amerike i Srbije tokom Bajdenovog predsedavanja, Nedeljković ističe da je opšti zaključak da Srbiju pod aktuelnim predsednikom očekuje nešto nepogodnija situacija nego u eri pragmatičnog Donalda Trampa.
"Bajden dolazi kao neko od koga možemo da očekujemo iznad svega jedan viši nivo koordinacije sa EU, od koga možemo da očekujemo viši nivo pritiska u pogledu realizacije kosovsko-metohijskog pitanja. Čak i otvaranje nekih pitanja koja za nas mogu da budu bolna. Kao što je reforma Dejtonskog sporazuma", kaže Nedeljković i objašnjava da Beograd u tom slučaju može da očekuje pojačani pritisak i očekivanje da ovdašnja vlast izvrši pritisak na vlast u Republici Srpskoj da bude više sklona kompromisu nego što je to do sada bio slučaj.
Ono što vlast u Beogradu sasvim sigurno može da očekuje, kako kaže sagovornik Glasa Amerike je dodatna vrsta pritiska u vezi saradnje sa Rusijom i Kinom.
Ne propustite: Bajden, spor Srbije i Kosova i spoljnopolitički izazovi"U tom smislu mislim da Srbija može da očekuje veće pritiske da daje manje koncesija, bilo onih političkih ili ekonomskih NR Kini, da smanji nivo vojne saradnje sa Ruskom Federacijom, a poželjno vrlo verovatno i ekonomske. Problem je što Bajdenova administracija u ovom trenutku ne daje ništa što bi mogla da bude alternativa. Srbija je gasno zavisna od Ruske Federacije, kao što je i Kina kupila neke gigante iz vremena bivše Jugoslavije, koje, budimo otvoreni, gotovo niko drugi nije ni hteo da kupi. Srbiji je potrebna alternativa tome i mislim da bi Bajdenova administracija, ako želi da ograniči uticaj Rusije i Kine, morala da ima pripremljen plan šta je to, i da odgovori na pitanje zapravo šta je to alternativa", kaže Nedeljković.
Analizirajući ljude iz Bajdenove administracije koji će se baviti Srbijom i regionom, Nedeljković ističe da se osim Metju Palmera, kao eksperta koji će se direktno na terenu i dalje baviti ovim prostorom, pojavljuju i nove ličnosti poput Moli Montgomeri ili Amande Slout.
Ne propustite: Moli Montgomeri: Naš cilj - sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova"Svi ti ljudi na jedan indirektan, ili manje-više direktan način su povezani sa Olbrajt-Stounbridž grupacijom, West Eseks konsultantskom firmom. I naša ideja je bila da odgonetnemo koliko će te firme imati uticaj zapravo oblikovanje politike prema Srbiji, koliko će Medlin Olbrajt, nekadašnja državna sekretarka, imati uticaj na sve te ljude. I u krajnjom instanci šta sve Srbija može da učini, kako bi unapredila svoj položaj u SAD."
U analizi CDDRI ukazuje se na velike mogućnosti dijaspore, ali i javne diplomatije, koju Srbija gotovo da ne koristi:
"Ima puno prilike i za saradnju kroz različite tink-tenkove, kroz konsultatnske kuće koje danas imaju ogroman uticaj na formulisanje politike u Stejt departmentu, ali šire, generalno posmatrano u američkoj administraciji. Srbija mora takođe da uradi puno toga na polju javne diplomatije", kaže na kraju Stevan Nedeljković.