Letnji meseci najčešće su vreme odmora u svetu politike, a sve u iščekivanju „vrućih jeseni“. Ipak, na relaciji Zapad – Srbija, ta „vruća jesen“ stigla je neki mesec ranije. Počelo je pismom evropskih i američkih parlamentarca, koji su tražili da Zapad pooštri politiku prema Beogradu u vezi sa pitanjem Kosova, a usledilo je nekoliko kritičkih tekstova u medijima u SAD i Nemačkoj o tome kako se Beogradu gleda kroz prste da bi se u potpunosti privukao na zapadnu stranu u sukobu Ukrajine i Rusije.
Kritički tonovi sa zapada Evrope i preko Atlantika otvorili su pitanje da li je na vidiku zaista moguće zauzimanje oštrijeg kursa prema Beogradu, sada kada je od početka rata u Ukrajini prošlo godinu i po dana i uoči očekivanog nastavka pregovora srpskih i kosovskih vlasti.
“Upoznati smo sa pisanjem medija, ali našu politiku ne zasnivamo na izveštajima štampe ili komentarima analitičara. Politiku baziramo na nacionalnim interesima SAD i na partnerstvima koja gradimo, i rezultatima koje oni daju”, kaže Kristofer Hil, ambasador SAD u Beogradu, u pisanom odgovoru za Glas Amerike.
Analitičari iz Nemačke i SAD, međutim, drugačije vide trenutnu situaciju i smatraju da su kritički tonovi, politički i medijski, nagoveštaj nezadovoljstva politikom iz Beograda.
Za Ričarda Kremera, saradnika američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja (FPRI), izveštavanje zapadnih medija nije iznenađenje.
„Sve zajedno, ovi skromni prikazi nezadovoljstva Beogradom ukazuju na to da su pojedini zapadni lideri siti Vučićevih manipulativnih smicalica. Uzmimo, na primer, njegov proizvedeni ‘bol u ruci’ koji ga je sprečio da potpiše nacrt bilateralnog sporazuma sa Kosovom u martu. Videćemo da li će se to pretvoriti u istinski pomak Bajdenove administracije od Vučića ili negde drugde“, navodi Kremer za Glas Amerike.
Ne propustite: CNN: Zapadni pristup Vučiću destabilizuje BalkanU reakciji na pismo 56 parlamentaraca, Vučić je početkom avgusta rekao da je ponosan što ga okrivljuju za to što ne priznaje nezavisnost Kosova i brani interese srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
„Na Kosovu pravim probleme, jer ne priznajem nezavisnost. Mediji kažu da je pismo protiv Vučića, ali ono je samo formalno naslovljeno na mene, a u suštini je protiv Srbije. Kriv sam što ne priznajem nezavisnost Kosova i time izazivam nestabilnost i pravim probleme“, kazao je tada predsednik Srbije na konferenciji za novinare.
Djozep Borelj, šef diplomatije EU i Miroslav Lajčak, izaslanik za Balkan, sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem u Briselu (FOTO: AP/Fred Sierakowski)
Bodo Veber, politički analitičar i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije (DPC) iz Berlina, iako kaže da je logično da su mediji i politička javnost kritički nastrojeni prema politici Zapada ka Srbiji, ne smatra da je ovo najava promene kursa.
„Ta promena bi bila dobrodošla, ali nažalost, ne vidimo da je takav preokret na vidiku. Pre će biti da je pismo nekolicine zapadnih parlamentaraca privuklo pažnju zapadnih medija koji inače retko pišu o regiji, pa su napisali kritiku“, kaže u Veber u pisanom odgovoru za Glas Amerike.
Endrju Hajd, direktor i viši saradnik Stimson centra iz Vašingtona, ocenjuje za Glas Amerike da su poruke sa Zapada neka vrsta podsetnika Beogradu:
„Bio je to snažan signal dubokih osećanja mnogih tradicionalnih pristalica nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Kosova. To je takođe bio važan podsetnik na granicu do koje se navedene vrednosti i stavovi mogu rastegnuti“.
Otkako je 24. februara 2022. počela ruska invazija na Ukrajinu, Zapad je uveo niz sankcija Moskvi, a Srbija je, uz Belorusiju, jedina zemlja u Evropi koja nije povukla takav potez. Ipak, zvanični Beograd je u Ujedinjenim nacijama više puta glasao za rezolucije kojima se osuđuje ruski napad i podržava teritorijalni integritet Ukrajine.
Ne propustite: Vučić sa Hilom prvi put od uvođenja američkih sankcija VulinuAmbasador Hil je ponovio da SAD pozdravljaju podršku Srbije Ukrajini u UN, kao i obimnu pomoć narodu te zemlje, “uključujući humanitarnu, koja je pomogla da ukrajinska električna mreža ostane u funkciji kada je bila pod nemilosrdnim ruskim napadom”.
Ali Amerika će nastaviti da poziva Beograd da se svrsta u zapadni blok koji je uveo sankcije Rusiji.
“Nastavljamo da apelujemo na Srbiju da u potpunosti uskladi spoljnu politiku sa politikom evroatlantskih partnera, a to uključuje i pridruživanje sankcijama. Iako uvek postoji prostor za još bližu saradnju, cenimo partnerstvo Srbije u obezbeđivanju mira i stabilnosti u čitavoj Evropi, uključujući Ukrajinu i Zapadni Balkan”, naveo je Hil.
Ne propustite: Kongresmen Kiting: Srbija može krenuti naprijed ili zaostati sa RusijomJohana Demel, nemačka stručnjakinja za Balkan, u pisanom odgovoru Glasu Amerike ocenjuje da “nije bilo pravih atmosferskih poremećaja između Beograda i Vašingtona”.
Ona kaže da su “navodno, američke kompanije uključene u isporuke oružja u Ukrajinu, koje idu preko i iz Srbije”.
“To je pokazatelj tankog leda na kojem delimično deluje zvanična međunarodna diplomatija u Srbiji. S jedne strane, Beograd je kritikovan zbog odbijanja da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, a s druge strane, čini se da, na primer, isporuke oružja Ukrajini pomažu da se zažmuri na drugim mestima”, dodaje Demel.
Ona kao otežavajuću okolnost vidi i ruski uticaj na ekonomiju, društvo i politiku na Balkanu i podseća na studiju Ruslana Stefanova, direktora Ekonomskog programa Centra za proučavanje demokratije.
U toj studiji Stefanov tvrdi da je Rusija uspostavila netransparentnu mrežu širom regiona, sa sopstvenim ekonomskim interesima.
„On procenjuje da nezakoniti finansijski tokovi čine oko šest procenata BDP-a regiona. Velika zavisnost Srbije od Rusije, najvećeg potrošača energije na Balkanu, naglašava strukturne energetske probleme sa kojima se zemlja suočava. Reč je o energetskoj tranziciji, o Grin dilu(Green Deal), a za to su Srbiji hitno potrebne investicije“, kaže Demel.
Susret u Moskvi Aleksandra Vulina, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije i Sergeja Lavrova, šefa ruske diplomatije (Foto: AP/Russian Foreign Ministry Press Service)
Ričard Kremer navodi da je Zapad tokom prethodnih meseci „činio sve da udovolji Beogradu i šargarepom ga namami u transatlantsko društvo, dok je istovremeno sa strane gledao kako se Srbija odnosi prema interesima Kremlja na Balkanu“.
„Zašto su mislili da će to funkcionisati s obzirom na Vučićevo otvoreno odbijanje da se uskladi stav oko Ukrajine, za mene ostaje misterija“, dodaje Kremer.
Slučaj Vulin
Jedna od mera na koje se Amerika odlučila tokom leta je uvođenje sankcija Aleksandru Vulinu, šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA), jer je navodno umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije. On je odbacio te optužbe, a ambasada SAD je saopštila da sankcije nisu usmerene protiv institucija Srbije.
Vulin je zvaničnik koji je u javnosti često promovisao proruske stavove. Od početka ruske agresije na Ukrajinu najmanje dva puta je putovao u Moskvu gde se susretao sa ruskim zvaničnicima.
Sankcije Vulinu su jasno upozorenju Beogradu, smatra Kremer:
„Sankcionisanje Vulina je bez presedana s obzirom da je on aktuelni zvaničnik Vlade Srbije – može se s pravom protumačiti kao upozorenje. Videćemo da li Vašington i njegovi partneri imaju hrabrosti da sankcionišu druge slične Vulinu“.
Mere koje je Vašington uveo prema Vulinu su, prema mišljenju Hajda, pokazatelj preko koje granice SAD neće ići.
„To je, na neki način, bio pokušaj upozorenja kako bi se demonstrirala dubina zabrinutosti u Vašingtonu zbog nekih ekstremnijih provokatora iz Srbije i indikacija do koje granice će SAD tolerisati poteze Srbije“.
Ne propustite: Mesec dana ćutanja institucija o američkim sankcijama VulinuVeber kaže da mu delovanje američke administracije, kojoj je EU prepustila vodeću ulogu politike prema Srbiji „deluje šizofreno“:
„Sa jedne strane vodi politiku popuštanja, koja nipodaštava sopstvene demokratske vrednosti, a na drugoj nastavlja globalnu politiku borbe protiv korupcije, čiji alat jeste mehanizam sankcija. Tako da sankcije, kao ove protiv Vulina, deluju potpuno odvojene od generalne američke politike prema Srbiji, strateški neintegrisane“.
Demel navodi da joj je u prvom trenutku delovalo da je uvođenje sankcija Vulinu „zaista dobar prvi korak”.
Vojnici KFOR-a ispred zgrade opštine u Zvečanu, na severu Kosova, tokom sukoba sa srpskim demonstrantima krajem maja (Foto: AP/Bojan Slavković)
“Kasnije mi se, međutim, učinilo da to možda i nije tako loše za Vučića: Zapad je zvanično sankcionisao zagovornika ‘srpskog sveta’, a Vučić može da se ogradi od njega. Vulin još može da igra na kartu radikalnog nacionalizma i tako nastavi da drži srpsku javnost na propagandnom kursu. Ali Vulin još nije napustio funkciju šefa tajne službe i to daje razlog za razmišljanje”, ocenjuje ona.
Kosovski "čvor"
Poslednji talas nasilja i napetosti na severu Kosova počeo je 26. maja kada su se Srbi usprotivili dolasku novoizabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti u zgrade tri opštine, u kojima su većinski narod.
Srbi su se najpre sukobili sa Kosovskom policijom, a potom i sa Kforom. Usledila su hapšenja Srba i novi rast napetosti, a predstavnici srpske zajednice traže oslobađanje svih i da kosovski specijalci napuste sever Kosova.
Ulje na vatru dolilo je i hapšenje trojice kosovskih policajaca, prema tvrdnjama Beograda, na teritoriji centralne Srbije.
Optuženi su za nedozvoljeno nošenje oružja, ali su potom pušteni da se brane sa slobode. Priština je tvrdila da su policajci oteti sa teritorije Kosova. SAD su od Srbije tražile da ih bezuslovno pusti na slobodu, uz ocenu da su optužbe lažne i da je jasno da nisu imali nameru da se nađu u Srbiji.
Kako bi spustila napetosti, EU je kao rešenje predložila više koraka, među kojima je i održavanje novih izbora na severu Kosova, ovaj put uz učešće Srba.
Predstavnici kosovskih Srba, ali i zvanični Beograd, najpre traže od Prištine da ispuni sve uslove, posebno formiranje Zajednice srpskih opština, što je bio deo Briselskog sporazuma potpisanog pre 10 godina.
„Strateški preokret Zapada prema Srbiji ne može da počiva na trgovanju jednog prioriteta (Kosovo) na štetu drugih (demokratija, geopolitička orijentacija). Prošlost je pokazala da takav pristup vodi do toga da Beograd izigra Zapad“, navodi Veber.
Ne propustite: Igor Simić, potpredsednik Srpske liste: Prvo deeskalacija - pa onda govorimo o izborimaZa Kremera, evropski i američki parlamentarci su u pravu što traže od Zapada pravičniji i uravnoteženiji prema Prištini i Beogradu. On tvrdi da je odgovor Zapada na odluku kosovskog premijera Aljbina Kurtija da „postavi slobodno i pošteno izabrane gradonačelnike da preuzmu njihove funkcije - nepravedan“.
„Iako je potrebno postići veći napredak u formiranju asocijacije srpskih opština, nesrazmerno kažnjavanje kosovske vlade zbog postupanja u skladu sa svojim zakonima je nepravedno, beskorisno i regresivno“, dodaje.
Zbog ignorisanja zahteva Unije, briselska administracija uvela je određene sankcije Kosovu, a američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer potvrdio je da su snage ove zemlje isključene iz zajedničke vojne vežbe „Defender 2023“.
Ipak, za Endrua Hajda, moguća promena kursa Zapada prema Srbiji ne mora nužno da predstavlja i pokušaj da se ubrza rešenje razgovora Beograda i Prištine:
“Ali moguće je da će doneti određeni pritisak za pronalaženje pozitivnog rešenja”.
Vučić i Kurti su se u prethodnih godinu dana sastajali nekoliko puta, a kada je, na inicijativu Francuske i Nemačke u martu sklopljen Ohridski sporazum, koji nije potpisan, ali je dogovoreno sprovođenje, delovalo je da su se stvari pomerile sa mrtve tačke. Aprilski izbori na severu Kosova i majski incidenti vratili su stvar unazad.
Ne propustite: Pretres u Kongresu o Zapadnom Balkanu: U fokusu Srbija i KosovoPrema rečima Johane Demel, dijalogu Beograda i Prištine „potrebno je potpuno resetovanje“, a izaslanik EU Miroslav Lajčak nalazi se pod sve većim pritiskom zbog slabog učinka.
„Neshvatljivo mi je zašto su Žozep Borelj, šef evropske diplomatije, i drugi toliko hvalili ‘Ohridski sporazum’. To je bio ozbiljan pokušaj, konkretan nemačko-francuski predlog na stolu i onda Vučić izlazi na vrata i kaže da nije potpisao sporazum“.
Demel tvrdi i da je Zapad pogrešio što je posle eskalacije nasilja na severu Kosova samo Kurtija podvrgnuo kaznenim merama.
Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, na konferenciji za medije u Banjaluci početkom avgusta ove godine ((AP Photo/Radivoje Pavicic)
„Kurti je imao ulogu u eskalaciji, ali samo deo. Vašington i Brisel moraju da se udruže i vrate pregovarački proces na pravi put. To podrazumeva osudu nasilja, bez obzira sa koje strane, kao poštovanje i sprovođenje već postignutih sporazuma“.
Odnosi sa Dodikom i „srpski svet“
Vlast u Srbiji na meti kritika Zapada je i zbog bliskih odnosa sa Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske, entiteta u Bosni i Hercegovini. Dodik se često sukobljavao sa visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom, kao i vlastima u Sarajevu, a Amerika je njemu i nekolicini najviših funkcionera uvela sankcije zbog optužbi da podriva Dejtonski sporazum.
Otkako je počeo rat u Ukrajini, Dodik je više puta iskazivao otvorene pro-ruske stavove.
Veber ocenjuje da Zapad godinama „kolektivno ćuti“ na Vučićev pokušaj širenja regionalnog uticaja kroz neprihvatljivo mešanje u unutrašnje stvari susednih država.
„U direktnim odnosima i na domaćem planu Dodiku i njegovoj secesionističkoj politici pruža punu podršku, dok se prema Zapadu prikazuje kao umereni akter koji će držati Dodika pod kontrolom dok ga oni podržavaju i ne pritiskaju ga previše“.
To je, tvrdi Veber, „opasna igra, koja može da izmakne kontroli“.
„Stvar je u tome da što više Dodikov režim klizi, pogotovo u ekonomsku krizu, ta igra može dostići tačku gde više ne može nazad, čak i da hoće. A to predstavlja potencijal za Putina, koji sam sebe uveo u krizu napadom na Ukrajinu, da otvara drugi front u Evropi“.
Ne propustite: SAD sankcionisale četiri zvaničnika iz Republike Srpske zbog podrivanja DejtonaEndru Hajd, međutim, ne smatra da u ovom trenutku Vučićev odnos sa Dodikom, kao i mogućnost ruskog uticaja, predstavljaju toliko ozbiljan rizik po BiH:
„To je nešto što svakako treba pažljivo pratiti, ali mislim da on nije previše ozbiljan vektor pretnje. Naravno, SAD i EU žele da osiguraju da ne dođe do značajnog nazadovanja u BiH“.
Ričard Kremer navodi da nije iznenađen što Dodik „otežava život“ visokom predstavniku Šmitu i ističe da je „neoprostiva spremnost Bajdenove administracije da kapitulira u vezi sa pitanjem izbornog zakona Federacije prošle jeseni, dolila ulje na vatru koju je Dodik zapalio“.
Dodao je i da mu deluje da je Dodik „rusko-ukrajinski rat video kao priliku za agitaciju, s obzirom na ograničenja propusnog opsega zapadnih vlada“.
Ana Brnabić, premijerka Srbije i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije na sastanaku u Briselu u januaru 2022. (Foto: AP/Stephanie Lecocq)
Početkom avgusta, Dodik je kazao da sankcije „nisu lake“, ali predstavljaju dokaz da SAD vode antisrpsku politiku i da su izmišljene u nemoći.
„Nismo nikada imali više ljudi na globalnoj političkoj sceni koji razumiju poziciju RS ili imaju razumijevanja“, istakao je Dodik.
Šta se dešava sa evropskim putem Srbije?
Kao glavni cilj zvanični Beograd i dalje postavlja evropske integracije, uprkos sve češćim „smetnjama“ na vezama Srbije i Zapada.
„Srbija je posvećena svom evropskom putu i reformskim procesima u cilju boljeg života svih građana i dostizanja statusa punopravnog člana u Evropskoj uniji”, napisao je predsedenik Srbije na Instagram nalogu u proleće ove godine, posle jednog od susreta sa Emanuelom Žofreom, šefom delegacije EU u Srbiji.
Ako Beograd zadrži trenutnu poziciju „to svakako otvara važna pitanja, ali ne mislim da su u ovom trenutku zaista prešli tu granicu“, komentariše Hajd mogućnost dovođenja u pitanje evropskog puta Srbije.
Kremer navodi da iako, za sada, ne vidi da je „sam po sebi, evropski put Srbije u opasnosti, neprestano hodanje Beograda između transatlantskih demokratija i autoritarne Kine i Rusije ne dovodi Srbiju u poziciju za pridruživanje“.
Ne propustite: Američki i nemački mediji sve oštriji u kritici Vučića i SrbijeZa Boda Vebera nema dileme – vlasti u Srbiji odavno više ne žele u EU.
„Oni žive od sedenja između dve stolice – prema spolja, daje deklarativnu podršku EU integracijama, dok unutar Srbije širi anti-evropsku atmosferu. A Srbija sa ovakvom režimom i političkim sistemom nikad neće moći da pristupi EU“.
Sličnog stava je i Johana Demel koja navodi da je Srbija napravila ozbiljne korake unazad u pogledu demokratije i vladavine prava od početka pregovora o pristupanju EU.
Nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na beogradskom aerodromu (Foto: Instagram/@buducnostsrbijeav)
„Međutim, sadašnjem političkom establišmentu u Srbiji to sasvim odgovara. Zato što bi svaka konkretna reforma ka većoj vladavini prava takođe značila krivično gonjenje zbog korupcije, zloupotrebe državnih položaja i kršenja slobode izražavanja“.
Promena kursa ili „na Zapadu ništa novo“
Bodo Veber ističe da „ne vidi neki preokret“ i dodaje da bi Zapad trebalo da iskoristi ukrajinsku krizu da „natera Vučića da se konačno odluči između Zapada i Istoka“.
To obuhvata otklon od Rusije, rešavanje pitanja Kosova uz prihvatanje činjenice o nezavisnosti i punopravno integrisanje kosovskih Srba u državu i društvo, objašnjava.
„Obuhvata i demokratsku transformaciju-rekonstrukciju Srbije zarad političke i ekonomske podrške, kao postizanje energetske nezavisnosti od Rusije, te put ka članstvu u EU“, smatra Veber.
Endru Hajd ocenjuje da Zapad i dalje želi Srbiju u sopstvenom bloku.
„Mislim da postoji odlučan napor da se Srbija vrati u orbitu SAD i EU na nekom nivou”, kaže on.
Ričard Kremer navodi da bi jedna od posledica eventualne promene politike mogla da bude da EU ponovo razmotri perspektivu kandidature Srbije za članstvo, iako to može biti politički izazov, “posebno imajući u vidu Vučićeve bratske odnose sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom“.
Ne propustite: Zbog čega političari iz Amerike i Evrope traže zaoštravanje politike prema Srbiji?Kremer je postavio i pitanje kako transatlantska bezbednost može da bude poboljšana ako Evropa prihvati, kako je naveo, „zastupnika Kremlja i najboljeg prijatelja Komunističke partije Kine na Balkanu“.
„Možda neki na Zapadu žele da odbace odgovornost za Zapadni Balkan i prenesu regionalno vođstvo na Beograd“, pita se Kremer i navodi bojazan da bi to ostavilo demokratsku Evropu izloženu decenijskoj nestabilnosti na Balkanu.
Johana Demel podseća da je EU ubedljivo najvažniji partner Srbije i da bi Brisel mogao to da iskoristi da zamrzne sredstva EU u slučaju zloupotrebe moći ili da ih poveže sa jasnim merilima u pogledu ljudskih prava i vladavine prava, da zamrzne privatne bankovne račune van Srbije ili uvede ograničenja putovanja u zemlje EU.
Holandski parlament je u decembru 2022. pozvao vladu da obustavi proces pristupanja EU sa zemljama kandidatima za članstvo ako se one ne usklade sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela, navodi nemačka stručnjakinja.
„Pitanje da li treba ukinuti i liberalizaciju viznog režima, za sada je odloženo, ali nije skroz sklonjeno sa stola. Za promenu kursa potreban je kreativni alat i politička volja“, zaključuje Demel.